Герзово

Из Википедије, слободне енциклопедије
Герзово
Skola u Gerzovu.jpg
Остаци школе у Герзову
Административни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Република Српска
Општина Мркоњић Град
Становништво
Становништво
 — (2013) 679
Географске карактеристике
Координате 44°18′54″ СГШ; 16°59′35″ ИГД / 44.315° СГШ; 16.993° ИГД / 44.315; 16.993Координате: 44°18′54″ СГШ; 16°59′35″ ИГД / 44.315° СГШ; 16.993° ИГД / 44.315; 16.993
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 754 м
Герзово на мапи Босне и Херцеговине
Герзово
Герзово
Остали подаци
Позивни број 050

Герзово је насељено мјесто у општини Мркоњић Град, у Републици Српској, Босни и Херцеговини. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 679 становника.

Географија[уреди]

Село је удаљено тридесетак километара од Мркоњић Града и смјештено је на надморској висини од просјечно 754 метра. Герзово се налази у умјерено-континенталном климатском појасу и карактеришу га хладне зиме и топла љета. Годишња количина падавина се креће између 1.000 и 1.200 l/m2.[1]

Дио села се налази у равници на правцу између Шипова и Бараћа, док је остатак размјештен на околним узвишењима. Источном страном села протиче ријека Сокочница, на којој се налази одређени број воденица.[1]

Историја[уреди]

Према народном предању, Герзово је добило име по турском бегу Герзелесу кога је овдје убио Стојан Јанковић. Споменик турском јунаку, или „Турбе“ како га је народ називао, је постојао у селу до 1991/92. године. Постоји и теорија да је назив села потекао од римске ријечи „герза“ која у преводу значи бронзана руда, a познато је да данас ова подручја обилују рудама бентонита и боксита. Једно од некадашњих имена села је „Прхово“.

Култура[уреди]

У Герзову се налази једна од најстаријих школа у Републици Српској и БиХ. Основана је 1857. године, а дозволу за њено отварање је дао турски султан Абдул Меџид о чему постоји писани документ — ферман који се чувао у герзовачкој цркви до 1995. године (када га је хрватска војска однијела у Задар, гдје се и данас налази). Овај културно-историјски споменик је у великој мјери оштећен у последњем грађанском рату, у јесен 1995. године.[2]

У селу се налази и црква-храм посвећен Крштењу Исуса Христа или Богојављењу. На мјесту данашње грађевине првобитно је била црква брвнара знатно мање површине, која је пресељена са мјеста које се налази испод брда Рудине и Велетово.

Становништво[уреди]

Према службеном попису становништва из 1991. године, село је имало 679 становника. Срби су чинили око 99% од укупног броја становника.[3][4]

Националност[5] 1991. 1981. 1971. 1961. 1953.
Срби 673 (99,11%) 900 (98,46%) 1.085 (98,27%) 1.398
Југословени [а] 6 (0,65%) 9 (0,81%) 1
Црногорци 5
Хрвати 1 (0,10%) 3 (0,27%)
Муслимани [б] 1 (0,10%)
остали и непознато 6 (0,88%) 1 7 (0,63%)
Укупно 679 914 1.104 1.399 4.783 (општина)[5]

Знамените личности[уреди]

Напомене[уреди]

  1. За садашњи статус Југословена види чланак Југословени.
  2. За садашњи статус Муслимана види чланак Муслимани.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Герзово”. Приступљено 9. 10. 2010. 
  2. Школа у Герзову
  3. „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
  4. Попис по мјесним заједницама
  5. 5,0 5,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди]