Герзово

Координате: 44° 18′ 54″ С; 16° 59′ 35″ И / 44.31502° С; 16.99295° И / 44.31502; 16.99295
С Википедије, слободне енциклопедије
Герзово
Остаци школе у Герзову
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетРепублика Српска
ОпштинаМркоњић Град
Становништво
 — 2013.Пад 258
Географске карактеристике
Координате44° 18′ 54″ С; 16° 59′ 35″ И / 44.31502° С; 16.99295° И / 44.31502; 16.99295
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина754 m
Герзово на карти Босне и Херцеговине
Герзово
Герзово
Герзово на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Позивни број050

Герзово је насељено мјесто у општини Мркоњић Град, у Републици Српској, БиХ. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело 258 становника.

Географија[уреди | уреди извор]

Село је удаљено тридесетак километара од Мркоњић Града и смјештено је на надморској висини од просјечно 754 метра. Герзово се налази у умјерено-континенталном климатском појасу и карактеришу га хладне зиме и топла љета. Годишња количина падавина се креће између 1.000 и 1.200 l/m2.[1]

Дио села се налази у равници на правцу између Шипова и Бараћа, док је остатак размјештен на околним узвишењима. Источном страном села протиче ријека Сокочница, на којој се налази одређени број воденица.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Према народном предању, Герзово је добило име по турском бегу Герзелесу кога је овдје убио Стојан Јанковић. Споменик турском јунаку, или „Турбе“ како га је народ називао, је постојао у селу до 1991/92. године. Постоји и теорија да је назив села потекао од римске ријечи „герза“ која у преводу значи бронзана руда, a познато је да данас ова подручја обилују рудама бентонита и боксита. Једно од некадашњих имена села је „Прхово“.

Култура[уреди | уреди извор]

У Герзову се налази једна од најстаријих школа у Републици Српској и БиХ. Основана је 1857. године, а дозволу за њено отварање је дао турски султан Абдул Меџид о чему постоји писани документ — ферман који се чувао у герзовачкој цркви до 1995. године (када га је хрватска војска однијела у Задар, гдје се и данас налази). Овај културно-историјски споменик је у великој мјери оштећен у последњем грађанском рату, у јесен 1995. године.[2]

У селу се налази и црква-храм посвећен Крштењу Исуса Христа или Богојављењу. На мјесту данашње грађевине првобитно је била црква брвнара знатно мање површине, која је пресељена са мјеста које се налази испод брда Рудине и Велетово.

Становништво[уреди | уреди извор]

Састав становништва – насеље Герзово
2013.[3]1991.1981.[4]1971.[5]1961.
Укупно268 (100,0%)679 (100,0%)914 (100,0%)1 104 (100,0%)1 399 (100,0%)
Срби268 (100,0%)673 (99,12%)900 (98,47%)1 085 (98,28%)1 398 (99,93%)
Остали6 (0,884%)1 (0,109%)7 (0,634%)
Југословени6 (0,656%)9 (0,815%)1 (0,071%)
Црногорци5 (0,547%)
Бошњаци1 (0,109%)1
Хрвати1 (0,109%)3 (0,272%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Знамените личности[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Герзово”. Архивирано из оригинала 9. 4. 2012. г. Приступљено 9. 10. 2010. 
  2. ^ Школа у Герзову
  3. ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021. 
  4. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 17. 9. 2015. 
  5. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 17. 9. 2015. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]