Овај чланак је добар. Кликни овде за више информација.

Немањићи — рађање краљевине

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Немањићи — рађање краљевине
Nemanjići (serija).jpeg
Слика уводне шпице серије
Жанр историјска драма
Формат ТВ серија
Издавач РТС
Сценарио Гордан Михић
Режија Марко Маринковић
Улоге Војин Ћетковић
Младен Нелевић
Слобода Мићаловић
Дубравка Мијатовић
Композитор Драгољуб Илић
Земља  Србија
Језик српски
Број сезона 1
Број епизода 13
Продукција
Извршни продуцент Мишко Стевановић
Монтажер Бранислав Годић
Сценографија Кирил Спасески
Кинематографија Небојша Башић
Продукција RTS logo.svgРТС
Емитовање у Србији
Прво
приказано на

RTS1.pngРТС 1
Премијерно
приказивање

17. фебруар 2018.[a] — 6. мај 2018.
Емитовање у Српској
Прво
приказано на

Alternativna televizija.pngАТВ
Премијерно
приказивање

17. фебруар 2018 — 6. мај 2018.
Профил на IMDb-ју

Немањићи — рађање краљевине је српска драмска играна телевизијска серија, снимљена 2017. године, чије је премијерно приказивање почело 17. фебруара 2018.[1][a]

Представља највећи продукцијски подухват у историји српске телевизије, будући да је за њу ангажовано 218 глумаца и 2700 статиста која је снимана на преко 200 локација. Серијалом који је обухватио 200 година владавине најутицајније српске средњовековне династије обележава се 800 година од настанка Српског краљевства и крунисања Стефана Првовенчаног. Пројекат настао у режији Марка Маринковића, а по сценарију Гордана Михића, продуцира Радио-телевизија Србије.

Улога Стефана Немање поверена је Младену Нелевићу, његове супруге Ане НемањићДубравки Мијатовић; њихове синове Стефана Првовенчаног, Вукана Немањића и Растка Немањића — Светог Саву, играју Војин Ћетковић, Небојша Глоговац и Драган Мићановић (тим редоследом); прву српску краљицу, млетачку принцезу, Ану Дандоло тумачи Слобода Мићаловић.

Пилот епизода емитована је 31. децембра 2017. године као новогодишњи специјал, међутим прва епизода је емитована тек 17. фебруара 2018. године.[2] Након пилот епизоде, реакције су углавном биле негативне после вишемесечних ишчекивања.[3] Критике су углавном биле везане за језик којим се говори у серији, ефекте и спорну глуму.[4]

Премиса[уреди]

Applications-multimedia.svgУПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис серије!

Серија представља највећи продукцијски подухват у историји српске телевизије,[5] будући да је за њу ангажовано 218 глумаца и 2700 статиста која је снимана на преко 200 локација.[6] Серијалом који је обухватио 200 година владавине најутицајније српске средњовековне династије[7] обележава се 800 година од настанка Српског краљевства и крунисања Стефана Првовенчаног.[8] Пројекат настао у режији Марка Маринковића, а по сценарију Гордана Михића, продуцира Радио-телевизија Србије.[9]

Стефан Немања од народа тражи — и добија — пристанак за почетак борбе за спас и слободу свих поробљених српских земаља.[10] Византијски цар Манојло Комнин умире и у Византији се развија борба за власт. Немања намерава да нападне Византију.[11] Немања помаже Немачкој војсци омогућавањем безбедног пролаза и хране за Трећи крсташки рат. Рашка и Стефан не смеју да признају међусобну љубав која се не може остварити.[12]

Растко се замонашује. Стефан и Евдокија се венчају у цркви.[13] Вукан обећава папи да ће ширити католицизам у својој земљи (Зети). Рашка намерава да напусти двор.[14] Папа прихвата Вуканову понуду тражећи потпуну покорност. Стефану се не свиђа Евдокијина неозбиљност.[15] Стефан и Рашка траже помоћ од бугарског краља Калојана за враћање Стефана на престо. Калојан обећава Стефану помоћ у сукобу са Вуканом и угарским краљем.

Стефан од папског изасланика, Казамариса, очекује помоћ у вези са приближавањем папи који би га подржао у намери да се крунише као краљ Србије.[16] Папа сматра да би Вукан, као старији брат, требао бити краљ Србије. Кулин саопшти Стефану да хоће са војском да удари на Вукана јер га је оптужио за богумилство.[17] Евдокија напушта Стефана остављајући га са њиховом децом Комнином и Радославом.[18] Због државне користи, Стефан се ожени Аном Дандоло уместо са Рашком.

Он добије дете са истом, Уроша. Стефан Немања умире.[19] Након огромних освајања Бугарске, Стрез издаје Стефана и прикључије се Латинима и Бугарима. Латини и Угарска спремају напад на Србију.[20] Српска црква добија аутокефалност. Стефан постаје краљ Србије. На самом крају прве сезоне серије, Стефан, од болести, умире у постељи.[21]

Улоге[уреди]

Улога Стефана Првовенчаног, првог српског краља, поверена је Војину Ћетковићу,[22] а улога прве српске краљице, млетачке принцезе Ане Дандоло поверена је Слободи Мићаловић.[23]

Улогу Стефана Немање, великог жупана Рашке, тумачи Младен Нелевић,[24] а његову супругу, Ану Немањић, тумачи Дубравка Мијатовић.[25]

Улогу Вукана Немањића, најстаријег сина Стефана Немање, тумачи Небојша Глоговац,[26] а улогу Растка Немањића — Светог Саве, првог српског архиепископа, тумачи Драган Мићановић.[27][28]

