Закарпатска област

Из Википедије, слободне енциклопедије
Закарпатска област
Застава
Застава
Грб
Грб
Положај
Држава  Украјина
Админ. центар Ужгород
Највећи град Ужгород, Мукачево
Службени језик украјински
Гувернер Васил Губаљ
Површина 12.777 km2
Становништво 2014
 — Број ст. 1.259.068
 — Густина ст. 97 ст/km2
 — ISO 3166-2 UA-21
Поштански број 88-90xxx
Позивни број +380 31
Званични веб-сајт

Закарпатска област, или Закарпатје је једна од области Украјине. Главни град је Ужгород.

Историја[уреди]

У прошлости је овај регион био познат као Транскарпатијска област, Транскарпатија, Карпатска Рутенија или Русинија. Словени су се на ово подручје доселили у 4. веку. У 7-8. веку, словенско племе Бели Хрвати је живело на овој територији. У 9-10. веку, регион је био део Бугарског царства, а у то време се помиње и локални владар кнез Лаборец, који је био бугарски вазал. У 10-11. веку регион је био део Кијевске Русије. После тога регион долази под власт Угарске, а у 13. веку је, под сизеренством Угарске, великим делом ове регије владао рутенски племић кнез Ростислав. Током колапса централне власти у Угарској, крајем 13. и почетком 14. века, регијом су владали фактички независни локални владари Амаде Аба и Миклош Пок. Један део регије је у то време припадао словенској краљевини Галиција-Волинија.

У 16. веку регион је подељен између Хабзбуршке монархије и вазалне османске кнежевине Трансилваније. За време Првог светског рата Закрпатија је са Галицијом била поприште великих боја руске и аустроугарске војске. Касније ће цео регион припасти Трансилванији, да би 1699. године у целости припао Хабзбуршкој монархији. После пропасти Монархије, 1918. године, регион ће постати део Западноукрајинске народне републике, а потом део Чехословачке. 1927. године регион постаје једна од покрајина Чехословачке, да би прогласио независност 1939. године. Међутим, убрзо након тога регион окупира и анектира Хортијева Мађарска. Доласком совјетске Црвене армије 1944. године, регион улази у совјетску сферу утицаја: биће званично прикључен Совјетском Савезу 1945. а совјетској Украјини 1946. године.

Демографија[уреди]

Националност[1] 1989. 2001. Матерњи језик[2] 2001.
Украјинци 78,4 % 80,5 % Украјински језик 81,0 %
Мађари 12,5 % 12,1 % Мађарски језик 12,7 %
Румуни 2,4 % 2,6 % Руски језик 2,9 %
Руси 4,0 % 2,5 % Румунски језик 2,6 %
Роми 1,0 % 1,1 %
Словаци 0,6 % 0,5 %
Немци 0,3 % 0,3 %

Референце[уреди]

  1. National composition of population, State Statistics Committee of Ukraine
  2. Linguistic composition of the population, State Statistics Committee of Ukraine