Душан Герзић

Душан „Гера“ Герзић
Душан „Гера“ Герзић
	Душан Герзић у атељеу у Паризу 1995. године (Насловна страна књиге Gera: I, Myself and Others)
Лични подаци
Датум рођења	4. март 1961.
Место рођења	Београд, ФНР Југославија
Датум смрти	јануар 1998. (36 год.)
Место смрти	Београд, СР Југославија
Занимање	сликар, фотограф

Душан „Гера“ Герзић (Београд, 4. март 1961 — Београд, јануар 1998) био је српски сликар, један од главних представника новог таласа у југословенској уметности. Његова делатност везана је за готово све гране уметности. Бавећи се графичким дизајном, фотографијом, музиком и филмом, оставио је траг на алтернативној уметничкој сцени 80-их и 90-их година 20. века.

Биографија[уреди | уреди извор]

Био је млађи син проф. др Зорана Герзића, једног од оснивача модерне хирургије једњака и желуца у Србији и дописног члана САНУ.^[1]

У Београду је завршио основну и средњу школу, након чега је уписао Факултет примењених уметности. Током осамдесетих радио је као ди-џеј, графички дизајнер и рок-фотограф и сарађивао са југословенским бендовима Хаустор, Електрични оргазам, Идоли, Д'Бојс и Екатарина Велика. Био је оснивач новоталасне музичке групе из Београда ВИА Талас. Током студија је радио на многим пројектима везаним за разне области уметности (сликарство, дизајн, филм) како самостално тако и у сарадњи са другим уметницима. Своје радове у том периоду је излагао на групним и на самосталним изложбама, у Београду и у иностранству.

Факултет примењених уметности у Београду је завршио 1986. године, након чега је отишао у Париз на Школу лепих уметности (франц. École des Beaux-Arts), где је завршио два семестра у класи професора Владимира Величковића, да би након тога отишао у Њујорк, где је живео и радио наредне три године. У Торонто је отишао 1990. године, потом се вратио у Београд, а затим 1991. отишао у Париз, где је живео и радио наредних шест година. За време рада у Паризу је имао неколико самосталних и учествовао на великом броју групних изложби.

У тексту „Селективна хронологија: нове појаве у сликарству и скулптури у Србији 1979—1989.“ из 1995. године београдске ликовне критичарке Лидије Мереник, две Герзићеве изложбе које су одржане у СКЦ-у 1985. године су уврштене у важне догађаје на београдској ликовној сцени осамдесетих година.

Герзић се 1997. године вратио у Београд, где је наставио да ради на неколико пројеката, а у децембру је излагао цртеже у Галерији СКЦ.

Преминуо је у јануару 1998. године у Београду.

Током 1998. године организоване су изложбе његових радова у Београду и Марибору. Године 2004. је у Француском културном центру у Београду организована изложба поводом објављивања монографије Gera: I, Myself and Others, а 2005. изложба у београдској галерији Хаос.

Француски режисер Жан-Марк Бар је 1999. године према једном делу Герзићевог живота у Паризу снимио филм „Љубавници“.^[2] Герзића у филму глуми Сергеј Трифуновић.

Један од Гериних најближих пријатеља, монах Арсеније,^[а] са којим је једно време живео у Њујорку, 2006. године је објавио књигу Бог и рокенрол.^[3] У књизи, отац Арсеније говори о свом пријатељству са Гером и о погубном утицају дроге која је упропастила Герино здравље.