Стварни ликови[уреди]

Глумац Улога Опис
Војин Ћетковић Стефан Немањић (Првовенчани) Средњи син Стефана Немање и Ане. Наслеђује оца на престолу, и касније постаје први српски краљ.
Младен Нелевић Стефан Немања Велики жупан српске државе Рашке. Одлучан и храбар човек. Замонашује се и предаје власт средњем сину Стефану.
Драган Мићановић Растко Немањић (Свети Сава) Најмлађи син Стефана Немање и Ане. Замонашује се и добија име Сава. Касније постаје први српски архиепископ.
Небојша Глоговац Вукан Немањић Најстарији син Стефана Немање и Ане. Оспориће очеву одлуку да га наследи његов брат Стефан. Због тога, креће у рат са истим.
Дубравка Мијатовић Ана Немањић Супруга Стефана Немање и мајка Вукана, Стефана, Саве и Јефимије.
Игор Первић Исак II Анђел Византијски цар. Побеђује Србе у бици на Морави, и убрзо удаје своју нећаку Евдокију за Стефана.
Слободан Бештић Алексије III Анђел Византијски цар. Отац принцезе Евдокије и Стефанов таст.
Аљоша Вучковић Ранијеро Дандоло Отац Ане Дандоло и син Енрика Дандола. Други Стефанов таст.
Јелена Гавриловић Евдокија Анђел Прва супруга Стефана Немањића и ћерка визнатијског цара Алексија Анђела. Мајка Радослава, Владислава и Комнине.
Слобода Мићаловић Ана Дандоло Друга супруга Стефана Немањића и унука млетачког дужда Енрика Дандола. Мајка Уроша.
Мето Јовановски Манојло I Комнин Византијски цар. Више пута је поштедео живот Стефану Немањи.
Радоје Чупић Тихомир Завидовић Старији брат Стефана Немање. Удружује се са Византијом и ратује против брата Немање. У бици код Пантина он губи живот.
Јован Торачки Страцимир Завидовић Старији брат Стефана Немање. У почетку ратује против њега заједно са осталом браћом, али се касније мире.
Синиша Максимовић Мирослав Завидовић Старији брат Стефана Немање. И он ратује са осталом браћом против Немање, али се мире. Написао је Мирослављево јеванђеље.
Александар Ђурица Војихна Командант српске војске.
Новак Билбија Фридрих I Барбароса Немачки краљ. Један од предводника крсташког рата.
Зафир Хаџиманов Теодор I Ласкарис Никејски цар.
Јелена Ђукић Каталена Вуканова супруга.
Александар Дунић Вук Зетски велможа.
Андреј Шепетковски Стрез Бугарски властелин.
Димитрије Илић Калојан Бугарски краљ/цар који помаже Стефану да се врати на престо.
Атила Мес Андрија II Угарски краљ.
Љубомир Булајић Стојимир Изасланик.
Богољуб Митић Угљар Богданов отац.
Оливера Викторовић Угљарева супруга Богданова мајка.
Дубравко Јовановић Бан Кулин Босански бан.
Исидора Минић Војслава Супруга Кулина Бана.
Предраг Бјелац Бертолд IV, гроф од Мераније Истарски крајишки гроф.
Ђорђе Бранковић Анастас
Милан Чучиловић Хенрик Фландријски
Злата Нуманагић Стефанова стрина.
Милан Марић млади Вукан Немањић
Милош Ђуровић млади Стефан Првовенчани
Никола Мијатовић дечак Стефан Првовенчани
Јована Гавриловић млада Рашка Немањић
Стефан Радоњић Стефан Радослав Најстарији син Стефана Немањића и Евдокије. Стефанов наследник.
Тоња Гаћина Комнина Немањић Ћерка Стефана Немањића и Евдокије.
Бранислав Ћалић Стефан Владислав Други син Стефана Немањића и Евдокије.
Танасије Узуновић Антоније Зограф.
Иван Николић

Измишљени ликови[уреди]

Већина ликова у серији су стварни, међутим постоје ликови који су измишљени ради дочаравања далеког времена. То су:[29]

Глумац Улога Опис
Нада Шаргин Рашка Немањић Усвојена ћерка Стефана Немање и Ане. Заљубљена је у Стефана.
Миодраг Крстовић Адам Пријатељ Стефана Немање и заповедник српске војске.
Горан Султановић Просигој Учитељ Вукана, Стефана и Саве.
Мирољуб Лешо Слуга Радоје Саветник, слуга, кувар и пријатељ породице Немањић.
Милена Павловић Тиса Жена која лута по шумама и пољима са Браном.
Вучић Перовић Богдан Угљарев син, пријатељ Стефана Првовенчаног и заповедник српске војске.
Иван Заблаћански Бран Човек који лута по шумама и пољима са Тисом
Лука Рацо Евдокијин љубавник

Овде се убраја и Рашка Немањић (Нада Шаргин) која је резултат је имагинације сценаристе Гордана Михића, али у новијим истраживањима историчара појављују се индиције да је на двору, у време владавине Стефана Немањића, заиста постојала жена са којом је живео Стефан Немањић.[30]

Епизоде[уреди]

Сезона Епизоде Оригинално приказивање
Прво приказивање Последње приказивање
1 13 17. фебруар 2018 (2018-02-17)[a] 6. мај 2018 (2018-05-06)
2 ТБА ТБА ТБА

Драган Мићановић потврдио је да ће серија имати још једну сезону,[31] а исту ствар је потврдио и сценариста Гордан Михић.[32] Драган Мићановић, због историјских разлога, не зна да ли ће бити део глумачке поставе у следећој сезони.[33]

Историјат[уреди]

