Социјалистички реализам

С Википедије, слободне енциклопедије
Соцреалистичка уметност

Социјалистички реализам или соцреализам је телеолошки оријетнисан реалистички стил у уметности са задатком ојачавања и ширења идеја комунизма и социјализма.[1] Социјалистички реализам не треба мешати са социјалним реализмом, стилом који на реалистичан начин портретира социјалну реалност различитих друштава.[2] Одобрен је 1932. године од стране Комунистичке партије СССР као званични правац и смерница за литературу, ликовну уметност и музику.[3] После Другог светског рата проширио се и на остале источноевропске земље комунистичког света и упоређиван је са нацистичком линијом у уметности.[4] Идејно полази од слављења владајућег режима.

Социјалистички реализам у СССР[уреди | уреди извор]

Социјалистички реализам је био званични правац у СССР више од 60 година.[5][6] Владајућа партија је одбијала нове правце као дегенерирану уметност буржоаске класе и ту су спадали и кубизам и импресионизам. Главном темом су били Лењин и Стаљин, модернизација села и индустријализација земље.

Социјалистички реализам изван Совјетског Савеза[уреди | уреди извор]

Након Другог светског рата Социјалистички реализам се раширио по земљама источне Европе, које су потпале под совјетску сферу утицаја: Источна Немачка, Чехословачка, Пољска, Мађарска, Југославија, Бугарска, Румунија, Албанија, али и Кина и Монголија у Азији.

Изван тог круга, готово нигде, осим неких тенденција по Италији, Француској и Грчкој које су тад имале снажне комунистичке партије (италијански неореализам у филму).

Социјалистички реализам у Југославији[уреди | уреди извор]

Непосредно након Другог светског рата Социјалистички реализам био је стил који се раширио по свим републикама, по свим институцијама и медијима. Целокупни дизајн нове државе Федеративне Народне Републике Југославије, и свих њених република, направљен је у том духу. Протагонисти тог новог стила били су Божидар Јакац, Антун Аугустинчић, Ђорђе Андрејевић Кун, Радован Зоговић,... готово сви који су стварали у том периоду, стварали су у том маниру.

Након 1948. и формалног разлаза са земљама Информбироа почело је и формално удаљавање од тог правца које је кулминисало Крлежиним рефератом О слободи културе, на Конгресу писаца Југославије 1952. године.

Писци[уреди | уреди извор]

Архитектонски објекти[уреди | уреди извор]

Популарно је мишљење да у бившој Југославији постоје многи примери архитектуре у стилу социјалистичког реализма, највише на Новом Београду, но они у правилу представљају примере различитих праваца и фаза модерне у архитектури.

Примери архитектуре социјалистичког реализма[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Korin, Pavel, "Thoughts on Art", Socialist Realism in Literature and Art. Progress Publishers, Moscow, 1971, p. 95.
  2. ^ Todd, James G. "Social Realism". Art Terms. Museum of Modern Art, 2009.
  3. ^ Encyclopedia Britannica on-line definition of Socialit Realism
  4. ^ Valkenier, Elizabeth. Russian Realist Art. Ardis, 1977, p. 3.
  5. ^ Encyclopedia Britannica on-line definition of Socialist Realism
  6. ^ Ellis, Andrew. Socialist Realisms: Soviet Painting 1920–1970. Skira Editore S.p.A., 2012, p. 20

Литература[уреди | уреди извор]

  • H,W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd 1962.
  • Ђина Пискел, Општа историја уметности, Београд 1972.
  • Markus Steigman/ René Zey- Lexikon der Modernen Kunst Tehniken und Stile Hamburg 2002.
  • Dejiny umenia, Michael V, Altpatov, Martin 1976
  • Umění, Hendrik Willem van Lon, Praha 1939.
  • Enciklopedija likovnih umjetnosti, L.Z. FNRJ, Zagreb 1969.
  • Мала енциклопедија Просвета, Београд, 1959.
  • Svet umenia, IKAR, Bratislava 2002.
  • Spozname umenie R. Dickensova a M. Griffildova, B. Bystrica 2004.
  • Dejiny umenia, Mladé letá Bratislava 2001.
  • Svetové dejiny umenia, B.F. Groslier, Larusse, Praha 1996.
  • Живанчевић, Јелена А. (2012). Социјалистички реализам у архитектонској и урбанистичкој теорији и пракси Југославије. Београд: Архитектонски факултет Универзитета у Београду. 
  • Bek, Mikuláš; Chew, Geoffrey; and Macel, Petr (eds.). Socialist Realism and Music. Musicological Colloquium at the Brno International Music Festival 36. Prague: KLP; Brno: Institute of Musicology, Masaryk University. 2004. ISBN 978-80-86791-18-0.
  • Golomstock, Igor. Totalitarian Art in the Soviet Union, the Third Reich, Fascist Italy and the People's Republic of China, Harper Collins, 1990.
  • James, C. Vaughan. Soviet Socialist Realism: Origins and Theory. New York: St. Martin's Press, 1973.
  • Ivanov, Sergei. Unknown Socialist Realism. The Leningrad School. Saint Petersburg, NP-Print. 2007. ISBN 978-5-901724-21-7.
  • Lin Jung-hua. Post-Soviet Aestheticians Rethinking Russianization and Chinization of Marxism (Russian Language and Literature Studies. Serial № 33) Beijing, Capital Normal University, 2011, №3. Р.46-53.
  • Prokhorov, Gleb. Art under Socialist Realism: Soviet Painting, 1930–1950. East Roseville, NSW, Australia: Craftsman House; G + B Arts International. 1995. ISBN 978-976-8097-83-5.
  • Rideout, Walter B. The Radical Novel in the United States: 1900–1954. Some Interrelations of Literature and Society. New York: Hill and Wang, 1966.
  • Saehrendt, Christian. Kunst als Botschafter einer künstlichen Nation ("Art from an artificial nation – about modern art as a tool of the GDR's propaganda"), Stuttgart 2009
  • Sinyavsky, Andrei [writing as Abram Tertz]. "The Trial Begins" and "On Socialist Realism", translated by Max Hayward and George Dennis, with an introduction by Czesław Miłosz. Berkeley: University of California Press, 1960–1982. ISBN 978-0-520-04677-1.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Социјалистички реализам на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Социјалистички_реализам&oldid=25184835”