Василије Шајиновић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Василије Шајиновић
Vasilije Šajinović.jpg
Шајиновић (2010).
Датум рођења(1949-01-14)14. јануар 1949.
Место рођењаШњеготина Горња
  ФНР Југославија

Василије Шајиновић (Шњеготина Горња, 14. јануар 1949) српски је пјесник, антологичар, прозни писац и књижевни критичар.

Биографија[уреди | уреди извор]

Василије Шајиновић је рођен 14. јануарa 1949. године у Шњеготини Горњој, тадашња општина Челинац, а данас теслићка општина. Четири разреда основне школе завршио је у родном селу, пети на Карачу (Шњеготина Средња), а остала три у Теслићу. Учитељску школу је похађао у Травнику, вишу педагошку у Тузли, а студиј југословенских књижевности завршио у Новом Саду. До 1977. живио је и радио у Теслићу, затим у Босанском Броду, а од 1. септембра 1978. настанио се у Добоју, гдје је радио као средњошколски професор до пензионисања и гдје и данас живи.

Књижевни рад[уреди | уреди извор]

Поезију пише такорећи од малих ногу, а почео је као основац да објављује у сарајевским „Малим новинама“. Kасније објављује у часопису „Лица“, потом је објављивао на Радио Теслићу и Радио Добоју. У периоду од 1992. до 2014. објављује у разним публикацијама као што је годишњи Календар СПКД „Просвјета“. Такође, своју поезију објављује у часопису „Српска вила“ из Бијељине, „Духовност српска“ из Теслића, те у добојском часопису „Значења“.

Датотека:Vasilije na promociji.jpg
Василије Шајиновић на промоцији своје књиге "Ријеч у времену".

Заступљен је у заједничким збиркама поезије „Отаџбина се брани песмом“ (Београд, 1998), „Сејачи песама у балканском парку“ (Београд, 2000), „Видовданске бесједе“ (Прњавор, 2008) и др. Самосталну књигу пјесама под називом „Антејска снага“ објавио је 2000. године у издању СПКД „Просвјета“ Добој.[1] Године 2010. саставио је и књижевнокритички образложио, те објавио „Антологију ратне лирике Републике Српске 1992-2002“.[2] Пројекат је прихваћен на конкурсу за издавачку дјелатност и суфинансиран од стране Министарства просвјете и културе Републике Српске.

У посљедњих двадесетак година пише кратку причу, за коју је до сада више пута награђиван и уврштен у „Зборник кратке приче“. Такође је заступљен с награђеним и одабраним причама у зборницима радова „Истина о Србима“.

Поред наведеног, Шајиновић се перманентно бави књижевном критиком и есејистиком које је до сада претежно објављивао у листу „Видици“, часопису „Значења“ из Добоја, и бањолучком часопису „Сретења“. У марту 2020. године објавио је књигу есеја, критика и чланака о књижевности Републике Српске под називом „Ријеч у времену“.[3][4] [5]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Шајиновић, Василије (2000). Антејска снага. Добој: СПКД "Просвјета". 
  2. ^ Шајиновић, Василије (2010). Антологија ратне лирике Републике српске 1992 - 2002. Добој: Штампа. ISBN 978-99938-20-14-7. 
  3. ^ Василије, Шајиновић (2020). Ријеч у времену. Добој: Књижевни клуб "Јован Дучић". ISBN 978-99976-708-5-4. 
  4. ^ „ПРОМОВИСАНА КЊИГА "РИЈЕЧ У ВРЕМЕНУ" ВАСИЛИЈА ШАЈИНОВИЋА | СРНА”. www.srna.rs. Приступљено 2020-12-02. 
  5. ^ Шајиновић, Василије (29. 06. 2020). „Промоције књиге "Ријеч у времену".