Предпродукција[уреди]

Оружје коришћено у серији

Радио-телевизија Србије расписала је 5. септембра 2015. године конкурс за најбољи сценарио за телевизијску серију од дванаест епизода кроз које би се представило крунисање Стефана Првовенчаног.[34] Главни и одговорни уредник културно-уметничког програма РТС-а, Небојша Брадић, изјавио је тада да нас „...од првог краљевског крунисања у Жичи дели 800 година...”[35][36] као и да је „...прилика за дијалог са историјом, за нова преиспитивања, и позив за нове ствараоце да се позабаве значајном темом...”[37] Телевизија је победнику, поред екранизације сценарија, понудила и награду од пола милиона динара.[38] Конкурс је затворен 31. јануара 2016. године.[39]

Пет дана касније, стручна комисија коју су чинили: Милан Влајчић — новинар и председник жирија, Горан Марковић — филмски сценариста и редитељ и историчарка Смиља Марјановић Душанић, отворила је пристиглих дванаест рукописа. Марта 2016. објављено је да је победник анонимног конкурса Гордан Михић, чији је сценарио потписан шифром Снови.[40][41] Михић је том приликом изјавио да је РТС овим добио прилику да се искупи, јер је „материјал такав да је грех што то до сада није урађено”.[42] Додао је још да се током писања сценарија консултовао са савременим историчарима, као и да је ишчитавао бројне историјске списе и сведочанства.[43][44] Крајем новембра 2016. године, РТС је објавио да ће серија обухватити период двовековне владавине Немањића — од Стефана Немање и подизања Хиландара, па све до смрти Уроша Нејаког.

Нити којима ће серијал бити прожет такође су и „борбе великих сила за територију Балкана, унутрашњи сукоби, стицање аутокефалности српске цркве, војни успеси и крваве борбе”.[45] Будући да је касније објављено да се првих дванаест епизода завршавају крунисањем Стефана Првовенчаног у манастиру Жича, појавиле су се спекулације да ће серија имати више сезона, те да ће кроз њих проћи још више глумаца који ће играти преостале Немањиће.[46] Серија је уместо дванаест имала тринаест епизода, а последња епизода прве сезоне приказује Стефаново крунисање у манастиру Жича и завршава се његовом смрћу.[47][48] Пре него што је почело снимање, редитељу се као помоћник придружила Бојана Шутић, која деценијама живи и ради у Риму.[49] Продуцентској кући редитељка је од великог значаја због искуства стеченог у раду са Фелинијем, Кополом, Ал Пачином, Џесиком Ланг и другима.[50]

Локације и сценографија[уреди]

Део сценографије у Смедеревској тврђави и оружја коришћеног у серији

Серија је снимана на преко 200 локација широм Србије од којих је Студеница прва у низу.[51][52] Сценограф Кирил Спасески рекао је 7. фебруара 2017. године да локације испуњавају очекивања пошто се тежи томе да већина буду управо она места на којима су живели или боравили Немањићи: „Ту смо узели у обзир остатке Маглићке тврђаве — која је од каснијег доба, али ћемо је адаптирати као да је из тог доба — затим Смедеревску тврђаву, манастирске комплексе који су у Рашкој области”.[53][54][55]

Сви реквизити завршени су пре 15. марта, када је почело снимање. Успешно су израђене реплике средњевековног оружја, како би се што веродостојније представиле сцене борбе и слике српских, мађарских и византијских војника. Оружје за петорицу главних глумаца ручно је рађено. Милош Петровић направио је каишеве, на које је стављао нитне у духу средњевековне српске моде. Две недеље пре назначеног датума почетка снимања, у Липовачкој шуми у Београду, изграђен је Немањин двор: палисадна тврђава, капија двора, село око двора.[56] Ту су истовремено за сцене борби увежбавани коњи.

У марту је такође, у складишту луке Београд, почела захтевна изградња сценографије манастира Жиче, која је била осликана (пресликана) као нова, приказујући тако како је манастир изгледао када је тек био подигнут.[57] Прва клапа снимљена је 15. марта на Студеничкој реци, а одатле се екипа преселила на Копаоник где су снимљене сцене одласка у Бугарску.[58] Селидба сниматељске екипе у студио ставила је у први план камермана, Небојшу Башића, који је истакао да је највећи изазов био пронаћи адекватан тон на светлости ватре, свећа и бакљи. Немањићи су потом снимани на Фрушкој гори, Космају, Калемегдану, Липовачкој шуми, Борачу,[59] Сирогојну, Смедереву, Херцеговини, Делиблатској пешчари и на крају у Петровој цркви у Новом Пазару.

Костимографија[уреди]

За потребе серије, ручно је израђено 800 костима на чијој се изради радило даноноћно.[60] Око месец и по дана трајале су припреме на изради костима које је шило двадесет људи, на челу са ауторима, костимографом Стефаном Савковићем и сценографом Кирилом Спасенским.[61] По речима историчара Марка Поповића — „било је то веома сложен и тежак посао, посебно имајући у виду да српски историчари који проучавају ову епоху имају дилеме и не могу са сигурношћу рећи шта је заиста аутентично”.[62][63]

Костими дворских дама
Костим војника

Буџет[уреди]

У пројекат је уложено 2,87 милиона евра,[64] од претходно предвиђених 3.200.000 евра,[65] а појашњено је да је новац за реализацију сакупљен од спонзора и из комерцијалног приноса Јавног сервиса.[66][67][68] Појавиле су се спектакулације да је само прва епизода серије коштала 300.000 евра.[69] Просечно, једна епизода серије кошта нешто више од 180.000 евра,[70] али је РТС издвојио свега трећину те цене.[71] Један сат серије је коштао око 191.300 евра.[72] Већи део средстава за реализацију, 1,82 милиона евра, обезбедили су финансијери, спонзори и пријатељи серијала,[73] Свислајон Таково, Хемофарм и БК група.[74] РТС је у готовини издвојио 1,05 милиона евра за цео пројекат, односно 70.000 евра по сату програма.[75]

