Пређи на садржај

Закарпатска област

С Википедије, слободне енциклопедије
Закарпатска област
Положај
Држава Украјина
Админ. центарУжгород
Највећи градУжгород, Мукачево
Службени језикукрајински
ГувернерВасил Губаљ
Површина12.777 km2
Становништво2014.
 — број ст.1.259.068
 — густина ст.98,54 ст./km2
 — ISO 3166-2UA-21
Поштански број88-90xxx
Позивни број+380 31
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Закарпатска област (укр. Закарпатська область), позната и по називу Закарпатје (укр. Закарпаття), је једна од области Украјине. Административни центар је град Ужгород.

Закарпатска област јесте најзападнији регион Украјине. У том региону се налазе гранични прелази са Словачком, Мађарском и Румунијом.

Историја

[уреди | уреди извор]

У прошлости је овај регион био познат као Транскарпатска област, Транскарпатија, или историјски као Карпатска Русија, или Русинија. Словени су се на ово подручје доселили у 4. веку. У 7-8. веку, словенско племе Бели Хрвати је живело на овој територији. У 9-10. веку, регион је био део Бугарског царства, а у то време се помиње и локални владар кнез Лаборец, који је био бугарски вазал. У 10-11. веку регион је био део Кијевске Русије. После тога регион долази под власт Угарске, а у 13. веку је, под сизеренством Угарске, великим делом ове регије владао рутенски племић кнез Ростислав. Током колапса централне власти у Угарској, крајем 13. и почетком 14. века, регијом су владали фактички независни локални владари Амаде Аба и Миклош Пок. Један део регије је у то време припадао словенској краљевини Галиција-Волинија.

У 16. веку регион је подељен између Хабзбуршке монархије и вазалне османске кнежевине Трансилваније. За време Првог светског рата Закрпатија је са Галицијом била поприште великих боја руске и аустроугарске војске. Касније ће цео регион припасти Трансилванији, да би 1699. године у целости припао Хабзбуршкој монархији. После пропасти Монархије, 1918. године, регион ће постати део Западноукрајинске народне републике, а потом део Чехословачке. 1927. године регион постаје једна од покрајина Чехословачке, да би прогласио независност 1939. године. Међутим, убрзо након тога регион окупира и анектира Хортијева Мађарска. Доласком совјетске Црвене армије 1944. године, регион улази у совјетску сферу утицаја: биће званично прикључен Совјетском Савезу 1945. а совјетској Украјини 1946. године.

Демографија

[уреди | уреди извор]
Националност[1] 1989. 2001. Матерњи језик[2] 2001.
Украјинци 78,4% 80,5% Украјински језик 81,0%
Мађари 12,5% 12,1% Мађарски језик 12,7%
Румуни 2,4% 2,6% Руски језик 2,9%
Руси 4,0% 2,5% Румунски језик 2,6%
Роми 1,0% 1,1%
Словаци 0,6% 0,5%
Немци 0,3% 0,3%

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ National composition of population, State Statistics Committee of Ukraine
  2. ^ Linguistic composition of the population, State Statistics Committee of Ukraine