Герзово
Герзово | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Босна и Херцеговина |
Ентитет | Република Српска |
Општина | Мркоњић Град |
Становништво | |
— 2013. | 258 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 18′ 54″ С; 16° 59′ 35″ И / 44.31502° С; 16.99295° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 754 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 050 |
Герзово је насељено мјесто у општини Мркоњић Град, у Републици Српској, БиХ. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело 258 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]Село је удаљено тридесетак километара од Мркоњић Града и смјештено је на надморској висини од просјечно 754 метра. Герзово се налази у умјерено-континенталном климатском појасу и карактеришу га хладне зиме и топла љета. Годишња количина падавина се креће између 1.000 и 1.200 l/m2.[1]
Дио села се налази у равници на правцу између Шипова и Бараћа, док је остатак размјештен на околним узвишењима. Источном страном села протиче ријека Сокочница, на којој се налази одређени број воденица.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Према народном предању, Герзово је добило име по турском бегу Герзелесу кога је овдје убио Стојан Јанковић. Споменик турском јунаку, или „Турбе“ како га је народ називао, је постојао у селу до 1991/92. године. Постоји и теорија да је назив села потекао од римске ријечи „герза“ која у преводу значи бронзана руда, a познато је да данас ова подручја обилују рудама бентонита и боксита. Једно од некадашњих имена села је „Прхово“.
Култура
[уреди | уреди извор]У Герзову се налази једна од најстаријих школа у Републици Српској и БиХ. Основана је 1857. године, а дозволу за њено отварање је дао турски султан Абдул Меџид о чему постоји писани документ — ферман који се чувао у герзовачкој цркви до 1995. године (када га је хрватска војска однијела у Задар, гдје се и данас налази). Овај културно-историјски споменик је у великој мјери оштећен у последњем грађанском рату, у јесен 1995. године.[2]
У селу се налази и црква-храм посвећен Крштењу Исуса Христа или Богојављењу. На мјесту данашње грађевине првобитно је била црква брвнара знатно мање површине, која је пресељена са мјеста које се налази испод брда Рудине и Велетово.
Становништво
[уреди | уреди извор]Састав становништва – насеље Герзово | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
2013.[3] | 1991. | 1981.[4] | 1971.[5] | 1961. | |||
Укупно | 268 (100,0%) | 679 (100,0%) | 914 (100,0%) | 1 104 (100,0%) | 1 399 (100,0%) | ||
Срби | 268 (100,0%) | 673 (99,12%) | 900 (98,47%) | 1 085 (98,28%) | 1 398 (99,93%) | ||
Остали | – | 6 (0,884%) | 1 (0,109%) | 7 (0,634%) | – | ||
Југословени | – | – | 6 (0,656%) | 9 (0,815%) | 1 (0,071%) | ||
Црногорци | – | – | 5 (0,547%) | – | – | ||
Бошњаци | – | – | 1 (0,109%)1 | – | – | ||
Хрвати | – | – | 1 (0,109%) | 3 (0,272%) | – |
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Познате личности
[уреди | уреди извор]- Синиша Љепојевић, српски новинар и публициста
- Снежана Савичић Секулић, српска оперска дива
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Герзово”. Архивирано из оригинала 9. 4. 2012. г. Приступљено 9. 10. 2010.
- ^ Школа у Герзову
- ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 17. 9. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 17. 9. 2015.