Музика[уреди]

Музику је компоновао Драгољуб Илић, а песму у уводној шпици је отпевала српска певачица православне духовне музике Дивна Љубојевић.[76] На Твитеру су се појавили и снимци борбе са мало убрзаним темпом и чувеном музиком из серије Бени Хил што се публици свидело.[77] Издавачка кућа ПГП РТС је објавила диск са 25 композиција које су коришћене у самој серији чије је укупно трајање 55 минута.[78] Музички продуцент је био Оливер Ивановић, а музичари су били Никола Попмихајлов (византијска музика), Тијана Милошевић (виолина), Ладислав Мезеи (виолончело), Љуба Димитријевић (солиста на старим дувачким инструментима — фруле, зурле и крављи рог), вокална група „Сербиа глобал арт”, српски византијски хор „Мојсије Петровић”.[79][80]

Списак песама на диску[81][82][83]

Редни број Назив Трајање
1 „Рађање краљевине” 1:51
2 „После победе” 1:46
3 „Освајање утврде” 2:28
4 „Врбо, врбице” 2:22
5 „Туга” 1:53
6 „Борба браће” 2:13
7 „Глорија” 3:07
8 „Моћ Византије” 1:22
9 „Острољанка” 1:32
10 „Ој, врбо” 3:18
11 „Свети Сава” 3:55
12 „Растанак” 1:55
13 „Жањем жито” 1:26
14 „Скомрашка” 2:14
15 „За земљу своју” 2:33
16 „Немањин избор” 2:13
17 „Полетео соко тица” 0:54
18 „Исак Анђел” 3:27
19 „Милост и суд” 3:35
20 „Завера” 2:38
21 „Ова брда” 1:28
22 „Свети Ђорђе, избави ме” 1:33
23 „Сумња” 1:53
24 „Благослови Боже” 0:45
25 „У славу Немањића” 3:19

Грешке[уреди]

У трећој епизоди, где се Растко замонашује у манастиру,[84][85] јасно се иза њега, на зиду, види фреска на којој се налази слика свеца и Стефана Немање.[86][87][88] Верује се да је тај светац био управо Сава због своје одоре. Ово је изазвало бурне реакције на Твитеру и велику буру у медијима.[89][90][91]

У осмој епизоди серије приметиле су се огромне грешке. У једној сцени, краве су обележене ушним маркицама[92] које су у Србију уведене пре нелолико година по захтеву Европске уније.[93] У истој епизоди се појављује и лик Богољуба Митића који једе цицвару,[94] неколико векова пре него што је кукуруз донет у Европу.[95][96] Иста епизода је забележена[97] чудним сценаријом Рашке.[98][99][100][101]

Рецензије[уреди]

Реакције публике[уреди]

Након емитовања пилот епизоде у новогодишњој ноћи 2018. године, реакције публике и критике су биле махом негативне,[102] па су ишле чак и до тога да су гледаоци били непријатно изненађени после вишемесечних ишчекивања. У серији је било критиковано одсуство било какве драме и поприлична неинвентивност,[103] као и наивна глума и пропусти у праћењу историјских факата.[104] Дијалози и глумачка постава у пилот епизоди су поприлично разочарали публику.[105] Критиковани су и ефекти који су се користили у серији и „јефтини” општи утисак (поприлично скупе) пилот епизоде.[106] Разни десничарски портали и медији су критиковали серију кроз контекст „скрнављења историје”.[107] Многима је засметао специфичан језик којим се говори у серији.[108] Те речи су настале тек касније од стране латинског, мађарског, турског, немачког и руског језика.[109][110] На пример, реч „причврљити” коју употребљава глумац Горан Султановић.[111][112] Публика је критиковала и употребу дорћолског жаргона у серији.[113]

Са друге стране, у позитивне рецензије спадају оне које хвале чињеницу да је оваква серија уопште снимљена (првенствено због чињенице да је реч о жанру коме се аутори нису много обраћали претходних година и деценија), те да је исход задовољавајући сходно вишеструко мањем буџету од аналогних серија какве се снимају у западним земљама. Такође, ове рецензије су позивале на стрпљење, јер се неки од главних глумаца (Ћетковић, Глоговац, Мићаловић, Мићановић) у првој епизоди још нису појавили. Бизарне ствари и чудан језик и глума у серији схваћени су као хумористички мотиви.[114] Публика је готово једногласно похвалила костиме и музику.[105]

Рецензије критичара[уреди]

„Највећи проблем ми је језик и нека имена...”

— Божидар Кљајевић, српски историчар.[115][116]

„Рецимо то овако – нек буде да прва епизода Немањића остаје у старој, а да ће с пролећа нове године стићи боље епизоде.”

— Бојана Лекић, српска новинарка.[117]

„Овим се управо млади људи удаљавају од Немањића (јер неће гледати даље епизоде), али и од историје.”

