Вараждинске Топлице

Вараждинске Топлице
Вараждинске Топлице
Грб
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Вараждинска
Становништво
Становништво	‍
— 2011.	6364
Географске карактеристике
Координате	46°12′38″ СГШ; 16°25′22″ ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Вараждинске Топлице
Остали подаци
Градоначелник	Драгутин Крањчец
Поштански број	42223 Вараждинске Топлице

Вараждинске Топлице је град у Хрватској. Налази се у Вараждинској жупанији. По подацима из 2001. године у граду је живело 6.973 становника.

Становништво

На попису становништва 2011. године, град Вараждинске Топлице је имао 6.364 становника, од чега у самим Вараждинским Топлицама 1.765.

Град Вараждинске Топлице

Број становника по пописима

Националност	2001.	1991.	1981.	1971.	1961.	1953.	1948.	1931.	1921.	1910.	1900.	1890.	1880.	1869.	1857.
бр. становника	6.973	7.236	7.282	7.495	7.477	8.138	8.159	8.016	7.574	7.818	7.266	6.989	6.123	5.564	4.805

• напомене:

Настао из старе општине Нови Мароф.

Вараждинске Топлице (насељено место)

Број становника по пописима

Националност	2001.	1991.	1981.	1971.	1961.	1953.	1948.	1931.	1921.	1910.	1900.	1890.	1880.	1869.	1857.
бр. становника	1.877	1.891	1.642	1.293	1.193	1.282	1.179	1.248	1.261	1.250	1.245	1.256	1.189	1.141	917

Попис 1991.

На попису становништва 1991. године, насељено место Вараждинске Топлице је имало 1.891 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати			1.790	94,65 %
Срби			16	0,84 %
Албанци			13	0,68 %
Југословени			12	0,63 %
Словенци			8	0,42 %
Италијани			5	0,26 %
Мађари			3	0,15 %
Македонци			2	0,10 %
Аустријанци			1	0,05 %
Муслимани			1	0,05 %
Пољаци			1	0,05 %
Русини			1	0,05 %
Словаци			1	0,05 %
остали			1	0,05 %
неопредељени			10	0,52 %
регион. опр.			1	0,05 %
непознато			25	1,32 %
укупно: 1.891

Археолошки локалитет

Главни чланак: Aquae Iasae

Археолошки локалитет Вараждинске топлице носи назив Aquae Iasae и било је римско насеље основано у 1. веку. Назив је добило по племену Јаса које је живео на подручју римске провинције Паноније. Административно је припадало петовианској области (лат. res publica Poetoviensis)). Најбоље су сачувани остаци који потичу из времена цара Константина (306. — 337. године).

Извори

• [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
• 2. Књига: "Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima, аутор: Јаков Гело, издавач: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske, 1998., ISBN 953-6667-07-X. ISBN 978-953-6667-07-9.;