Боривој Герзић

Боривој Герзић
Лични подаци
Место рођења	Београд, Југославија
Занимање	Писац, преводилац и лексикограф
Награде	Матице српске 2006. године

Боривој Герзић (Београд, Југославија, 1959) српски је писац, преводилац и лексикограф. Његова проза, поезија, есеји и преводи објављивани су у југословенским и српским књижевним часописима (избор: Летопис Матице Српске, Београдски књижевни часопис, Писмо, Поља, Мостови, Реч, Време, Данас, Политика), приповетке и преводи извођени су на београдском радију, а преводи играни у позоришту.

Дипломирао је Општу књижевност и теорију књижевности 1984. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

Средином осамдесетих година прошлог века водио је Демо-позориште у биоскопу „Топчидерска звезда“ у Београду. Крајем осамдесетих (1987) основао је издавачку кућу Истар (до 2003. објављено 16 наслова), а у Студентском културном центру у Београду је организовао и водио Први скуп независних издавача Југославије (1988).

Средином деведесетих (1994-2000) био је уредник београдског часописа за савремену културу Етерна са Снежаном Ранковић, а од 1997. до 2000. главни уредник програма Дома омладине Београда. Књижару Маћадо покренуо је у Београду (2002–2008), као и Домаћу галерију у оквиру књижаре. Радио је и као возач, кувар, физички радник, продавац, хотелски службеник, наставник, књижар, таксиста. Од 2010. године потпуно се посветио писању, а од 2013. живи на свом имању на обронцима Трешњевачке долине код Рудника.

Члан је Српског књижевног друштваи Удружења књижевних преводилаца Србије.

Проза и поезија

Прву књигу, Тророг, објавио је 1987. као самиздат са Милицом Томић и Радишом Црним. Следе збирке прича Мало горе и распашће се под псеудонимом Балк Гудур (1992) и Манијева завршница (1995). Наредне три – Један живот какав јесте (2012), Последње ствари (2014) и Прича. Љубав (2016) у издању Рендета, ушле су у најужи избор неколико престижних домаћих награда. 

Студију о феномену умирања Кореографија мориенди објавио је 2016. године , а биографију Самјуела Бекета – Бекет: човек и дело 2019. године . Исте године, драма Срне без пушке ушла је у најужи избор за Стеријину награду за најбољи драмски текст. Збирку Ја свако (и друге песне) објавио је 2022 године.

Преводи

Са енглеског је превео дела двадесетак аутора, између осталих Месечину и друге драме Харолда Пинтера (2005), позоришне комаде Сема Шепарда, Олбија, Мамета, Артура Копита и др., Тамни лавиринт Лоренса Дарела (2007), Џојсове, Бекетове, Карверове и Макјуанове приповетке, Диланову поему Мучко убиство.  

Преводи играни у позоришту (избор)

• Убица, Ентони Шефер - режија Ања Суша, Београдско драмско позориште, 1998.
• Време забаве, Харолд Пинтер - режија Едуард Милер, Црногорско народно позориште, 2000.
• Амерички бафало, Дејвид Мамет – режија Владимир Јефтовић, Театар Култ, Београд, 2006.
• Пут за нирвану, Артур Копит - режија Ива Милошевић, Атеље 212, 2004.
• Папирнати Пинтер, режија Марко Костић, уметнички директор Наташа Миловић, Сцена Царина, 2011 (Харолд Пинтер - Станица Викторија, Још једно пред одлазак, Горштачки језик, Гласови породице)
• Брачна игра, Едвард Олби - режија Ивана Ђилас, Атеље 212 - Театар у подруму (1998); режија Драган Николић, Културни центар Инђија, 2015; режија Давид Алић, Позориште „Тоша Јовановић“, Зрењанин, 2022.
• Вртешка, Артур Шницлер - режија Даријан Михајловић, Позориште „Бошко Буха“, 2019.
• Гласови породице, Харолд Пинтер - режија Александар Јовановић, Радио-телевизија Црне Горе, 2020.

Филм

Аутор је документарног филма Срби дочекују бомбардовање (1999).

