Социјалистички реализам

Из Википедије, слободне енциклопедије

Социјалистички реализам је телеолошки оријетнисан реалистички стил у уметности са задатком ојачавања и ширења идеја комунизма и социјализма. Социјалистички реализам не треба мешати са социјалним реализмом, стилом који на реалистичан начин портретира социјалну реалност различитих друштава. Одобрен је 1932. године од стране Комунистичке партије СССР као званични правац и смерница за литературу, ликовну уметност и музику. После Другог светског рата проширио се и на остале источноевропске земље комунистичког света и упоређиван је са нацистичком линијом у уметности. Идејно полази од слављења владајућег режима.

Соцреалистичка уметност

Социјалистички реализам у СССР[уреди]

Социјалистички реализам је био званични правац у СССР више од 60 година. Владајућа партија је одбијала нове правце као дегенерирану уметност буржоаске класе и ту су спадали и кубизам и импресионизам. Главном темом су били Лењин и Стаљин, модернизација села и индустријализација земље.

Социјалистички реализам изван Совјетског Савеза[уреди]

Након Другог светског рата Социјалистички реализам се раширио по земљама источне Европе, које су потпале под совјетску сферу утицаја: Источна Немачка, Чехословачка, Пољска, Мађарска, Југославија, Бугарска, Румунија, Албанија, али и Кина и Монголија у Азији.

Али изван тог круга, готово нигде, осим неких тенденција по Италији, Француској и Грчкој које су тад имале снажне комунистичке партије (италијански неореализам у филму).

Социјалистички реализам у Југославији[уреди]

Непосредно након Другог светског рата Социјалистички реализам био је стил који се раширио по свим републикама, по свим институцијама и медијима. Целокупни дизајн нове државе Федеративне Народне Републике Југославије, и свих њених република, направљен је у том духу. Протагонисти тог новог стила били су Божидар Јакац, Антун Аугустинчић, Ђорђе Андрејевић Кун, Радован Зоговић,... готово сви који су стварали у том периоду, стварали су у том маниру.

Након 1948. и формалног разлаза са земљама Информбироа почело је и формално удаљавање од тог правца које је кулминисало Крлежиним рефератом О слободи културе, на Конгресу писаца Југославије 1952. године.

Писци[уреди]

Архитектонски објекти[уреди]

У бившој Југославији постоје многи примери архитектуре у стилу социјалистичког реализма, највише на Новом Београду.

Примери архитектуре социјалистичког реализма[уреди]

Галерија[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]