Митрополија дабробосанска

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Митрополија дабробосанска
Српска православна црква
Saborna crkva u Sarajevu noću.jpg
Основни подаци
СједиштеСарајево, Соколац
Држава Босна и Херцеговина
Основана13. вијек
Број намјесништава5
Број манастира13
Званични веб-сајт
Архијереј
АрхијерејХризостом (Јевић)
Чин архијерејамитрополит
Титула архијерејаархиепископ сарајевски, митрополит дабробосански и егзарх све Далмације
Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church-sr.svg

Митрополија дабробосанска је епархија Српске православне цркве. Надлежни архијереј је митрополит Хризостом (Јевић), а сједиште митрополије се налази у Сарајеву и Сокоцу.

Историјат[уреди | уреди извор]

Дабарску епархију је 1219. године установио Свети Сава.[1]

Архијерејска намјесништва[уреди | уреди извор]

До 2019. године митрополија је била подијељена на 4 архијерејска намјесништава, али одлуком Светог архијерејског сабора од 15. односно 16. маја 2019. године извршена арондација епархије зворничко-тузланске у корист митрополије дабробосанске. Наиме, на заједнички приједлог епископа зворничко-тузланског Фотија и митрополита дабробосанског Хризостома Свети архијерејски сабор је донио одлуку да цјеловито архијерејско намјесништво сребреничко-подринњско, те парохија оловска из архијерејског намјесништва тузланског у епархији зворничко-тузланској припадне митрополији дабро-босанској.[2]. Након те одлуке митрополија дабробосанска броји 5 архијерејских намјесништава, а то су:

  • Архијерејско намјесништво горашко—вишеградско
  • Архијерејско намјесништво сарајевско
  • Архијерејско намјесништво сребреничко—подрињско
  • Архијерејско намјесништво травничко—зеничко
  • Архијерејско намјесништво фочанско

Манастири[уреди | уреди извор]

Одлуком Светог архијерејског сабора од 15. односно 16. маја 2019. године када је извршена арондација епархије зворничко-тузланске у корист митрополије дабро-босанске и 4 манастира и 1 метох манастира (Карно, Кнежина, Пјеновац, Сасе и Топлица) из архијерејског намјесништва сребреничко-подринњског припала су митрополији дабробосанској.[3].

  1. Богородица Чајничка,
  2. Возућа,
  3. Горња Лијеска,
  4. Добрун,
  5. Добрунска Ријека,
  6. Доње Вардиште,
  7. Карно,
  8. Кнежина,
  9. Озерковићи,
  10. Пјеновац,
  11. Сасе
  12. Соколица,
  13. Топлица (метох манастира Карно).

Епископи[уреди | уреди извор]

Од оснивања до пада под турску владавину (1219—1463)[уреди | уреди извор]

  • Христифор (XIII вијек)
  • Јоаникије (прије 1292)
  • ?
  • ?
  • ?
  • ?
  • Исаија I (1281—1286-1291)
  • Јован I (XIII вијек, 1293-1307?)
  • Методије (крај XIII вијека; 1322?)
  • Никола I (1284—1292)
  • Јован II (послије 1286)
  • Спиридон (између 1286 и 1292)
  • Јован III (послије 1286)
  • Исаија II (крај XIII вијека)
  • Гаврило (XIII вијек)
  • Јован IV (1301—1317)
  • Николај II (почетак XIV вијека)
  • Николај III (прије 1328-око 1330; 1329?)
  • Велимир Владимировић (1463)[4]
  • Марко (око 1532)

Од обнове до поновног укидања Пећке патријаршије (1557—1766)[уреди | уреди извор]

  • Варлаам (око 1557)
  • Симеон (око 1573)
  • Јосиф (прије 1575)
  • Гаврило Аврамовић (прије 1578—1588)
  • Петроније (1578—1589)
  • Аксентије (1589—1601)
  • Теодор (1601—1619)
  • Макарије (око 1620)
  • Исаија (1622-1627—1635)
  • Гаврило Предојевић (до 1638)
  • Исаија II (1640—1655)
  • Лонгин (1656—1668)
  • Мелентије (1668)
  • Христофор (1668—1681)
Атанасије Љубојевић.jpg Атанасије Љубојевић (1681—1688)
  • Висарион II (1690—1708)
  • Исаија III (1708—1709)
MojsijePetrović.jpg Мојсије Петровић (1709—1713)

Од укидања Пећке патријаршије до Берлинског конгреса (1766—1878)[уреди | уреди извор]

  • Данило (око 1769)
  • Кирило (1776—1779)
  • Пајсије (1779-1794; —1802)
  • Калиник (1806—1816)
  • Евгеније (1808?)
  • Венијамин (1816—1835)
  • Амвросије Папа-Георгополи (1835—1841)
  • Игњатије I (1841—1851)
  • Прокопије Визант (1851—1856)
  • Дионисије I (1856—1860)
  • Игњатије II (1860—1868)
  • Дионисије II Илијевић (1868—1871)
  • Пајсије (1871—1873)
  • Антим (1873—1880)

Од Берлинског конгреса до успостављања Српске патријаршије (1878—1920)[уреди | уреди извор]

Митрополит Сава Косановић.jpg Сава Косановић (1881—1885)
Георгий (Николаевич).jpg Георгије Николајевић (1885—1896)
Evgenije letica metr bosnia.jpg Евгеније Летица (1908—1920)

Од успостављања Српске патријаршије[уреди | уреди извор]

Митрополит дабробосански Петар Зимоњић.jpg Петар Зимоњић (1920—1941), 1941. убијен, 1998. је проглашен за свештеномученика,
Nektarije Krulj.jpg Нектарије Круљ (1951—1966)
Mitropolit Nikolaj Mrđa.jpg Николај Мрђа (1992—2015)
GrigorijeZHiP.jpg Григорије Дурић (2015—2017), администратор
Hrizostomjevic.jpg Хризостом Јевић (2017—)

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]