Честин (Кнић)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Честин
Манастир у Честину - Каменац 01.JPG
Административни подаци
Држава Србија
Управни округШумадијски
ОпштинаКнић
Становништво
 — 2011.Пад 609
Географске карактеристике
Координате43°53′21″ СГШ; 20°48′56″ ИГД / 43.8892° СГШ; 20.8156° ИГД / 43.8892; 20.8156Координате: 43°53′21″ СГШ; 20°48′56″ ИГД / 43.8892° СГШ; 20.8156° ИГД / 43.8892; 20.8156
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина378 м
Честин на мапи Србије
Честин
Честин
Честин на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број034
Регистарска ознакаKG

Честин је насеље у Србији у општини Кнић у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 609 становника. Недалеко од Честина, налазе се остаци утврђења из средњег века.

Историја[уреди]

Село Честин једно је од најстаријих насеља гружанског краја.

У засеоку Градина налазе се остаци средњовековног града Честина (кота 492), који је подигнут на античким темељима. Средњовековни утврђени град – тврђава Честин, у средњовековној гружанској жупи, први пут у историјским изворима помиње се 1367. на надгробном споменику „Годачичком епитафу” средњовековног властелина који је 34. године владао градом Честином.

Након Косовске битке, октобра 1389. Угари су заузели гружанске тврђаве Честин и Борач, које су Срби уз Турску помоћ повратили. У Српским рукама град Честин је био до 1438. када је освојен и разорен од стране Турака.

Средњовековни драгуљ села Честина свакако је манастир Каменац, кога је по традицији подигао деспот Стефан Лазаревић у периоду 1416-1426. Манастир Каменац вековима одолева времену, био је духовни стожер гружанског краја у ропству под турцима, парохијска црква за векики број гружанских села у 19. веку. Манастирска црква вековима је славила Ваведење, а од краја 19. века слави Малу Госпоину.

Село Честин је наследило име града тј. Честинске тврђаве, чији се остаци налазе у сеоском атару. Честин се као село први пут помиње у турским пописима крајем 15.века. Село Честин се помиње у аустријским пописима из периода 1718-1739.

По усменом предању, део становништва села Честина је порекла источне Херцеговине, и старе Рашке, а у мањој мери са Косова тачније северне и западне Метохије.

Међу првим школама у ослобођеној Србији отворена је прва школа у Гружанском крају у Честину (код манастира Каменца) 1818. године.

Током 19. и 20. века Честин је изнедрио многе војсковође, државнике и много умних људи различитих струка. Сеоска литија слави се првог дана Васкрса.

У селу су поред сеоског туризма развијени и излетнички и ловни туризам. У Честину и његовој непосредној близини очуван је велики број старих зграда народног градитељства који дају посебну драж овом крају. Овде се налази Кућа Петра Туцаковића у Честину.

Демографија[уреди]

У насељу Честин живи 555 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,5 година (43,4 код мушкараца и 47,4 код жена). У насељу има 233 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,87.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.391
1953. 1.346
1961. 1.219
1971. 1.004
1981. 929
1991. 768 745
2002. 674 703
2011. 609
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
672 99,70 %
непознато
  
2 0,29 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]