Витошевац

Витошевац
Витошевац;
	Центар Витошевца
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Нишавски
Општина	Ражањ
Становништво
— 2022.	826
Географске карактеристике
Координате	43° 44′ 21″ С; 21° 34′ 28″ И / 43.739166° С; 21.574333° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	276 m
	Витошевац Витошевац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	37213
Позивни број	037
Регистарска ознака	NI

Витошевац је насеље у Србији у општини Ражањ у Нишавском округу. Према попису из 2022. било је 826 становника (према попису из 1991. било је 1535 становника). Село Витошевац је добило назив по потоку Витош који се налази у центру села. Витошевац је удаљен 15km од Ражња, 25km од Параћина, 34km од Крушевца, а 69km од Ниша. Витошевац се налази на око 500 метара надморске висине испод планине Буковик, и простире се на простору од 3279,08 хектара. Село припада планинском подручју са умерено топлим летњим данима и хладном, али кратком зимом.

У Витошевцу је пронађена статуета из доба венчанске културе и сребрна наруквица са представом змијске главе. Ови предмети се чувају у музејима у Београду и Нишу.

Витошевац је прво село на територији бивше Југославије које је добило амбуланту после Ражња. Ова амбуланта је општа и стоматолошка, а у њој се налази и просторија за анализу крви. У Витошевцу постоји основна школа већ 140 година, а 1970. године је славила 105 година постојања.

Овде се налазе Запис храст код цркве (Витошевац), Запис Николића храст (Витошевац), Запис Стојановића клен (Витошевац), Запис Поповића храст (Витошевац) и Запис орах код чесме (Витошевац).

Историја

На Витошевачком археолошком локалитету Лукицки брег, истраживањем вршеном 1960. године, пронађени су предмети: Статуета из доба винчанске културе и сребрна наруквица са представом змијске главе. Ови предмети се налазе у Музејима у Београду, Нишу и Крушевцу. Први трагови говоре говоре о постојању насеља још из доба Винчанске културе.

Постоје писани трагови како је настало насеље Витошевац.

Потом су Римљани основали град у облику тропрсте руке, од којих је најдужи "прст" био онај испод Витошевца према Грабову, други према Смиловцу, а трећи испод Плочника према Мађару. Насеље је било лоцирано у долини због гравитационог водоснабдевања, а после велике поплаве становништво се разбежало по околним брдима, те су тако настала готово сва села у овом окружењу. Први писани траг о постојању Витошевца под овим именом је из 1453. године, где се помиње као "Мерза": "пусто село, без становништва, побегло пред Турцима или страдало од куге".^[1]

Постоје две легенде како је насеље Витошевац добило име. Према првој, тада пусте просторе села населили су становници планине Витоша из данашње Бугарске. Витоша је један од најстаријих националних паркова не само у Бугарској, већ и на самом Балкану али и један од најстаријих у Европи. Према другој легенди, насеље Витошевац добило је име по потоку Витош који извире у центру насеља Витошевац.

Од 1864. године у насељу Витошевац постоји Основна школа, која је саграђена по одлуци Краља Милана Обреновића, извор књига од Сталаћа до Делиграда кроз векове. Стара школа срушена је услед дугогодишњег неодржавања.

Године 1893. у Витошевцу рођен је пионир српског глумишта Вукашин Вуле Пешић. Стари мештани говоре да је његова породица имала породичну кућу до 1990-их година у центру Витошевца.

Поред Витошевца је пролазила железничка пруга од 1901. до 1935. године. Године почетка рада железнице почела је изградња пруге уског колосека Цицевац–Свети Петар. Деоница пруге око 4 километра пролазила је поред Витошевца. Пруга је престала са радом 1935. године. На месту где је некада пролазила пруга, сада је атарски пут.

Године 1902. у Витошевцу ловци се организују и бирају првог председника ловачког удружења, Петронија Станојевића (1862-1947) из Витошевца.

