Витошевац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Витошевац
Црква у Витошевцу - Church in Vitoševac.JPG
Црква у Витошевцу
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Нишавски
Општина Ражањ
Становништво
Становништво
 — (2011) 1277
Географске карактеристике
Координате 43°44′21″ СГШ; 21°34′28″ ИГД / 43.739166° СГШ; 21.574333° ИГД / 43.739166; 21.574333Координате: 43°44′21″ СГШ; 21°34′28″ ИГД / 43.739166° СГШ; 21.574333° ИГД / 43.739166; 21.574333
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 276 м
Витошевац на мапи Србије
Витошевац
Витошевац
Остали подаци
Поштански број 37213
Позивни број 037
Регистарска ознака NI

Витошевац је насеље у Србији у општини Ражањ у Нишавском округу. Према попису из 2002. било је 1277 становника (према попису из 1991. било је 1535 становника). Село Витошевац је добило назив по потоку Витош који се налази у центру села. Витошевац је удаљен 15km од Ражња, 25km од Параћина, 34km од Крушевца, а 69km од Ниша. Витошевац се налази на око 500 метара надморске висине испод планине Буковик, и простире се на простору од 3279,08 хектара. Село припада планинском подручју са умерено топлим летњим данима и хладном, али кратком зимом.

У Витошевцу је пронађена статуета из доба венчанске културе и сребрна наруквица са представом змијске главе. Ови предмети се чувају у музејима у Београду и Нишу.

Витошевац је прво село на територији бивше Југославије које је добило амбуланту после Ражња. Ова амбуланта је општа и стоматолошка, а у њој се налази и просторија за анализу крви. У Витошевцу постоји основна школа већ 140 година, а 1970. године је славила 105 година постојања.
Овде се налазе Запис храст код цркве (Витошевац), Запис Николића храст (Витошевац), Запис Стојановића клен (Витошевац), Запис Поповића храст (Витошевац) и Запис орах код чесме (Витошевац).

Демографија[уреди]

У насељу Витошевац живи 1099 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,9 година (46,7 код мушкараца и 49,0 код жена). У насељу има 376 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,40.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Како се насеље развијало[уреди]

Историјат археолошких истраживања "Народни Музеј Београд"Витошевачки археолошки локалитет Лукицки брег,истраживање вршено 1960године,пронађени предмети"Статуета из доба винчанске културе и сребрна наруквица са преставом змиске главе,ови предмети се налазе у Музејима у Београду,Нишу или Крушевцу?Ако неко зна где се тачно налазе предмети,да се фотографишу и сазна нешто више о њима,за будуће генерације,нека пошаље поруку или коментар на групу,унапред хвала.Први трагови говоре говоре о постојању Насеља још из доба Винчанске културе.

Следећи писани трагови како је настало насеље Витошевац.Потом су Римљани основали град у облику тропрсте руке,од којих је најдужи "прст"био онај испод Витошевца према Грабову,други према Смиловцу,а трећи испод Плочника према Мађару.Насеље је било лоцирано у долини због гравитационог водоснабдевања,а после велике поплаве становништво се разбежало по околним брдима,те су тако настала готово сва села у овом окружењу.Први писани траг о постојању Витошевца под овим именом је из 1453.године,где се помиње као "Мерза"-пусто село,без становништва,побегло пред Турцима или страдало од куге.извор података интернет портал Цицевац-Ражањ.

Постоје две легенде како је насеље Витошевац добило име.Прва гласи: Да су ове наше тада пусте просторе населили становници планине Витоша из данашње Бугарске и тако је насеље добило име од планине Витош-евац.Витоша је један од најстаријих националних паркова не само у Бугарској,већ и на самом балкану али и један од најстаријих у Европи.Друга легенда:Да је насеље Витошевац добило име по потоку Витош који извире у центру насеља Витошевац.


Од 1864 године у насељу Витошевац постоји Основна школа,која је саграђена по одлуци Краља Милана Обреновића,извор књига од Сталаћа до Делиграда кроз векове.фотографија старе школе Др Мирослава Андрејића,снимљена пред само рушење,срушена је немаром свих нас.


1893године у Витошевцу рођен пионир српског глумишта Вукашин Вуле Пешић,стари мештани говоре да је та породица имала породичну кућу до 1990-тих година у центру Витошевца.

1901 године поред Витошевца насеља пролазила железничка пруга од 1901-1935. 1901 године почела је изградња пруге уског колосека Цицевац-Свети Петар,деоница пруге око 4километра пролазила поред насеља Витошевца,пруга је престала са радом 1935 године,на месту где је некада пролазила ПРУГА,сада је атарски пут.

1902. године у Витошевцу ловци се организују и бирају првог преседника ловачког удружења Петронија Станојевића 1862-1947 из Витошевца.

1912-1918.1912 године почињу Балкански ратови,било је учесника у ратовима али није нам познат тачан број мобилисаних и погинулих ратника из Витошевца.1914 почиње Велики рат,тачан број мобилисаних из Витошевца није нам познат?Из заробљеништва се вратио у Витошевац Ива Ракић из Витошевац који је био у Немачкој од 1914-1918 у граду Улм код Минхена,где је код немачког фармера обрађивао земљу.33 Ратника је погинуло у Великом рату из Витошевца њихова се имена налазе на спомен таблу у центру насеља и на Витошевачком гробљу.Палим ратницима у првом светском рату

Из периода 1807-1918 године тренутно у Витошевцу сачувано неколико кућа и помоћних објеката и пар колиби у планини,који су адаптирани и задржали су аутентичан изглед из тог периода.У близини Витошевца на више локација се налазе неколико стари стабала дрвећа "Сеоски Записи"за које мештани слободно процењују да имају више од 200година.

1920 године издаје се прва књига Витошевчанина Милета П.Миленовића рођеног 1884године у Витошевцу "Песмарица",учествовао је у балканским ратовима и првом светском рату.Књигу је написао за време првог светског рата,објављена је 1920 године,примерци се налазе у музејима у Београду и Нишу.

1920 године саграђене су неке од воденица а неке су доста старије,нико тачно од мештана Витошевца не зна када су биле саграђене Воденице,радиле су 7 Воденице,где су мештани млели жито,на реци Прчевици и Буђевац(вада)у Витошевцу познате као:Милојкова,Андрејицка,Баницка,Вишњарска,Миленовска,Живановска и Живадинова Воденица,.Воденице су престале са радом 1970-тих година,што због ниског водостаја на рекама,што због електричних млинова,данас нису у функцији.

1922 године Витошевац је прво сеоско насеље у Краљевини Југославији за време владавине Александара Карађорђевића добило Здравствену Амбуланту.Здравствена Амбуланта се налазила где се сада налази зграда Поште.

1928 године у Витошевцу оснива се земљорадничка задруга,о чему постоје писани документи из тог периода,која ради до 1941 године,сеоска пијаца и пијачни дан у Витошевцу СРЕДА где су мештани Витошевца и околине продавали своје пољопривредне производе старије је од 100 година,и старији мештани памте да је од увек среда пијачни дан у Витошевцу.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 2.132
1953. 2.227
1961. 2.193
1971. 2.000
1981. 1.828
1991. 1.535 1.510
2002. 1.277 1.313
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1.233 96,55 %
Роми
  
28 2,19 %
Македонци
  
9 0,70 %
Црногорци
  
2 0,15 %
Бугари
  
2 0,15 %
непознато
  
1 0,07 %


Референце[уреди]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]