Пређи на садржај

Голубић (Книн)

Координате: 44° 06′ 30″ С; 16° 12′ 54″ И / 44.10834770458328° С; 16.215059358593507° И / 44.10834770458328; 16.215059358593507
С Википедије, слободне енциклопедије
Датум измене: 3. март 2015. у 14:43; аутор: MilicevicBot (разговор | доприноси) (Бот: замењено п2011 са п2011хр)
Голубић
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаШибенско-книнска
ГрадКнин
ОбластКнинска Крајина
Становништво
 — 2011.1.029
Географске карактеристике
Координате44° 06′ 30″ С; 16° 12′ 54″ И / 44.10834770458328° С; 16.215059358593507° И / 44.10834770458328; 16.215059358593507
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина327 m
Голубић на карти Хрватске
Голубић
Голубић
Голубић на карти Хрватске
Голубић на карти Шибенско-книнске жупаније
Голубић
Голубић
Голубић на карти Шибенско-книнске жупаније
Остали подаци
Поштански број22301 Голубић
Позивни број+385 22

Голубић је насељено мјесто у граду Книну, Шибенско-книнска жупанија, Далмација, Република Хрватска.

Географија

Налази се 5 км сјеверно од Книна. Кроз њега протиче ријека Бутижница.

Историја

За вријеме Рата у Хрватској, Голубић се налазио у Републици Српској Крајини. Током хрватске војне акције Олуја 1995. године, готово цјелокупно становништво је напустило Голубић. Након пада Републике Српске Крајине, у Голубић су насељени Хрвати из централног дијела Босне чиме се промијенила етничка структура.

У Голубићу је 2011. подигнут споменик Србима жртвама Олује, у порти цркве Светог архиђакона Стефана. Споменик је срушен у ноћи 12/13. септембра 2013.[1]

Култура

У Голубићу се налази храм Српске православне цркве Св. Архиђакона Стефана из 1462. године. Она је једно вријеме (1692) била сједиште епископа далматинског Василија Првог.[2] На дан преноса моштију Св. Стефана, 15. августа, одржава се сеоски сајам на коме се и данас окупља велики број Голубићана. Године 1774. у село долази да учитељује и познати српски просветитељ Доситеј Обрадовић.

Привреда

У близини села је истоимена хидроелектрана на Бутижници. Голубић је био познат у широј околини по производњи капулице (црног лука) за расад.

Становништво

Око 1920. године, у Голубићу су све породице биле православне, осим једне римокатоличке.[3] Према попису из 1991. године, Голубић је имао 1.424 становника, од чега 1.389 Срба, 17 Хрвата, 1 Југословена, 1 Муслимана и 16 осталих. Према попису становништва из 2001. године, Голубић је имао 654 становника.[4] Према попису становништва из 2011. године, насеље Голубић је имало 1.029 становника.[5]

Националност[6] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 1.389 1.466 1.818 2.137
Југословени 1 105 20
Хрвати 17 40 43 74
Црногорци 1 9
Муслимани 1
остали и непознато 16 5 4 23
Укупно 1.424 1.617 1.885 2.243
Демографија[6]
Година Становника
1961. 2.243
1971. 1.885
1981. 1.617
1991. 1.424
2001. 654
2011. 1.029

Попис 1991.

На попису становништва 1991. године, насељено место Голубић је имало 1.424 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
1.389 97,54%
Хрвати
  
17 1,19%
Словенци
  
2 0,14%
Југословени
  
1 0,07%
Муслимани
  
1 0,07%
Словаци
  
1 0,07%
Црногорци
  
1 0,07%
неопредељени
  
7 0,49%
непознато
  
5 0,35%
укупно: 1.424

Презимена

  • Арула — Православци, славе Св. Василија
  • Боровић — Православци, славе Св. Архангела Михајла
  • Бубоња — Православци, славе Св. Николу
  • Букарица — Православци, славе Св. Јована
  • Вуковић — Православци, славе Св. Јована
  • Вундук — Православци, славе Св. Николу
  • Војновић — Православци, славе Св. Јована
  • Грубић — Православци, славе Св. Матију
  • Глогиња — Православци, славе Св. Архангела Михајла
  • Дамјановић — Православци, славе Св. Јована
  • Драгаш — Православци, славе Св. Јована
  • Драгичевић — Православци
  • Дробац — Православци, славе Св. Георгија
  • Ђурица — Православци, славе Св. Јована
  • Живковић — Православци
  • Зеленбаба — Православци, славе Св. Георгија
  • Јерковић — Православци, славе Св. Алимпија
  • Каблар — Православци, славе Св. Јована
  • Клицов — Православци, славе Св. Матију
  • Клинац — Православци, славе Св. Георгија
  • Кесић — Православци, славе Св. Георгија
  • Кеса — Православци, славе Св. Георгија
  • Љубишић — Православци, славе Св. Стефана Дечанског
  • Марић — Православци, славе Св. Архангела Михајла
  • Момић — Православци, славе Св. Архангела Михајла
  • Миливојевић — Православци, славе Св. Архангела Михајла
  • Нонковић — Православци, славе Св. Јована
  • Опачић — Православци, славе Св. Луку
  • Плавша — Православци, славе Св. Тому
  • Плавшић — Православци, славе Св. Георгија
  • Понош — Православци, славе Лазареву суботу
  • Радиновић — Православци, славе Св. Николу
  • Рељан — Православци, славе Св. Николу
  • Рончевић — Православци, славе Св. Василија
  • Станчевић — Православци, славе Св. Алимпија
  • Столић — Православци, славе Св. Алимпија
  • Торлак — Православци, славе Св. Василија
  • Тица — Православци, славе Св. Стефана
  • Чучак — Православци, славе Св. Георгија
  • Чолак — Православци, славе Св. Јована
  • Џепина — Православци, славе Св. Јована
  • Шљивар — Православци, славе Св. Алимпија
  • Ширко — Православци, славе Св. Архангела Михајла
  • Шимић — Римокатолици

Референце

  1. ^ Срушен споменик Србима настрадалим у Олуји („Вечерње новости“, 13. септембар 2013)
  2. ^ „Прослављена слава храма у Голубићу”. Радио телевизија Републике Српске. 15. 8. 2011. Приступљено 16. 8. 2011. [мртва веза]
  3. ^ „Три сродне голубићке породице”. Српски деспот. Приступљено 26. 3. 2012. 
  4. ^ Попис становништва 2001., Приступљено 16. 4. 2013.
  5. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 16. 4. 2013. 
  6. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Извори

Спољашње везе