— Драгослав Бокан, српски режисер, књижевник и публициста.[118]

„Ре­кло би се да је сце­на­ри­ста ста­вља­њем да­на­шњег град­ског го­во­ра у уста љу­ди­ма ко­ји су жи­ве­ли пре осам векова же­лео да и њих и њи­хо­во до­ба при­бли­жи на­шем вре­ме­ну, да их учи­ни људ­ски­јим, обич­ни­јим, а ефе­кат је био упра­во су­про­тан. Он их је уда­љио и учи­нио не­ис­то­риј­ским, без трун­ке аутентичности. Та­ко смо, и по­ред при­вид­но исто­риј­ске сце­но­гра­фи­је, до­би­ли не­ис­то­риј­ске лич­но­сти, из­ме­ште­не из свог вре­ме­на, за­пра­во ску­пи­ну на­ших са­вре­ме­ни­ка, чуд­но оде­ве­них, без­вољ­них и на­мр­го­ђе­них, ко­ји го­во­ре бе­сми­слен текст и кре­ве­ље се пред ка­ме­ра­ма, а ни­су ни за­бав­ни. Су­сре­ти Не­ма­ње с ви­зан­тиј­ским ца­рем де­лу­ју го­то­во гро­теск­но („Је­си л’ ти, ца­ре, нор­ма­лан?!”). Исти је ути­сак и о Не­ма­њи­ном раз­го­во­ру с ца­рем Фри­дри­хом Бар­ба­ро­сом. Не­у­ку­сна су оп­се­сив­на на­сто­ја­ња Раст­ко­вог двор­ског и по­ро­дич­ног окру­же­ња да му на­ђе жен­ско че­ља­де. Као да је не­ко с пред­у­ми­шља­јем и отво­ре­но из­врг­нуо ру­глу сјај­но до­ба на­ше исто­ри­је, о ко­јем ће се, по­сле ова­кве се­ри­је, су­ма по­гре­шних зна­ња и пред­ста­ва са­мо умножити.”

— Ђорђе Бубало, српски историчар.[119]

„... Ви­зан­тиј­ски цар Ма­ној­ло Ком­нин при­ка­зан је као јек­ти­ча­ви ке­пец, а исто­риј­ски по­да­ци не­сум­њи­во го­во­ре да је био огро­ман ра­стом, ве­ли­ки ратник без ма­не и страха, уче­сник ви­те­шких тур­ни­ра. На са­мр­ти (1180), ка­да је тра­жио да бу­де за­мо­на­шен, све мантије ко­је су на­шли на дво­ру је­два су му до­се­за­ле до ко­ле­на. Уз то, он је ро­ђен 1118. го­ди­не, пет го­ди­на је мла­ђи од Не­ма­ње (1113), а у се­ри­ји је дру­га­чи­је. Не­мач­ки цар Фри­дрих Бар­ба­ро­са је од Не­ма­ње мла­ђи 12 го­ди­на, а у се­ри­ји је го­то­во обрат­но. Не­ма­њу, ко­ји је у Цариград као за­ро­бље­ник до­ве­ден 1172. го­ди­не, ви­зан­тиј­ски пи­сци опи­су­ју као „пле­ћа­тог стар­ца”, а исти Не­ма­ња, по­сле 17 го­ди­на, на са­стан­ку с Бар­ба­ро­сом у Нишу (1189) не­ма ни­јед­ну се­ду. Све су то чи­ње­ни­це ко­је су мо­гле ла­ко да се про­ве­ре. У вре­ме ка­да је кре­тао на Све­ту Го­ру и био у уз­ра­сту од ше­сна­ест или се­дам­на­ест го­ди­на, Са­ва је пред­ста­вљен вр­ло по­јед­но­ста­вље­но, као сму­ше­ни вер­ски за­не­се­њак чи­ја се по­бо­жност и наклоност пре­ма мо­на­шком жи­во­ту сво­де на сим­пли­фи­ко­ва­не син­таг­ме као што су „Бог је љу­бав, љу­бав је Бог”.”

— Радивој Радић, српски историчар, универзитетски професор и научни радник.[119]

„Оно што је те­шко по­пра­ви­ти је­су, по мом ми­шље­њу, сла­би ди­ја­ло­зи и сла­ба глума, уз ча­сне из­у­зет­ке. Али за сва­ку по­хва­лу је чи­ње­ни­ца да смо ко­нач­но до­би­ли се­ри­ју о Немањићима. Мо­же­мо да има­мо сто­ти­не при­мед­би, али би тре­ба­ло да са­че­ка­мо да по­гле­да­мо це­лу се­ри­ју. Овом се­ри­јом се ипак ис­пра­вља сра­мо­та да ни­смо има­ли ни­је­дан филм, ни­јед­ну се­ри­ју о нај­ва­жни­јој те­ми на­ци­о­нал­не исто­ри­је. Јер иден­ти­тет Ср­ба се за­сни­ва на се­ћа­њу на Све­тог Са­ву, Све­тог Си­ме­о­на и оста­ле Не­ма­њи­ће.”

— Милош Ковић, српски историчар, доктор историјских наука и доцент на Филозофском факултету Универзитета у Београду.[120]

Напомене[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Прва (пилот) епизода је емитована 31. децембра 2017. године

Референце[уреди]

