Борач (Кнић)

Координате: 43° 57′ 23″ С; 20° 36′ 14″ И / 43.956333° С; 20.604° И / 43.956333; 20.604
С Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Борач.

Борач
Поглед на Борач са Борачког крша
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округШумадијски
ОпштинаКнић
Становништво
 — 2011.Пад 590
Географске карактеристике
Координате43° 57′ 23″ С; 20° 36′ 14″ И / 43.956333° С; 20.604° И / 43.956333; 20.604
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина333 m
Борач на карти Србије
Борач
Борач
Борач на карти Србије
Остали подаци
Позивни број034
Регистарска ознакаKG

Борач је сеоско насеље у Србији у општини Кнић у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 590 становника.

Знаменитости[уреди | уреди извор]

У Борчу се налазе: црква из 14. века, Борачки крш (занимљива стенска формација), остаци средњовековног Борачког града и гробље из 17. века. У селу је очуван велики број старих српских кућа (крај 19. - почетак 20. века), а у некима од њих се може добити смештај, јер се сељани баве сеоским туризмом.

Храм Светог архангела Гаврила се налази подно Борачког крша и до ње се може лако прићи; двориште је дивно уређено и има места за седење и излет. Пут поред цркве води до планинарског дома, од кога се може попети на врх Крша, на коме су остаци града.

Овде се налазе Борачки мајдани камена.

Занимљивости[уреди | уреди извор]

У селу је снимана позната ТВ серија „Мој рођак са села“ и Немањићи — рађање краљевине.[1]

Такође, на Старом гробљу у Борчу су снимљени кадрови из серије Црна свадба.[2]

У селу Борач се одржавају традиционални "Петровдански песнички сусрети" књижевних клубова, у организацији Књижевног клуба "Живадин Стевановић" и Центра за културу и библиотеке (раније библиотека "Др Драгиша Витошевић") из Кнића. Од 2009. године, поводом ове манифестације једном годишње штампа се књижевни саборник.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Борач живи 596 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,3 година (44,6 код мушкараца и 50,1 код жена). У насељу има 225 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,08.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.428
1953. 1.398
1961. 1.318
1971. 1.176
1981. 1.017
1991. 872 857
2002. 692 699
2011. 590
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
 688 99,42%
Црногорци
  
 2 0,28%
непознато
  
 2 0,28%


Становништво према полу и старости[5]
м
ж
? 1
  
  
 4
80+ 3
  
  
 14
75—79 22
  
  
 25
70—74 23
  
  
 38
65—69 37
  
  
 42
60—64 24
  
  
 30
55—59 16
  
  
 21
50—54 29
  
  
 13
45—49 34
  
  
 22
40—44 20
  
  
 28
35—39 19
  
  
 19
30—34 17
  
  
 13
25—29 18
  
  
 15
20—24 19
  
  
 10
15—19 17
  
  
 24
10—14 24
  
  
 14
5—9 13
  
  
 3
0—4 11
  
  
 10
Просек : 44,6 50,1
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 278 289 303 285 278 262 225
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 44 62 43 19 32 16 9 0 0 0 3,08
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 299 74 197 16 11 1
Женски 318 43 198 73 3 1
УКУПНО 617 117 395 89 14 2
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 174 112 0 0 26
Женски 149 123 0 0 8
УКУПНО 323 235 0 0 34
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 5 0 6 0 10
Женски 0 0 7 0 0
УКУПНО 5 0 13 0 10
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 2 7 2
Женски 0 0 0 7 4
УКУПНО 0 0 2 14 6
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 1 0 0 3
Женски 0 0 0 0
УКУПНО 1 0 0 3

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Путоказ на улазу у село
    Путоказ на улазу у село
  • Поглед на Борачки крш са улаза у Борач
    Поглед на Борачки крш са улаза у Борач
  • Црква у Борчу (14. век)
    Црква у Борчу (14. век)
  • Врата цркве у Борчу
    Врата цркве у Борчу
  • Звоник цркве у Борчу
    Звоник цркве у Борчу
  • Стара српска кућа у селу
    Стара српска кућа у селу
  • Стара српска кућа у селу
    Стара српска кућа у селу
  • Етно кафана у селу
    Етно кафана у селу
  • Врата старе куће
    Врата старе куће
  • Стене изнад цркве у Борчу
    Стене изнад цркве у Борчу
  • Стене изнад цркве у Борчу
    Стене изнад цркве у Борчу
  • Поглед на Борачки крш са стена изнад цркве
    Поглед на Борачки крш са стена изнад цркве
  • Старо гробље у Борчу, 17. век
    Старо гробље у Борчу, 17. век
  • Горњи део иконостаса цркве у Борчу, Шумадија.
    Горњи део иконостаса цркве у Борчу, Шумадија.
  • Део иконостаса цркве у Борчу
    Део иконостаса цркве у Борчу

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Снимање „Немањића“ у подножју средњовековног града Борача”. РТС. Приступљено 5. 6. 2018. 
  2. ^ „Groblje na kom su snimane scene iz Crne svadbe je jedinstveno na Balkanu, na spomenicima i danas stoje misteriozna obeležja”. Noizz.rs (на језику: rs). 2021-12-02. Приступљено 2021-12-03. 
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Борач на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Борач_(Кнић)&oldid=26828070”