Волињска област

Из Википедије, слободне енциклопедије
Волињска област
Положај
Застава
Застава
Грб
Грб
Држава  Украјина
Админ. центар Луцк
Највећи град Луцк, Ковел
Службени језик украјински
Гувернер Владимир Гунчик
Површина 20.144 km2
Становништво 2011.
 — Број ст. 1.037.200
 — Густина ст. 51 ст/km2
 — ISO 3166-2 UA-07
Поштански број 43-45ххх
Позивни број +380 33
Званични веб-сајт

Волињска област (укр. Волинська область) је област на северозападу Украјине. Административни центар области је град Луцк. Ковељ је најзападнији град у области, и задња станица у Украјини на железничкој траси између Кијева и Варшаве.

Историја[уреди]

Волиња је била део Кијевске Русије, док није постала независна област и део Краљевства Галиције и Волиње. У XV веку је постала део Велике кнежевина Литваније, а 1569. улази у састав Пољске. Била је део Пољске све до 1795, када је постала део Руске имеприје, чији је део остао све до Првог светског рата. У том периоду се ова област звала Волињска губернија. Између два рата (1921—1939), Волињска област је била део Пољске и звала се Вољинско војводство.

После потписивања Споразума Рибентроп-Молотов између Совјетског Савеза и Нацистичке Немачке, Пољска је подељена између те две државе. Волиња је припала Совјетском Савезу, и област је образована 4. децембра 1939. године.

Већина Украјинаца је била задовољна што су се вратили матичној држави, али Пољаци су доживели сурову судбину. Хиљаде Пољака, највише пензионисаних официра, је депортовано у Сибир и друге области у Совјетском Савезу. Већина прогнаних је умрла због изузетно тешких услова живота у совјетским радним логорима.

После завршетка Другог светског рата граница између Пољске и Совјетског Савеза била је одређена Курзонском линијом. Волиња и околне области су припале територији Украјинске Совјетске Социјалистичке Републике. Већи део Пољака који је остао у овој област се вратио у делове који су враћени Пољској, док су се Украјинци из Пољске углавном преселили на територије припојене Совјетској Украјини.

Привреда[уреди]

Ова област је доживела период убрзане индустријализације, укључујући и изградњу Луцког аутомобилског завода. Поред тога остала је једна од најруралнијих области у Совјетском Савезу. Тренутно је једна од најсиромашнијих области у Украјини, највише због недостатка инвестиција и улагања у инфраструктуру. Неки делови Волињске области су контаминирани након Чернобиљске катастрофе.

Становништво[уреди]

Националност[1] 1989. 2001. Матерњи језик[2] 1989. 2001.
Украјинци 94,6 % 96,9 % Украјински језик 94,5 % 97,3 %
Руси 4,4 % 2,4 % Руски језик 5,1 % 2,5 %
Белоруси 0,5 % 0,3 % остали језици 0,4 % 0,2 %
Пољаци 0,1 % 0,1 %

Референце[уреди]

  1. National composition of population, State Statistics Committee of Ukraine
  2. Linguistic composition of the population, State Statistics Committee of Ukraine

Спољашње везе[уреди]