Горњи Карин
Горњи Карин | |
|---|---|
 Поглед на Горњи Карин | |
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Задарска |
| Град | Обровац |
| Област | Буковица |
| Становништво | |
| — 2011. |  1.125 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 08′ 08″ С; 15° 37′ 59″ И / 44.13546040681933° С; 15.63300704104561° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 15 m |
  Горњи Карин Горњи Карин на карти Хрватске | |
 Горњи Карин Горњи Карин на карти Задарске жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 23452 Карин |
| Позивни број | +385 23 |
| Регистарска ознака | ZD |
Горњи Карин је насељено мјесто у Буковици, у сјеверној Далмацији. Припада граду Обровцу, Задарска жупанија, Република Хрватска.
Географија[уреди | уреди извор]
Налази се у области званој Буковица, на сјеверозападу Далмације, 8 км југозападно од Обровца и 10 км сјевероисточно од Бенковца. Ту је и Каринско море. Због свог географског положаја, Карин је био познат у региону као једино село са српском етничком већином на хрватској обали, а од 1991. до 1995. је био једини излаз на море Републике Српске Крајине.
Историја[уреди | уреди извор]
Горњи Карин се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини. Због операције хрватске војске и полиције „Олуја“ Срби су морали да траже спас у Републици Србији. На њихово место су дошли Хрвати из Босне и Херцеговине.
Култура[уреди | уреди извор]
У Горњем Карину се налазе рушевине храма Српске православне цркве Света Недјеља, саграђеног 1985. године, којег су Хрвати до темеља срушили августа 1996. године, годину дана после завршетка „домовинског рата“.
Становништво[уреди | уреди извор]
Према попису из 1991, Горњи Карин је имао 876 становника, од чега 851 Србина, 3 Хрвата и 5 Југословена и 17 осталих. Према попису из 2001, Горњи Карин је имао 859 становника.[1] Горњи Карин је према попису становништва из 2011. године имао 1.125 становника.[2]
| Националност[3] | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 35 | 851 | 867 | 1.062 | 1.159 |
| Југословени | ― | 5 | 54 | 5 | |
| Хрвати | 776 | 3 | 7 | 18 | 15 |
| Муслимани | 3 | ||||
| Црногорци | 2 | 1 | |||
| Македонци | 2 | ||||
| остали и непознато | 48 | 14 | 17 | 3 | 1 |
| Укупно | 859 | 876 | 949 | 1.089 | 1.175 |
| Демографија[3] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1948. | 1.001 | |
| 1953. | 1.123 | |
| 1961. | 1.175 | |
| 1971. | 1.089 | |
| 1981. | 949 | |
| 1991. | 876 | |
| 2001. | 859 | |
| 2011. | 1.125 | |
Попис 1991.[уреди | уреди извор]
На попису становништва 1991. године, насељено место Горњи Карин је имало 876 становника, следећег националног састава:
Презимена[уреди | уреди извор]
|
|
Познате личности[уреди | уреди извор]
- Симеон Кончаревић — епископ Далмације и Боке которске
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Попис становништва 2001.”. Приступљено 17. 4. 2013.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 17. 4. 2013.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Тромеђа: Горњи Карин[мртва веза] (језик: српски)
- Бенковац: Презимена Архивирано на сајту Wayback Machine (9. мај 2012) (језик: српски)
