Вивак
| Вивак | |
|---|---|
| |
| Vanellus vanellus | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | Vanellus vanellus
|
| Биномно име | |
| Vanellus vanellus (Linnaeus, 1758)
| |
| |
| Распрострањеност вивка у свијету | |
Вивак[1] (лат. Vanellus vanellus) врста је птица, која припада породици вивака (Charadriidae) у реду шљука или вивичара (Charadriiformes). Врста је честа, на њивама, пашњацима и влажним стаништима (блата и ливаде) у скоро цијелој Европи и Азији. Карактеристично је вијугавог тијела, заобљених крила и изразитих свијетло-тамних контраста. Карактеристично је и гласање ”вии-ва”. У позну јесен се на сеоби окупља у већа јата на рибњацима, муљевитим спрудовима или поплављеним њивама. Зимује у јужнијим крајевима, на северу Африке, Пакистана, Индије и деловима Кине. Селица се повремено враћа већ крајем фебруара, а одлази до краја новембра; поједини презиме[2]. Вивак је на листи строго заштићених врста птица у Србији[3].
Изглед
[уреди | уреди извор]Дужине је од 28 до 31 cm, са распоном крила од 67 до 72 cm. Вивак је птица црно-бијеле боје, лако препознатљив по дугој и танкој перјаници на глави. Црна боја на крилима и другим дијеловима тијела има зелени сјај. Трбух је бијели. Крила су заобљена и подједнако широка. На крајевима је перје бијеле боје, што се с доње стране лако примијети кад су крила раширена. Кљун је танак и црне је боје. Ноге су наранџасте[4].
Распрострањење и станиште
[уреди | уреди извор]Насељава читаву Европу сем Исланда, односно између 70° и 35° северне географске ширине. Презимљава у јужној и западној Европи. У Србији је честа гнездарица, нарочито северно од Саве и Дунава. Код нас популација стагнира, а у суштини годинама је у мањем опадању. Типови станишта које насељава: влажне ливаде, плитке мочваре, таложници, слатине и влажне обрадиве површине.[5]
Исхрана
[уреди | уреди извор]Вивак се храни увијек у близини воде, по влажним ливадама и ораницама. Претражује и плићаке воде по којима гаца. Ту налази ситне бескичмењаке, као што су разне врсте инсеката и пужева.
Гнијежђење
[уреди | уреди извор]
Гнијезди се на земљи на влажним ливадама, гдје се и храни. Гнијезди се рано. Прави једно легло годишње, а женка у гнијездо снесе четири зеленкаста јајета са црним мрљама. Млади су потркушци.
Понашање
[уреди | уреди извор]Вивак је изузетно територијална птица, која активно брани територију у којој се гнијезди и храни. Активан је и ноћу, па гнијездо брани од свих животиња, укључујући и људе, за које сматра да га угрожавају. Кад се уљез приближи гнијезду вивак га надлијеће и гласа се карактеристичним "Ви-вак", по чему је и добио име, и обрушава се правећи нагле замахе крилима. Вивци се у прољеће селе из сјевернијих дијелова Европе у јужније. Младе јединке се у јесен окупљају у јата и хране се по пољима[4].
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Закон о потврђивању споразума о очувању афричко - евроазијских миграторних птица водених станишта” (PDF). parlament.gov.rs.
- ^ ISBN]] [[Special:BookSources/978-86-911303-0-5|978-86-911303-0-5]].” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 29. 12. 2009. г. Приступљено 14. 05. 2010. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ „Прилог I: Строго заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 14. 07. 2010. г. Приступљено 14. 07. 2010.
- ^ а б Д. Савељић, О. Визи, Н. Дубак:Птице Црне Горе и њихова значајна станишта, Подгорица: Центар за заштиту и проучавање птица, 2006.
- ^ [Рашајски, Ј. (2017): Све птице Србије. Лагуна, Београд ]
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
