Лавовска област

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лавовска област
Положај
Застава
Застава
Грб
Грб
Држава  Украјина
Админ. центар Лавов
Највећи град Лавов, Дрогобич, Червоноград
Службени језик украјински
Гувернер Ирина Сех
Површина 21,833 km2
Становништво 2015.
 — Број ст. 2.534.945
 — Густина ст. 116,22 ст/km2
 — ISO 3166-2 UA-46
Поштански број 79-82ххх
Позивни број +380 32
Званични веб-сајт

Лавовска област (укр. Львівська область) позната и по називу Лавовшчина (укр. Львівщина), је област која се налази у западном делу Украјине. Административни центар области је град Лавов.

Историја[уреди]

Лавовска област је формирана 4. децембра 1939. године као део Украјинске Совјетске Социјалистичке Републике. Њен стратешки положај у срцу средње Европе је проузроковало да се ова територија налази у саставу многих држава које су кроз историју стварале државе на тим просторима. Власт се смењивала од Великоморавске кнежевине, преко Кијевске Русије и заједнице Пољске и Литваније, до Аустроугарске и Пољске, чија је ова територија била све до 1939. године.

Ова област је постала део Совјетског Савеза по споразуму Рибентроп-Молотов. Због историјских околности које су се дешавале на овим просторима, ова област је била једна од најмање русификованих у Украјини, и велики део Хабзбуршког наслеђа је још увек видљиво.

Географија[уреди]

Територија Лавовске области је географски веома разноврсна. На југу се простиру Бескидски планински ланци, чији је највиши врх Пикуј (1408 метара). Северно се пружају реке Дњестар и Сан, и њихове котлине. У центру области се налазе планинске области богате сумпором. Ова област је прекривена густим шумама, а у одређеним деловима су веће површине обрадиве земље.

Административна подела[уреди]

Лавовска област је подељена на двадесет рејона и девет градова, који су у директној надлежности обласне власти.

Становништво[уреди]

Однос између броја мушкараца и жена је 48 према 52. Па националности 94,8 посто популације су Украјинци, 3,6% су Руси, а Пољаци чине 0,7% становништва.

Националност[1] 1989. 2001. Матерњи језик[2] 1989. 2001.
Украјинци 90,4 % 94,8 % Украјински језик 90,1 % 95,3 %
Руси 7,2 % 3,6 % Руски језик 8,8 % 3,8 %
Пољаци 1,0 % 0,7 % остали језици 1,1 % 0,9 %
Јевреји 0,4 % 0,2 %
Белоруси 0,5 % 0,1 %

Референце[уреди]

  1. National composition of population, State Statistics Committee of Ukraine
  2. Linguistic composition of the population, State Statistics Committee of Ukraine

Спољашње везе[уреди]