Велика Писаница

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Велика Писаница
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаБјеловарско-билогорска
ОпштинаВелика Писаница
Становништво
 — (2011)1.065
Географске карактеристике
Координате45°48′06″ СГШ; 17°03′58″ ИГД / 45.80156521395397° СГШ; 17.065981957317188° ИГД / 45.80156521395397; 17.065981957317188Координате: 45°48′06″ СГШ; 17°03′58″ ИГД / 45.80156521395397° СГШ; 17.065981957317188° ИГД / 45.80156521395397; 17.065981957317188
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина160 м
Велика Писаница на мапи Хрватске
Велика Писаница
Велика Писаница
Велика Писаница на мапи Хрватске
Велика Писаница на мапи Бјеловарско-билогорске жупаније
Велика Писаница
Велика Писаница
Велика Писаница на мапи Бјеловарско-билогорске жупаније
Остали подаци
Поштански број43271 Велика Писаница
Позивни број+385 43

Велика Писаница је насељено место и седиште општине у западној Славонији, у Билогорском крају, Бјеловарско-билогорска жупанија, Република Хрватска.

Историја[уреди]

Велика Писаница је родно место великог српског филолога, географа, књижевника, реформатора Павла Соларића (1781-1821). Потиче тај умни ученик и пријатељ Доситеја Обрадовића, из писаничке свештеничке поподице Соларић.[1]

Велика Писаница је насељена 1700. године а њену парохију је чинило почетком 20. века још десет села, међу којима и Мала Писаница. Остале парохијске филијале биле су: Бачковица, Брзаја, Мали Грђевац, Зрињска, Горња Ковачица, Доња Ковачица, Сибеник, Цремушина и Чађавац.

Било је 1847. године у Великој Писаници 2875 православних Срба, а две деценије потом 1867. године - 3090 душа.[2] По подацима из 1905. године у месту је 1414 домова, од којих 592 српских. Становника је било 8018, од којих су Срби православци 3741 душа. Постоји у насељу српска православна црква и једна комунална школа. Пошта и брзојав се налазио у Грђевцу.[3]

Православна парохија је била прве платежне класе са једним парохом, који живи у парохијском дому. Православна црква посвећена Св. четвородневном Лазару подигнута је 1713. године. Претплату за једну ћириличну српску књигу послао је 1841. године поп Јован Рајчевић, који је и прота северински. Прота Јован је носилац златне медаље, коју је добио за верност и заслуге. Православни свештеник 1905. године је поп Михаил Соларић, родом из Капелне. Црквене матрикуле венчаних и умрлих су уведене 1746. године, а крштених 1760. године. Постојало је старо српско православно гробље.

У Великој Писаници је рођен Дошеновић Јован Атанасије доктор филозофије, бавио се трговачким послом у Трсту. Објавио је три краћа списа, од којих један чине лирске песме, између 1807-1809. године.[4]

Школа је по карактеру комунална са једним здањем, у којој 1905. године ради стални учитељ Милош Муждека.

Претплатник једне немачке књиге преведене на српски језик био је 1830. године, био је у Бјеловару Андрија Кушевић месни купац.[5] Тихон Деметровић се 1856. године обавезао да ће годишње слати по 5 ф. за издржавање пароха у сиромашној парохији у Вировитици.[6]

Место је 1885. године било у саставу Бјеловарског изборног среза за српски црквено-народни сабор у Карловцима. Тада је у том великом селу записано чак 3090 православних душа.[7]

До територијалне реорганизације у Хрватској налазила се у саставу бивше велике општине Бјеловар.

Други светски рат[уреди]

Бјеловарски крај је страдао током Другог светског рата. Српски православни народ који је тамо живео је био непожељан у новој, ратној фашистичкој државној творевини "Независној држави Хрватској". Од првих дана успостављања Павелићеве милитантне државе почео је прогон становништва. Судбина им је била одређена: протеривање и малтретирање, промена вере или страдање. На мети су били људи, њихова имовина и православни храмови. Тако су из села Ласовца протеране су 23 српске староседелачке породице, из села Ровишта 90, из села Кобасичара општине Капеле 70 из вароши Бјеловара 70 и из села Беденчака 7, из Скуцане 26, из Рибњачке 15, из Горње Средице 12, из Велике Писанице 180 из Пољанчана 4, Тврде Ријеке 3 итд.[8]

Приличан број Срба напустио је тада православље. Тако је у Великој Писаници 10 породица са око 30 својих чланова прешло у римокатоличку веру.

У бјеловарском срезу поред многих других порушене су и цркве у селима Ласовцу, Великој Писаници и Беденику. Црква у Великој Писаници била је највеличанственији храм у бјеловарском срезу. Она је у време од 1. до 14, јануара 1942. године порушена, пошто је претходно иконостас (Јована Цетиревића сликан 1780. године) поливен гасом и запаљен. Наредбу за рушење издале су усташке власти, а само рушење „су учинили мештани католици из Велике Писанице“.

Становништво[уреди]

На попису становништва 2011. године, општина Велика Писаница је имала 1.781 становника, од чега у самој Великој Писаници 1.065.[9]

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Велика Писаница је имало 1.469 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
907 61,74 %
Срби
  
205 13,95 %
Мађари
  
174 11,84 %
Албанци
  
47 3,19 %
Југословени
  
46 3,13 %
Немци
  
13 0,88 %
Чеси
  
7 0,47 %
Италијани
  
1 0,06 %
Муслимани
  
1 0,06 %
Словенци
  
1 0,06 %
Црногорци
  
1 0,06 %
неопредељени
  
19 1,29 %
регион. опр.
  
1 0,06 %
непознато
  
46 3,13 %
укупно: 1.469

Референце[уреди]

  1. ^ "Српски народ", Београд 1944. године
  2. ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1872. године
  3. ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија карловачка по подацима из 1905. године", Сремски Карловци 1910. године
  4. ^ "Србска новина или Магазин за художество, книжество и моду", Будим 1838. године
  5. ^ "Возарска дјевица", превод, Карловац 1830. године
  6. ^ "Световид", Беч 1856. године
  7. ^ "Застава", Нови Сад 1885. године
  8. ^ Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине (1991). стр. 118
  9. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 11. 3. 2016. 

Спољашње везе[уреди]