Митрополија дабробосанска

Из Википедије, слободне енциклопедије
Митрополија дабробосанска
Српска православна црква
Saborna crkva u Sarajevu noću.jpg
Основни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Сједиште Сарајево, Соколац
Основана 13. вијек
Број манастира 8
Званични веб-сајт
Архијереј
Епархијски архијереј Хризостом (Јевић)
Чин архијереја митрополит
Титула архијереја Архиепископ сарајевски, митрополит дабробосански и егзарх све Далмације
Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church-sr.svg

Митрополија дабробосанска је епархија Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је господин Хризостом, а сједиште митрополије се налази у Сокоцу.

Историјат[уреди]

Дабарску епархију је 1219. године установио Свети Сава.[1]

Манастири[уреди]

  1. Богородица Чајничка,
  2. Возућа,
  3. Горња Лијеска,
  4. Добрун,
  5. Добрунска Ријека,
  6. Доње Вардиште,
  7. Озерковићи,
  8. Соколица.

Епископи[уреди]

Од оснивања до пада под турску владавину (1219-1463)[уреди]

  • Христофор (XIII вијек)
  • Јоаникије (прије 1292)
  • Методије (крај XIII вијека)
  • Никола I (1284—1292)
  • Јован I (XIII вијек)
  • Спиридон (између 1286 и 1292)
  • Исаија I (1281—1291)
  • Јован II (послије 1286)
  • Јован III (послије 1286)
  • Исаија II (крај XIII вијека)
  • Гаврило (XIII вијек)
  • Јован IV (1301—1317)
  • Николај II (почетак XIV вијека)
  • Николај III (прије 1328-око 1330)
  • Марко (око 1532)

Од обнове до поновног укидања Пећке патријаршије (1557-1766)[уреди]

  • Варлаам (око 1557)
  • Симеон (око 1573)
  • Јосиф (прије 1575)
  • Гаврило Аврамовић (прије 1578—1588)
  • Петроније (1578—1589)
  • Аксентије (1589—1601)
  • Теодор (1601—1619)
  • Макарије (око 1620)
  • Исаија (1627—1635)
  • Гаврило Предојевић (до 1638)
  • Исаија II (1640—1655)
  • Лонгин (1656—1666)
  • Христофор (1666—1681)
Атанасије Љубојевић.jpg Атанасије Љубојевић (1681—1688)
  • Висарион II (1690—1708)
  • Исаија III (1708—1709)
MojsijePetrović.jpg Мојсије Петровић (1709—1713)

Од укидања Пећке патријаршије до Берлинског конгреса (1766-1878)[уреди]

  • Данило (око 1769)
  • Кирило (1776—1779)
  • Пајсије (прије 1793—1802)
  • Калиник (1808—1816)
  • Евгеније (1808?)
  • Венијамин (1816—1835)
  • Амвросије Папа-Георгополи (1835—1840)
  • Игњатије (1841—1851)
  • Прокопије (1851—1856)
  • Дионисије (1856—1860)
  • Игњатије II (1860—1868)
  • Дионисије II Илијевић (1868—1871)
  • Пајсије (1872—1874)
  • Антим (1874—1880)

Од Берлинског конгреса до успостављања Српске патријаршије (1878-1920)[уреди]

Митрополит Сава Косановић.jpg Сава Косановић (1881—1885)
Георгий (Николаевич).jpg Георгије Николајевић (1885—1896)
Evgenije letica metr bosnia.jpg Евгеније Летица (1908—1920)

Од успостављања Српске патријаршије[уреди]

Митрополит дабробосански Петар Зимоњић.jpg Петар Зимоњић (1920—1941), 1941. убијен, 1998. је проглашен за свештеномученика,
Nektarije Krulj.jpg Нектарије Круљ (1951—1966)
Mitropolit Nikolaj Mrđa.jpg Николај Мрђа (1992—2015)
GrigorijeZHiP.jpg Григорије Дурић (2015—2017), администратор
Hrizostomjevic.jpg Хризостом Јевић (2017—)

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Јањић (2011). стр. 133-148.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]