Речници

Аутор је Енглеско–српског речника фраза и идиома (1994), Речника англо–америчког сленга (1997), Речника савременог београдског жаргона (2002) са Наташом Герзић и Речника српског жаргона (2012) - „Огромна, разноврсна и добро изабрана грађа одакле жаргонизми потичу, њихов број и шароликост жаргонских група (војнички, политички, наркомански, стручни итд.), из којих су жаргонски изрази изабрани. као и добро језичко осећање и компетенција аутора, условили су да се без устезања може рећи да је ово најбољи и најпоузданији речник актуелног, и не само актуелног, српског жаргона (и колоквијалног језика уопште).” - Проф. др Александар Милановић, Београд, 20. јун 2011.

Монографије

Приредио је монографије свог брата Душана Герзића Gera – I, Myself and Others (2003) и Герин скицен-блок (2013), као и  и монографије Сања Рудић (2011) и Суперстарс – манијачки водич кроз Фектори Ендија Ворхола и Велвет Андерграунд (2003).

Антологије

Приређивач је (са Аријаном Божовић) антологије светске приче Куле, градови – Мајстори кратке прозе: од Гогоља до Фостера Воласа (2013).

Номинације и награда

Герзић је добитник награде Матице српске „Лаза Костић” 2006. године – за превод (2005): Месечина и друге драме, Харолда Пинтера.

Његовe књиге нашле су се у најужим изборима за престижне награде:

• Збирка приповедака Један живот какав јесте – најужи избор за награду „Биљана Јовановић“ (2013) и шири избор за награду „Меша Селимовић“ (2013);
• Збирка приповедака Последње ствари – најужи избор за „Андрићеву награду“ (2015) и награду „Биљана Јовановић“ (2015) и ужи избор за награду „Исидора Секулић“ (2015);
• Збирка приповедака Прича. Љубав – на листи 10 најбољих књига у 2016. години по избору књижевних критичара Културног додатка Политике;
• Драма Срне без пушке – најужи избор за Стеријину награду 2019/2020.
• Биографија Бекет: човек и дело – најужи избор за Виталову награду 2020 и Награду Дома културе Студентски град за најбољу нефикцијску књигу у 2020.
• Збирка песама Ја свако– шири избор за награду „Биљана Јовановић“ 2022.

Други о Герзићу и његовим књигама

„Приче Боривоја Герзића нису увек лако разумљиве и приступачне, али је, чак и у пасажима који траже додатну пажњу, јасна њихова иновативност на пољу језика, стила, форме, карактеризације и организације текста.“ Драган Бабић, Поља

„Герзић је одличан стилиста, подстакнут и надахнут филмским начином нарације, па се многе његове странице опажају као филмови препуни кратких кадрова, монтираних брзим темпом, често те реченице имају реч-две. Његов књижевни израз је суманут, фуриозан, снажан, виртуозан, сав некако израњављен, пун бола, пун страсти, никад мизантропски, пун љубави према људима, па и онда кад су јадни и без икаквих видика, па и онда када умиру.“ Данко Стојић, Књижевне новине бр. 1212-1213, април-мај 2013.

„Бора Герзић је отац српског андерграунд и рокенрол издаваштва. После Машићевих 'Независних издања', Борин 'Истар' (1987) био је најстарија приватна издавачка кућа код нас, а он сам је аутор драгоцених пионирских речника енглеског сленга и фраза и идиома, као и речника београдског жаргона. Са енглеског је превео десетак књига и драма. Као писац, објавио је три збирке изванредних приповедака које неоправдано још нису признате као прворазредна српска модерна литература. Вероватно зато што Бора Герзић упорно инсистира да је он сам, и све што ради – последња одбрана праве урбане маргине. Врло запажено водио је и књижару и галерију Маћадо у Крунској улици, која је врло брзо постала и 'miting point' независних млађих култ и рок стваралаца.“ Мирјана Бобић Мојсиловић, МТС Клуб, 2006.

„Много више књига је превео него што их је написао, и зато књижевни кругови препознају Боривоја Герзића пре свега као преводиоца. Међутим, Герзић је један од наших најбољих савремених писаца прича, и време је да у домаћој књижевности добије место које заслужује. Његов стил је сасвим особен, модеран и обогаћен великим познавањем сопственог језика и светске литературе. Неминовно ћете се заљубити у ове приче, јер су дубоке, слободне и сензуалне.”Јелена Ленголд, јул 2014. (из приказа збирке прича Последње ствари).

Спољашње везе

• Боривој Герзић
• Издавачка кућа Ренде
• Портал за културу југоисточне Европе
• Делфи књижаре