Божа Илић

С Википедије, слободне енциклопедије
Божа Илић
Божа Илић, аутопортрет, 1948.
Лични подаци
Датум рођења(1919-04-17)17. април 1919.
Место рођењаЖитни Поток, Краљевство СХС
Датум смрти15. јул 1993.(1993-07-15) (74 год.)
Место смртиЛесковац, СР Југославија

Божа Илић (Житни Поток, 17. април 1919 — Лесковац, 15. јул 1993) је био српски сликар социјалистичког реализма.

Биографија[уреди | уреди извор]

Божина слика, Дубровник, Музеј у Смедереву

Рођен је у селу Житни Поток код Прокупља. Завршио је Академију ликовних уметности у класи сликара и педагога Мила Милуновића. У детињству је потпуно остао без слуха. Члан Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС) постаје 1947. и од тада редовно излаже. Ликовни критичари су га још 1947. прогласили водећим представником социјалистичког реализма. Његово дело обухвата монументалне фигурaлне композиције, ентеријере, портрете, мртве природе и пејзаже. Радио је углавном техником уља.

Целокупно Илићево стваралаштво подељено је на два периода. Први до 1950. у коме је настало неколико монументалних композиција које су снажно обојене романтичарски надахнућем, да сведоче о давним временима великих надања и понесености, виђених сликарском палетом овог уметника. Други период обухвата период од 1950. до краја живота.[1]

Педесетих година соцреализам постаје превазиђен и Божа Илић све више бива потискиван и заборављан[2]. Више од двадесет година примао је социјалну помоћ и сликао мала платна иако је био опробани успешни сликар са великим композицијама.

каталог изложбе

Неке од његових познатих слика су „Сондирање терена на Новом Београду“ из 1948. димензија 240 x 440cm као и „Омладина гради пругу“. Када се после социјалистичког реализма опредељује за решавање сложеније ликовне проблематике познато дело му је „Сеоска породица“.

У Београду је самостално излагао 1953, 1955, 1958. и на многим групним изложбама у земљи и иностранству (XXV бијенале у Венецији 1950).

Занимљиво је истаћи да је Божа Илић у родном селу, о свом трошку 1975. сазидао чесму и украсио је великим мозаиком димензија пет и по са два метра. На том мозаику је представљена Слобода, жена у кочијама која из руке пушта голубове. Овај мозаик је урадио мотивисан примедбама његових критичара да је старомодног уметничког израза. Постављање мозаика на зид спомен чесме у Житном потоку није остварено[3]. У околностима партијског једноумља, није имао среће: локална организација бивших партизана захтевала је да се мозаик уклони јер њима, рекли су, „слобода није дошла на точковима“, него су је „крвљу извојевали“.[4]

Имао је велики број изложби, једна од њих била је 16.9 - 1.10. 1982. у Галерији савремене уметности у Нишу.[5] 1994. је одржана у Народном музеју у Београду ретроспективна изложба in memoriam.

Њему у част уметничка галерија у Прокупљу носи назив „Божа Илић“ и ту се сваке године одржава ликовна колонија под истим именом. Осим тога установљена је и сликарска награда „Божа Илић“ коју додељује Музеј Топлице у Прокупљу. На брду Хисар у Прокупљу 1999. откривене се бисте Боже Илића и Рада Драинца.

Његова слика „Бој на Чегру” димензија 6,5 са 3,5 метра налази се у великој сали Вишег суда у Нишу.[6]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Boza Ilic, srpski slikar | Painting | Art
  2. ^ "Сондирање терена у Житном потоку" (антрополошке приче) Иван Ивановић, Досије студио, Београд 2015, стр. 169-210.
  3. ^ "Сондирање терена у Житном потоку", Иван Ивановић, Досије студио, Београд, 2015.
  4. ^ Muke ukletog slikara blic.rs
  5. ^ https://web.archive.org/web/20060115051438/http://www.gslu-nis.co.yu/arhiva.html
  6. ^ "Бој на Чегру" задивљује лепотом и величином („Вечерње новости”, 22. април 2018)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Божа_Илић&oldid=26827111”