  1. ^ Савић, Биљана (10. 2. 2018). „Емитовање „Немањића“ почиње на дан ктиторске славе манастира Студеница”. РТС. Приступљено 6. 5. 2018. 
  2. ^ „Грешке у домаћој серији Немањићи”. Трачара. 4. 1. 2018. Приступљено 18. 3. 2018. 
  3. ^ „Оштре критике на рачун Немањића”. Новости. 11. 1. 2018. Приступљено 3. 4. 2018. 
  4. ^ „Немањићи изазвали жучну полемику”. Новости. 4. 1. 2018. Приступљено 3. 4. 2018. 
  5. ^ „Немањићи – од 17. фебруара на АТВ-у”. 6yka. 14. 2. 2018. Приступљено 3. 4. 2018. 
  6. ^ Никић, Софија (30. 3. 2018). „Највећа серија РТС-а”. РТС. Приступљено 22. 7. 2017. 
  7. ^ „Опис серије Немањићи”. Скандалозно. Еспресо. 9. 4. 2018. Приступљено 6. 5. 2018. 
  8. ^ „Почиње да се емитује серија о Немањићима”. Антрфајл. 14. 8. 2017. Приступљено 6. 5. 2018. 
  9. ^ „Немањићи — рађање краљевине”. РТС. 17. 2. 2018. Приступљено 18. 3. 2018. 
  10. ^ „Немањићи (прва епизода)”. Балкан Портал. Приступљено 18. 3. 2018. 
  11. ^ „Немањићи (друга епизода)”. РТС. 14. 2. 2018. Приступљено 31. 3. 2018. 
  12. ^ „Немањићи (трећа епизода)”. РТС. 21. 2. 2018. Приступљено 31. 3. 2018. 
  13. ^ „Немањићи (четврта епизода)”. РТС. 26. 2. 2018. Приступљено 31. 3. 2018. 
  14. ^ „Немањићи (пета епизода)”. РТС. 11. 3. 2018. Приступљено 31. 3. 2018. 
  15. ^ „Немањићи (шеста епизода)”. РТС. 18. 3. 2018. Приступљено 31. 3. 2018. 
  16. ^ „Немањићи (осма епизода)”. РТС. 28. 3. 2018. Приступљено 1. 4. 2018. 
  17. ^ „Немањићи (девета епизода)”. РТС. 8. 4. 2018. Приступљено 6. 5. 2018. 
  18. ^ „Немањићи (десета епизода)”. РТС. 11. 4. 2018. Приступљено 6. 5. 2018. 
  19. ^ „Немањићи (једанаеста епизода)”. РТС. 16. 4. 2018. Приступљено 6. 5. 2018. 
  20. ^ „Немањићи (дванаеста епизода)”. РТС. 23. 4. 2018. Приступљено 6. 5. 2018. 
  21. ^ „Немањићи (тринаеста епизода)”. РТС. 6. 5. 2018. Приступљено 6. 5. 2018. 
  22. ^ „Војин Ћетковић у улози Стефана Првовенчаног”. Династија Немањић. 31. 3. 2017. Приступљено 7. 5. 2018. 
  23. ^ Ракочевић, Данијел (23. 3. 2017). „Слобода и Војин као Ана и Стефан”. Блиц. Приступљено 7. 5. 2018. 
  24. ^ Костић, Сава (13. 1. 2018). „Младен Нелевић: Хтео сам да Немању сачувам као човека”. Новости. Приступљено 18. 3. 2018. 
  25. ^ „Дубравка Мијатовић као Ана Немањић”. Жена. 7. 1. 2018. Приступљено 7. 5. 2018. 
  26. ^ Илић, Ана (15. 3. 2017). „Данас почело снимање серије Немањићи”. ИН4С. Приступљено 7. 5. 2018. 
  27. ^ „Овај глумац ће бити Свети Сава”. Блиц. 1. 2. 2017. Приступљено 7. 5. 2018. 
  28. ^ Јовановић, Бојана (1. 2. 2018). „Почиње снимање Немањића”. Новости. Приступљено 25. 4. 2018. 
  29. ^ „Измишљени ликови у серији Немањићи”. РТС. 30. 4. 2018. Приступљено 1. 4. 2018. 
  30. ^ „Рашка – Скривена љубав”. РТС. 5. 2. 2018. Приступљено 1. 4. 2018. 
  31. ^ Калаба, Ана (3. 4. 2018). „Драган Мићановић открио како ће се завршити Немањићи”. Noizz. Приступљено 11. 4. 2018. 
  32. ^ „Гордан Михић открио како ће се завршити Немањићи”. Крстарица. 4. 4. 2018. Приступљено 11. 4. 2018. 
  33. ^ „Драган Мићановић о критикама на рачун серије”. Курир. 5. 4. 2018. Приступљено 11. 4. 2018. 
  34. ^ „Конкурси 2015”. РТС. 10. 3. 2015. Приступљено 25. 3. 2018. 
  35. ^ „Тачно 800 година од крунисања Стефана Првовенчаног”. Петровград. 29. 12. 2017. Приступљено 6. 5. 2018. 
  36. ^ „Немањићи – рађање краљевине”. РДС. 19. 8. 2017. Приступљено 6. 5. 2018. 
  37. ^ „Конкурс за сценарио за серију о Немањићима”. РТС. 5. 9. 2015. Приступљено 21. 7. 2017. 
  38. ^ „Конкурс испитне лабораторије” (PDF) (Мајкрософт ворд). РТС. Приступљено 25. 3. 2018. 
  39. ^ „Јавни анонимни конкурс” (PDF) (Мајкрософт ворд). РТС. Приступљено 2. 4. 2018. 
  40. ^ „Важно је да нове генерације упознају Немањиће!”. Мондо. 14. 4. 2017. Приступљено 6. 5. 2018. 
  41. ^ „Изабран сценарио Гордана Михића”. РТС. 17. 3. 2016. Приступљено 21. 7. 2017. 
