Вељко Миљевић

С Википедије, слободне енциклопедије
вељко миљевић
Вељко Миљевић
Лични подаци
Датум рођења(1916-00-00)1916.
Место рођењаДабар, код Санског Моста, Аустроугарска
Датум смрти3. јануар 1943.(1943-01-03) (26/27 год.)
Место смртиЛушци Паланка, код Санског Моста, НД Хрватска
Деловање
Члан КПЈ од1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
Херој
Народни херој од5. јул 1951.

Вељко Миљевић (Дабар, код Санског Моста, 1916Лушци Паланка, код Санског Моста, 3. јануар 1943), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Родио се у селу Дабар, код Санског Моста, 1916. године. Бавио се земљорадњом и радио је као шумарски радник. Након немачке окупације Југославије придружио се партизанским јединицама у Подгрмечком крају у јулу 1941. године. У октобру је ушао у састав Првог крајишког НОП одреда. Ушао је у састав коњичког вода чији је задатак био да врше саботаже око Босанског Новог. Као десетар Дабарско-кљевачког вода учествовао је у нападу на жандармеријску касарну у Старом Мајдану и на Италијане у Хусимовцима у новембру и децембру 1941. године. Те године примљен је у КПЈ.[1][2]

На почетку 1942. године учествује у борбама око Санског Моста и у нападу на Приједор. Био је командир вода и чете у Другој крајишкој бригади. Нарочито се истакао у борбама за ослобођење Јајца. Тада је похваљен од Врховног штаба НОВ и ПОЈ. У јесен 1942. године постао је заменик команданта батаљона. У новембру 1942. године током напада на Босански Нови тешко је рањен гелером у груди. Самовољно је напустио болницу иако није био довољно залечен како би учествовао у нападу на Сански Мост. Због недовољно зарасле ране здравствено стање му се погоршало па је упућен у болницу Корачнице где је после неколико дана преминуо.[1][2]

Указом Президијума Народне скупштине ФНР Југославије, 5. јула 1951. године, проглашен је за народног хероја.[1][2]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]