Византологија

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Византолог)

Византологија је интердисциплинарна наука која се бави проучавањем историје, културе, демографије, религије, књижевности, музике, науке, економије, новца, политике, свакодневног живота Источног римског царства. Као наука, византологија је настала у Немачкој, основана од стране Хијеронимуса Волфа (1516—1580).

Византологија[уреди | уреди извор]

Проучавање византијске историје отпочело је још током средњег века, у самом Византијском царству. Након пада Цариграда под Турке 1453. године и пропасти средњовековног Византијског царства, интересовање за византијску историју (посебно грчке изворе) наставља се са италијанским хуманизмом, а током 17. века шири се на просторе Европе и Русије. Почетком 20. века, формирањем византолошких студија, византологија постаје самостална дисциплина. Документа која проучава византологија могу се класификовати на више начина: 1) секуларна (царска и приватна документа) и верска (акти патријаршије и епископија), 2) према аутентичности (оригинали, копије) и сл. Царски документи могу се поделити на оне којима се проглашавају закони (едиктон, типографи, номоси, сакре и др.), доносе одлуке поводом специфичних слућаја (епистуле и др.), документа спољне политике (уговори, писма страним владарима) и административни документи (простагме, хорисми, сигилије и др). Свети документи су документи и службена писма патријаршије и епископа. Проучавање византијских извора задатак је различитих помоћних историјских наука, попут сигилографије, палеографије, епиграфике, нумизматике, метрологије, хронологије и др.

Познати византолози[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]