  42. ^ „Царска династија Немањића на РТС-у”. РТВ. 16. 4. 2016. Приступљено 6. 5. 2018. 
  43. ^ „Серија о Немањићима по сценарију Гордана Михића”. БКТВ. 17. 3. 2016. Приступљено 25. 3. 2018. 
  44. ^ Трајковић, Александра (16. 3. 2016). „Гордан Михић аутор сценарија за серију о Немањићима”. РТС. Приступљено 25. 3. 2018. 
  45. ^ Стијачић, Гордана (23. 11. 2016). „Крунисање Стефана Првовенчаног”. РТС. Приступљено 21. 7. 2017. 
  46. ^ Малушев, Александра (30. 12. 2017). „Једна од спектакулација серије”. Република. Приступљено 25. 3. 2018. 
  47. ^ „Немањићи имају тужан крај”. Жена. 30. 4. 2018. Приступљено 2. 5. 2018. 
  48. ^ Миленковић, Стефан (30. 4. 2018). „Тужан крај Немањића”. Noizz. Приступљено 2. 5. 2018. 
  49. ^ „Појачање из Рима”. Наслови. 16. 2. 2017. Приступљено 25. 3. 2018. 
  50. ^ „Појачање из Рима екипи „Прве немањићке краљевине. РТС. 16. 2. 2017. Приступљено 25. 3. 2018. 
  51. ^ „Нова српска серија: Ово су Немањићи!”. Мондо. 15. 3. 2017. Приступљено 6. 5. 2018. 
  52. ^ „У серији о Немањићима – 218 глумаца”. Политика. 18. 3. 2017. Приступљено 19. 3. 2018. 
  53. ^ „Последње припреме пред снимање”. РТС. 7. 2. 2017. Приступљено 21. 7. 2017. 
  54. ^ „Извештај са снимања серије о Немањићима”. Династија Немањић. 27. 2. 2017. Приступљено 6. 5. 2018. 
  55. ^ Милићевић, Владимир (23. 12. 2018). „Немањићи — рађање краљевине (серија)”. Фамилија Милићевића. Приступљено 6. 5. 2018. 
  56. ^ Станојевић, Дарка (27. 2. 2017). „Гради се Немањин двор”. РТС. Приступљено 21. 7. 2017. 
  57. ^ Савић, Биљана (9. 4. 2017). „Ускоро прва клапа”. РТС. Приступљено 21. 7. 2017. 
  58. ^ Ракочевић, Драгана (15. 4. 2017). „Почело снимање серије”. РТС. Приступљено 22. 7. 2017. 
  59. ^ „Снимање „Немањића“ у подножју средњовековног града Борача”. РТС. Приступљено 5. 6. 2018. 
  60. ^ Стојановић, Стефан (3. 3. 2018). „Изложба костима и реквизита”. Мондо. Приступљено 20. 4. 2018. 
  61. ^ „Свечано отворена изложба „Немањићи – рађање краљевине. РТС. 1. 3. 2018. Приступљено 20. 4. 2018. 
  62. ^ „Немањићи: Наши људи одмах све знају”. Мондо. 1. 3. 2018. Приступљено 20. 4. 2018. 
  63. ^ Ђурић, С (2. 3. 2018). „Изложба Немањићи свечано отворена”. Вести. Приступљено 20. 4. 2018. 
  64. ^ „Немањићи коштали 2,87 милиона евра”. Дневни журнал. 18. 1. 2018. Приступљено 7. 5. 2018. 
  65. ^ „Оволико је свака кућа у Србији платила да бисмо гледали Немањиће!”. 4. 1. 2018. Приступљено 25. 2. 2018. 
  66. ^ „Почињу Немањићи: Спектакл од три милиона евра”. Новости. 17. 2. 2018. Приступљено 19. 3. 2018. 
  67. ^ „Сви кукају на Немањиће, а знате колико нас коштају друге домаће серије?”. Видовдан. 5. 1. 2018. Приступљено 19. 3. 2018. 
  68. ^ „Под заставом Византије: Вечерас на РТС-у почињу Немањићи”. БКТВ. 17. 2. 2018. Приступљено 19. 3. 2018. 
  69. ^ Пауновић, Петар (3. 1. 2018). „Прва епизода коштала 300.000 евра?”. Noizz. Приступљено 1. 4. 2018. 
  70. ^ Катарина, Е. (17. 1. 2018). „Ево зашто нема Немањића на телевизији”. Опанак. Приступљено 1. 4. 2018. 
  71. ^ Богосав, Бојана (16. 1. 2018). „Немањићи иду поново у монтажу”. Блиц. Приступљено 1. 4. 2018. 
  72. ^ Пауновић, Петар (5. 1. 2018). „Знате шта РТС мисли о вашим критикама Немањића?”. Noizz. Приступљено 1. 4. 2018. 
  73. ^ „Немањићима неки суде после емитовања”. Блиц. 17. 1. 2018. Приступљено 1. 4. 2018. 
  74. ^ „Не стишава се бура око серије Немањићи”. Дневник. 15. 1. 2018. Приступљено 7. 5. 2018. 
  75. ^ „Серија Немањићи постоји захваљујући РТС-у”. Свет плус. 8. 1. 2018. Приступљено 7. 5. 2018. 
  76. ^ „Критике серије”. БКТВ. 19. 2. 2018. Приступљено 18. 3. 2018. 
  77. ^ Крстић, Љубица (20. 2. 2018). „Једина верзија Немањића коју бисмо гледалу сваки дан”. Noizz. Приступљено 2. 4. 2018. 
  78. ^ Рађање краљевине, 4. 4. 2018, Приступљено 2. 5. 2018 
  79. ^ „Музика из серије Немањићи”. Новости. 5. 4. 2018. Приступљено 2. 5. 2018. 