Године 1912. почињу Балкански ратови. Није познат тачан број мобилисаних и погинулих ратника из Витошевца. У Великом рату погинула су 33 ратника из Витошевца. Њихова се имена налазе на спомен табли у центру насеља и на Витошевачком гробљу. Из заробљеништва се вратио у Витошевац Ива Ракић, који је од почетка до краја рата био у Немачкој, у граду Улм код Минхена, где је код немачког фармера обрађивао земљу.

Из периода 1807-1918 године, у Витошевцу је сачувано неколико кућа и помоћних објеката, као и пар колиба у планини. Објекти су адаптирани и задржали су аутентичан изглед из тог периода. У близини Витошевца, на више локација се налазе неколико старих стабала дрвећа, "Сеоски Записи", за која мештани слободно процењују да имају више од 200 година.

Године 1920. издаје се прва књига Витошевчанина Милета П. Миленовића, рођеног 1884. године, "Песмарица". Учествовао је у балканским ратовима и у Првом светском рату, за време којег је књигу и написао. Објављена је 1920. године, а примерци се налазе у музејима у Београду и Нишу.

Године 1920. саграђене су неке од воденица, а неке су доста старије. Нико тачно од мештана Витошевца не зна када су биле саграђене. Радило је 7 воденица, где су мештани млели жито, на реци Прчевици и Буђевац (вада), познате као: Милојкова, Андрејицка, Баницка, Вишњарска, Миленовска, Живановска и Живадинова Воденица. Воденице су престале са радом 1970-их година, што због ниског водостаја на рекама, што због електричних млинова. Данас нису у функцији.

Године 1922. Витошевац је прво сеоско насеље у Краљевини Југославији за време владавине Александара Карађорђевића добило Здравствену амбуланту. Амбуланта се налазила где се сада налази зграда Поште.

Године 1928. у Витошевцу оснива се земљорадничка задруга, о чему постоје писани документи из тог периода, која ради до 1941 године. Сеоска пијаца, где су мештани Витошевца и околине продавали своје пољопривредне производе, старија је од 100 година. Старији мештани памте да је одувек среда пијачни дан у Витошевцу.

Демографија

У насељу Витошевац живи 1099 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,9 година (46,7 код мушкараца и 49,0 код жена). У насељу има 376 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,40.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	2.132
1953.	2.227
1961.	2.193
1971.	2.000
1981.	1.828
1991.	1.535	1.510
2002.	1.277	1.313

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	1.233	96,55%
Роми	28	2,19%
Македонци	9	0,70%
Црногорци	2	0,15%
Бугари	2	0,15%
непознато	1	0,07%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	4	8
80+	20	38
75—79	39	54
70—74	48	63
65—69	56	67
60—64	38	47
55—59	32	41
50—54	58	48
45—49	51	63
40—44	37	25
35—39	27	16
30—34	34	29
25—29	46	34
20—24	32	28
15—19	13	23
10—14	22	25
5—9	22	31
0—4	26	32
Просек :	46,7	49,0

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	442	465	474	478	457	412	376

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	74	94	48	53	37	33	22	13	2	0	3,40

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	535	87	392	42	14	0
Женски	584	39	386	133	24	2
УКУПНО	1.119	126	778	175	38	2

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	345	176	0	0	94
Женски	278	216	0	0	23
Укупно	623	392	0	0	117

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	7	13	15	2	15
Женски	0	0	15	2	2
Укупно	7	13	30	4	17

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	5	3	8
Женски	0	0	2	8	9
Укупно	0	1	7	11	17

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	3	0	0	3
Женски	0	0	0	1
Укупно	3	0	0	4

Галерија

Снег у Витошевцу
Стари бунар породице Михајловић
Двориште са цвећем 2020.г.

Референце

^ „Портал Ћићевац Ражањ (Витошевац)”. Архивирано из оригинала 20. 09. 2020. г..
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] „Портал Ћићевац Ражањ (Витошевац)”. Архивирано из оригинала 20. 09. 2020. г..

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]