Бјелајце
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
| Бјелајце | |
|---|---|
 Бјелајце | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Ентитет |  Република Српска |
| Општина | Мркоњић Град |
| Становништво | |
| — 2013. | 980 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44°25′48″ СГШ; 17°08′35″ ИГД / 44.43° СГШ; 17.143056° ИГДКоординате: 44°25′48″ СГШ; 17°08′35″ ИГД / 44.43° СГШ; 17.143056° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Бјелајце Бјелајце на мапи Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 70260 |
| Позивни број | 050 |
Бјелајце је насељено мјесто у општини Мркоњић Град, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 980 становника.
Географија[уреди | уреди извор]
Удаљено је 6 километара од Мркоњић Града.
Култура[уреди | уреди извор]
У селу ради основна школа „Бранко Ћопић“, која је почела са радом 1909. године (под другим именом) у тадашњој Аустроугарској. У састав матичне школе улазе и подручне школе из Баљвина, Магаљдола и Густоваре.[1]
Становништво[уреди | уреди извор]
Према службеном попису становништва из 1991. године, село Бјелајце је имало 980 становника. Срби су чинили око 77% од укупног броја житеља.[2][3]
| Националност[4] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 753 (76,83%) | 826 (77,99%) | 820 (80,00%) | 659 |
| Муслимани [a] | 127 (12,95%) | 95 (8,97%) | 75 (7,31%) | |
| Хрвати | 83 (8,46%) | 113 (10,67%) | 120 (11,70%) | 102 |
| Југословени [b] | 9 (0,91%) | 24 (2,26%) | 0 | 132 |
| Црногорци | 1 | 2 | ||
| остали и непознато | 8 (0,81%) | 1 (0,09%) | 10 (0,97%) | |
| Укупно | 980 | 1.059 | 1.025 | 893 |
Види још[уреди | уреди извор]
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ За садашњи статус Муслимана види чланак Муслимани.
- ^ За садашњи статус Југословена види чланак Југословени.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Основна школа”. Архивирано из оригинала на датум 09. 09. 2005. Приступљено 07. 11. 2007.
- ^ „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
- ^ „Попис по мјесним заједницама” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 20. 05. 2009. Приступљено 27. 12. 2009.
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 |
Бјелајце на Викимедијиној остави. |
| Насељена мјеста | Баљвине, Бјелајце, Брдо, Власиње, Герзово, Горња Пецка, Горња Подгорја, Горњи Бараћи, Горњи Граци, Густовара, Дабрац, Доња Пецка, Доња Подгорја, Доњи Бараћи, Доњи Граци, Дубица, Јасенови Потоци, Копљевићи, Котор, Лисковица, Магаљдол, Мајдан, Медна, Млиниште, Мркоњић Град, Оканџије, Ораховљани, Оћуне, Подбрдо, Подоругла, Подрашница, Ступари, Сурјан, Тријебово, Трново, Убовића Брдо, Шеховци, Шибови | .svg) |
|---|---|---|
| Мјесне заједнице | МЗ Баљвине, МЗ Бараћи, МЗ Бјелајце, МЗ Граци, МЗ Мајдан, МЗ Медна, МЗ Оћуне, МЗ Подбрдо, МЗ Подрашница, МЗ Шеховци | |