Герзово
Герзово | |
|---|---|
 Остаци школе у Герзову | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Општина | Мркоњић Град |
| Становништво | |
| — 2013. |  258 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 18′ 54″ С; 16° 59′ 35″ И / 44.31502° С; 16.99295° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 754 m |
  Герзово Герзово на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 050 |
Герзово је насељено мјесто у општини Мркоњић Град, у Републици Српској, БиХ. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело 258 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]Село је удаљено тридесетак километара од Мркоњић Града и смјештено је на надморској висини од просјечно 754 метра. Герзово се налази у умјерено-континенталном климатском појасу и карактеришу га хладне зиме и топла љета. Годишња количина падавина се креће између 1.000 и 1.200 l/m2.[1]
Дио села се налази у равници на правцу између Шипова и Бараћа, док је остатак размјештен на околним узвишењима. Источном страном села протиче ријека Сокочница, на којој се налази одређени број воденица.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Према народном предању, Герзово је добило име по турском бегу Герзелесу кога је овдје убио Стојан Јанковић. Споменик турском јунаку, или „Турбе“ како га је народ називао, је постојао у селу до 1991/92. године. Постоји и теорија да је назив села потекао од римске ријечи „герза“ која у преводу значи бронзана руда, a познато је да данас ова подручја обилују рудама бентонита и боксита. Једно од некадашњих имена села је „Прхово“.
Култура
[уреди | уреди извор]У Герзову се налази једна од најстаријих школа у Републици Српској и БиХ. Основана је 1857. године, а дозволу за њено отварање је дао турски султан Абдул Меџид о чему постоји писани документ — ферман који се чувао у герзовачкој цркви до 1995. године (када га је хрватска војска однијела у Задар, гдје се и данас налази). Овај културно-историјски споменик је у великој мјери оштећен у последњем грађанском рату, у јесен 1995. године.[2]
У селу се налази и црква-храм посвећен Крштењу Исуса Христа или Богојављењу. На мјесту данашње грађевине првобитно је била црква брвнара знатно мање површине, која је пресељена са мјеста које се налази испод брда Рудине и Велетово.
Становништво
[уреди | уреди извор]| Састав становништва – насеље Герзово | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013.[3] | 1991. | 1981.[4] | 1971.[5] | 1961. | |||
| Укупно | 268 (100,0%) | 679 (100,0%) | 914 (100,0%) | 1 104 (100,0%) | 1 399 (100,0%) | ||
| Срби | 268 (100,0%) | 673 (99,12%) | 900 (98,47%) | 1 085 (98,28%) | 1 398 (99,93%) | ||
| Остали | – | 6 (0,884%) | 1 (0,109%) | 7 (0,634%) | – | ||
| Југословени | – | – | 6 (0,656%) | 9 (0,815%) | 1 (0,071%) | ||
| Црногорци | – | – | 5 (0,547%) | – | – | ||
| Бошњаци | – | – | 1 (0,109%)1 | – | – | ||
| Хрвати | – | – | 1 (0,109%) | 3 (0,272%) | – | ||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Познате личности
[уреди | уреди извор]- Синиша Љепојевић, српски новинар и публициста
- Снежана Савичић Секулић, српска оперска дива
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Герзово”. Архивирано из оригинала 9. 4. 2012. г. Приступљено 9. 10. 2010.
- ^ Школа у Герзову
- ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 17. 9. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 17. 9. 2015.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Сајт о Герзову Архивирано на сајту Wayback Machine (9. април 2012)
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
| Насељена мјеста | Баљвине, Бјелајце, Брдо, Власиње, Герзово, Горња Пецка, Горња Подгорја, Горњи Бараћи, Горњи Граци, Густовара, Дабрац, Доња Пецка, Доња Подгорја, Доњи Бараћи, Доњи Граци, Дубица, Јасенови Потоци, Копљевићи, Котор, Лисковица, Магаљдол, Мајдан, Медна, Млиниште, Мркоњић Град, Оканџије, Ораховљани, Оћуне, Подбрдо, Подоругла, Подрашница, Ступари, Сурјан, Тријебово, Трново, Убовића Брдо, Шеховци, Шибови | .svg) |
|---|---|---|
| Мјесне заједнице | МЗ Баљвине, МЗ Бараћи, МЗ Бјелајце, МЗ Граци, МЗ Мајдан, МЗ Медна, МЗ Оћуне, МЗ Подбрдо, МЗ Подрашница, МЗ Шеховци | |
