Будимир Соколовић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Будимир Соколовић
Будимир Соколовић.jpg
Слика Будимира Соколовића са Златибора
Датум рођења1910.
Место рођењаТегаре, код Братунца
Аустроугарска монархија
Датум смртимај 1945.
Место смртиМиљевина, код Фоче
Протојереј

Будимир Соколовић (19101945) је био православни протојереј Српске православне цркве и вјерски референт Врховне команде Југословенске војске у отаџбини, а који је настрадао од комунистичког прогона, након хапшења.

Биографија[уреди]

Будимир Соколовић, рођен је 1910. године у Тегарама код Братунца. Године 1931. завршио је „Богословију“ на Цетињу, а сљедеће године је рукоположен за ђакона и свештеника. Године 1942. служио је у Златиборском архијерејском намјесништву, одакле се са Златибора повукао заједно са војском Драгољуба Драже Михаиловића.

Завршетак рата проту Будимира Соколовића затиче у Аранђеловцу, у којем га нова комунистичка власт хапси заједно са ђаконом Бошком Живадиновићем и протојерејем Светоликом Швабићем. Након хапшења, најпре су пребачени у Калиновик, а затим у варошицу Миљевина, надомак Фоче. Без конкретне оптужнице и без суђења, свештеници су звјерски мучени и потом убијени, а онда бачени у јаму Понор која се налази у близини пута Миљевина-Фоча. Заједно са њима, у ову јаму је такође бачено и више хиљада млађих припадника Југословенске војске у отаџбини (неке извори говоре о двадесет и двије хиљаде)[1] , који су након предаје стрељани од стране партизана.

Јама у коју су свештеници бачени је у првим поратним данима дјелимично закопана хиљадама тона јаловине из оближњег рудника.[2] Како се јама налази у непосредној близини магистралног пута који води ка Фочи, без обзира на покушај заташкавања овог злочина, отвор јаме је и данас видљив.

Канонизација[уреди]

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве, на приједлог Митрополита дабробосанског Николаја уз приложену документацију протојереја-ставрофора Васка Соколовића [3], унука проте Будимира, канонизовала је свештенослужитеља Будимира Соколовића, дана 15. маја 2005. године у манастиру Житомислић за свештеномученика.

Спомен Светог свештеномученика Будимира Соколовића и других свештеника пострадалих у току Другог свјетског рата од комунистичког режима, из Митрополије дабробосанске и милешевске, обиљежава се 11. јула по новом календару.

Референце[уреди]

  1. ^ Велибор В. Џомић. „Страдање српске цркве од комуниста”. Пројекат Растко - Библиотека српске културе на Интернету. Приступљено 2. новембар 2010. »Ђакон Бошко Живадиновић, протојереј Светолик Швабић из Аранђеловца и јереј Будимир Соколовић, свештеник-избеглица из Босне, убијени су у мају 1945. године код Калиновика и бачени су у јаму Понор код Фоче, где је од стране партизана убијено још око двадесет и две хиљаде четника и голобрадих и ненаоружаних српских младића који су 1944. године били мобилисани у састав Југословенске војске у Отаџбини.« 
  2. ^ Глас Цера: „Свештеномученик Будимир Соколовић“
  3. ^ Свештенички позив у срцу и души

Спољашње везе[уреди]