  80. ^ „ЦД са музиком из серије Немањићи”. РТС. 4. 4. 2018. Приступљено 2. 5. 2018. 
  81. ^ „Оргинална музика из серије”. РТС. 18. 4. 2018. Приступљено 2. 5. 2018. 
  82. ^ „Диск са песама из Немањића”. Deezer. 4. 4. 2018. Приступљено 2. 5. 2018. 
  83. ^ „Музика из серије Немањићи”. Београд, Србија: Делфи. 2018. Приступљено 30. 5. 2018. 
  84. ^ Крстић, Љубица (26. 2. 2018). „Најбизарнија сцена у Немањићима”. Noizz. Приступљено 1. 4. 2018. 
  85. ^ „Нова грешка у Немањићима”. Мондо. 26. 2. 2018. Приступљено 1. 4. 2018. 
  86. ^ „Растко се замонашује испред фреске Светог Саве!?”. Телеграф. 26. 2. 2018. Приступљено 1. 4. 2018. 
  87. ^ „Да ли је ово највећа бламажа у Немањићима?!”. Еспресо. 26. 2. 2018. Приступљено 1. 4. 2018. 
  88. ^ „Нова испала у Немањићима!”. Србин. 26. 2. 2018. Приступљено 1. 4. 2018. 
  89. ^ „Ово је доказ да су Немањићи направили највећу грешку икада!”. Курир. 26. 2. 2018. Приступљено 1. 4. 2018. 
  90. ^ „Растко постаје Сава испред фреске Светог Саве!”. Истинито. 26. 2. 2018. Приступљено 1. 4. 2018. 
  91. ^ Лекмен, Немања (26. 2. 2018). „Брука у серији Немањићи”. Приступљено 1. 4. 2018. 
  92. ^ „Греше у осмој епизоди серије”. Србија данас. 2. 4. 2018. Приступљено 22. 4. 2018. 
  93. ^ „Краве на ушима носе маркице по прописима ЕУ”. Патриот. 4. 4. 2018. Приступљено 22. 4. 2018. 
  94. ^ „Једе се цинцвара пре него што је кукуруз донет у Европу”. Балканс прес. 4. 4. 2018. Приступљено 22. 4. 2018. 
  95. ^ „Грешка са цинцваром”. Крстарица. 4. 4. 2018. Приступљено 22. 4. 2018. 
  96. ^ „Поново срамне грешке у Немањићима”. Еспресо. 3. 4. 2018. Приступљено 22. 4. 2018. 
  97. ^ „Немањићи опет запалили интернет”. Новости. 1. 4. 2018. Приступљено 22. 4. 2018. 
  98. ^ „Немањићи изгорели друштвене мреже”. Блиц. 3. 4. 2018. Приступљено 22. 4. 2018. 
  99. ^ „Србија гори због Немањића”. Курир. 3. 4. 2018. Приступљено 22. 4. 2018. 
  100. ^ „Шоу у новој епизоди Немањића!”. Србија данас. 1. 4. 2018. Приступљено 22. 4. 2018. 
  101. ^ Миленковић, Стефан (2. 4. 2018). „Рашка у центру најглупљег обрта на почетку нове епизоде Немањића”. Noizz. Приступљено 22. 4. 2018. 
  102. ^ „Почели Немањићи: прве критике кажу да то може и боље”. Трачара. 18. 2. 2018. Приступљено 4. 4. 2018. 
  103. ^ „ТВ критика”. Блиц. 5. 1. 2018. Приступљено 5. 5. 2018. 
  104. ^ Илић, Драган (11. 1. 2018). „Молим ти се, Свети Ђорђе…”. Време. Приступљено 5. 5. 2018. 
  105. 105,0 105,1 Крстић, Љубица (1. 1. 2018). „Људи уопште нису импресионирани првом епизодом Немањића”. Noizz. Приступљено 18. 3. 2018. 
  106. ^ „Оштре критике Немањића”. Новости. 11. 1. 2018. Приступљено 5. 5. 2018. 
  107. ^ „Критике”. Србин. 1. 1. 2018. Приступљено 18. 3. 2018. 
  108. ^ „Ово су катастрофалне грешке у Немањићима”. Курур. 3. 1. 2018. Приступљено 2. 4. 2018. 
  109. ^ „Неопростиве грешке у Немањићима”. Еспресо. 4. 1. 2018. Приступљено 2. 4. 2018. 
  110. ^ „Историјске грешке у Немањићима”. Дневно. 2. 1. 2018. Приступљено 2. 4. 2018. 
  111. ^ „Грешке у Немањићима”. Еспресо. 19. 2. 2018. Приступљено 2. 4. 2018. 
  112. ^ „Реч причврљити”. Блиц. 20. 2. 2018. Приступљено 2. 4. 2018. 
  113. ^ „Критике серије Немањићи”. Еспресо. 1. 1. 2018. Приступљено 18. 3. 2018. 
  114. ^ Калаба, Ана (25. 2. 2018). „Погрешно смо скапирали Немањиће”. Noizz. Приступљено 5. 5. 2018. 
  115. ^ „Све грешке у домаћој серији Немањићи”. 4. 1. 2018. Приступљено 2. 4. 2018. 
  116. ^ „Грешке у домаћој серији Немањићи”. 3. 1. 2018. Приступљено 2. 4. 2018. 
  117. ^ „Какав маневар РТС-а са серијама Немањићи и Пет!”. 2. 1. 2018. Приступљено 4. 4. 2018. 
  118. ^ „Критике Немањића све бруталније!”. Приступљено 4. 4. 2018. 
  119. 119,0 119,1 „Немањићи као Дорћолци”. Крстарица. 5. 3. 2018. Приступљено 5. 5. 2018. 
  120. ^ Апостоловски, Александар. „Немањићи као Дорћолци”. Политика. Приступљено 5. 5. 2018. 

Спољашње везе[уреди]