Лавовска област

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лавовска област
Застава Грб
Мапа Украјине са истакнутом Лавовском облашћу
Седиште области Лавов
Највећи градови Лавов, Дрогобич, Червоноград
Званични језик украјински
Површина 21,833 km²
Становништво (2015.)
 - Број 2.534.945
 - Густина насељености 116,22/km²
Гувернер Ирина Сех
Поштански кôд 79-82ххх
Позивни број +380 32
 - ISO 3166-2 UA-46
Интернет страница www.loda.gov.ua

Лавовска област (укр. Львівська область) позната и по називу Лавовшчина (укр. Львівщина), је област која се налази у западном делу Украјине. Административни центар области је град Лавов.

Историја[уреди]

Лавовска област је формирана 4. децембра 1939. године као део Украјинске Совјетске Социјалистичке Републике. Њен стратешки положај у срцу средње Европе је проузроковало да се ова територија налази у саставу многих држава које су кроз историју стварале државе на тим просторима. Власт се смењивала од Великоморавске кнежевине, преко Кијевске Русије и заједнице Пољске и Литваније, до Аустроугарске и Пољске, чија је ова територија била све до 1939. године.

Ова област је постала део Совјетског Савеза по споразуму Рибентроп-Молотов. Због историјских околности које су се дешавале на овим просторима, ова област је била једна од најмање русификованих у Украјини, и велики део Хабзбуршког наслеђа је још увек видљиво.

Географија[уреди]

Територија Лавовске области је географски веома разноврсна. На југу се простиру Бескидски планински ланци, чији је највиши врх Пикуј (1408 метара). Северно се пружају реке Дњестар и Сан, и њихове котлине. У центру области се налазе планинске области богате сумпором. Ова област је прекривена густим шумама, а у одређеним деловима су веће површине обрадиве земље.

Административна подела[уреди]

Лавовска област је подељена на двадесет рејона и девет градова, који су у директној надлежности обласне власти.

Становништво[уреди]

Однос између броја мушкараца и жена је 48 према 52. Па националности 94,8 посто популације су Украјинци, 3,6% су Руси, а Пољаци чине 0,7% становништва.

Националност[1] 1989. 2001. Матерњи језик[2] 1989. 2001.
Украјинци 90,4 % 94,8 % Украјински језик 90,1 % 95,3 %
Руси 7,2 % 3,6 % Руски језик 8,8 % 3,8 %
Пољаци 1,0 % 0,7 % остали језици 1,1 % 0,9 %
Јевреји 0,4 % 0,2 %
Белоруси 0,5 % 0,1 %

Референце[уреди]

  1. National composition of population, State Statistics Committee of Ukraine
  2. Linguistic composition of the population, State Statistics Committee of Ukraine

Спољашње везе[уреди]