Град Бор

С Википедије, слободне енциклопедије
Бор
Bor Dom kulture.JPG
Дом културе Бор
Грб Бора
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Борски
Седиште Бор (град)
Становништво
Становништво (2011) Пад 48.615
Густина насељености 56,8 ст./km2
Географске карактеристике
Површина 856 km2
Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Градоначелник Александар Миликић (СНС)
Веб-сајт bor.rs

Град Бор је град у источној Србији у Борском округу, у Тимочкој Крајини. Средиште града је градско насеље Бор. Са својих 856 km2 спада у пространије градове у Србији. Према попису становништва из 2011. године, на територији града живи 48.615 становника у 14 насеља.

Месне заједнице[уреди | уреди извор]

Градске месне заједнице (Бор):

  • Месна заједница Брезоник (Козарачка улица 3)
  • Месна заједница Север (улица Војске Југославије 19)
  • Месна заједница Стари Центар (улица Божина Јовановића 3)
  • Месна заједница Старо Селиште (улица Албанске Споменице 13)
  • Месна заједница Ново Селиште (улица Његошева 5а)
  • Месна заједница Бакар (улица Моша Пијаде 76а)
  • Месна заједница Рудар (улица Моша Пијаде 76)
  • Месна заједница Младост (улица Црновршке бригаде 2)
  • Месна заједница Напредак (улица Црновршке бригаде 36)
  • Месна заједница Металург (улица Љубе Нешића 23)
  • Месна заједница Нови Центар (улица Добривоја Радосављевића Бобија 15)
  • Месна заједница Слога (улица Ђорђа Симеоновића 2)

Сеоске месне заједнице:

Демографија[уреди | уреди извор]

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 34.831
1953. 38.668
1961. 43.448
1971. 52.849
1981. 56.486
1991. 59.900 59.424
2002. 55.817 57.140
2011. 48.615
Етнички састав према попису из 2011.[2]‍
Срби
  
 35.435 72,89%
Власи
  
 6.701 13,78%
Роми
  
 1.758 3,62%
Македонци
  
 429 0,88%
Румуни
  
 293 0,60%
Албанци
  
 113 0,26%
Црногорци
  
 96 0,20%
Југословени
  
 87 0,18%
Хрвати
  
 79 0,16%
Муслимани
  
 61 0,13%
Бугари
  
 60 0,12%
Словенци
  
 47 0,10%
Мађари
  
 24 0,05%
Руси
  
 19 0,04%
Немци
  
 17 0,03%
Бошњаци
  
 13 0,03%
Словаци
  
 12 0,02%
Горанци
  
 4 0,01%
Украјинци
  
 4 0,01%
Русини
  
 1 0,00%
остали
  
 148 0,27%
регионално
  
 16 0,03%
неизјашњено
  
 2.549 5,24%
непознато
  
 611 1,26%

Насеља са српским већинским становништвом су Бор, Брестовац, Доња Бела Река и Оштрељ. Насеља са већинским влашким становништвом су Бучје, Горњане, Кривељ, Лука, Метовница, Танда и Шарбановац. Злот има релативну српску, а Слатина релативну влашку већину.

Верски састав[уреди | уреди извор]

Верски састав града Бора према попису становништва из 2011. године био је:[3]

Језички састав[уреди | уреди извор]

Језички састав града Бора према попису становништва из 2011. године био је:

Насеља[уреди | уреди извор]

Град Бор чини 14 насеља од којих је једно градско (Бор), а 13 остала.

Насеље Број становника (2002) Број становника (2011) Кретање станивника (%) Површина Густина насељености (2002)
Бор 39.387 34.160 -13,27 47,621 827,1
Брестовац 2.950 2.690 -8,81 69,108 42,7
Бучје 666 579 -13,06 30,633 21,7
Горњане 1.114 930 -16,52 90,349 12,3
Доња Бела Река 823 741 -9,96 40,674 20,2
Злот 3.757 3.299 -12,19 229,867 16,3
Кривељ 1.316 1.052 -20,06 99,207 13,3
Лука 612 537 -12,25 44,995 13,6
Метовница 1.331 1.111 -16,53 44,131 30,2
Оштрељ 654 586 -10,40 19,6 33,4
Слатина 921 890 -3,37 38,575 23,9
Танда 350 319 -8,86 40,764 8,6
Топла 100 97 -3,00 10,404 9,6
Шарбановац 1.836 1.624 -11,55 50,415 36,4

Највиши врхови[уреди | уреди извор]

Врх Надморска висина (m) Планина
Велика Треста 1.284 Кучај
Стобор 1.050 Кучај
Микуљ 1.023 Кучај
Оштри камен 1.213 Кучај
Курматура 979 Кучај
Црни Врх 1.043 Црни Врх
Стрелник 1.065 Велики Крш
Велики Крш 1.148 Велики Крш
Голи Крш 778 Голи Крш
Стол 1.155 Голи Крш
Кулмеа Маре 554 Кулмеа Маре
Црни врх 1.141 Дели Јован
Велики Голи врх 1.037 Дели Јован
Тилва Њагра 770 Тилва Њагра
Црква Светог Ђорђа у Бору

Цркве[уреди | уреди извор]

У граду Бору се налазе 1 католичка и 9 православних црква.

Црква Место Година изградње
Црква Светог Ђорђа Бор 1911.
Католичка црква Светог Људевита Бор 1928. (обновљена 1967)
Црква Свете Тројице Кривељ 1883. - 1889.
Црква Свете Тројице Горњане /
Црква Успења Пресвете Богородице Слатина 1861.
Црква Светог Петра и Павла Брестовац 1940.
Црква Светог Пророка Илије Злот 1837.
Црква Свете Тројице Доња Бела Река /
Црква Свете Тројице Шарбановац /
Црква Светог Спаса Метовница 1936. започета (1941. прекинута због рата, 1986. поново реновирана)

Образовање[уреди | уреди извор]

Зграда Техничког факултета

На територији града Бора налази се 9 основних школа, једна средња и основна школа, 6 средњих школа (једна приватна и 5 државних) и један факултет.

Основне школе:[4]

Основна и средња школа:

Средње школе:[5]

  • Гимназија „Бора Станковић" Бор
  • Машинско-електротехничка школа Бор
  • Економско-трговинска школа Бор
  • Техничка школа Бор
  • Издвојено одељење средње медицинске школе академије „Доситеј" Бор (приватна)[6]

Факултет у Бору који припада Београдском универзитету:

Туризам[уреди | уреди извор]

Град Бор је препун туристичких потенцијала који нису искоришћени на најбољи начин. 2018. године град Бор је посетило 14.048 туриста, од тога 10.779 домаћих (76,73%) и 3.249 страних (23,13%).

Најзначајније туристичке атракције у околини Бора су: Борско језеро, Брестовачка бања, планина Стол, комплекс Злотских пећина (за туристичке посете уређене Лазарева пећина и Верњикица), Лазарев кањон и скијалиште Црни врх.

У самом граду Бору најзначајније атракције су: зоолошки врт, Музеј рударства и металургије Бор и површински коп Бор.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176. 
  2. ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0. 
  3. ^ Књига 4 - Вероисповест, матерњи језик и национална припадност, 30. септембар 2011.
  4. ^ Основне школе у Бору osnovneskole.edukacija.rs Приступљено 14. јануара 2022.
  5. ^ Државне средње школе у Бору osnovneskole.edukacija.rs Приступљено 14. јануара 2022.
  6. ^ Издвојено одељење средње медицинске школе у Бору Средња медицинска школа - Академија Доситеј Приступљено 14. јануара 2022.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Град_Бор&oldid=24738021”