Град Бор
Бор | |
---|---|
Дом културе Бор
| |
![]() Грб | |
Основни подаци | |
Држава | ![]() |
Управни округ | Борски |
Седиште | Бор (град) |
Становништво | |
Становништво (2011) | ![]() |
Густина насељености | 56,8 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Површина | 856 km2 |
Остали подаци | |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Градоначелник | Александар Миликић (СНС) |
Веб-сајт | bor.rs |
Град Бор је град у источној Србији у Борском округу, у Тимочкој Крајини. Средиште града је градско насеље Бор. Са својих 856 km2 спада у пространије градове у Србији. Према попису становништва из 2011. године, на територији града живи 48.615 становника у 14 насеља.
Месне заједнице[уреди | уреди извор]
Градске месне заједнице (Бор):
- Месна заједница Брезоник (Козарачка улица 3)
- Месна заједница Север (улица Војске Југославије 19)
- Месна заједница Стари Центар (улица Божина Јовановића 3)
- Месна заједница Старо Селиште (улица Албанске Споменице 13)
- Месна заједница Ново Селиште (улица Његошева 5а)
- Месна заједница Бакар (улица Моша Пијаде 76а)
- Месна заједница Рудар (улица Моша Пијаде 76)
- Месна заједница Младост (улица Црновршке бригаде 2)
- Месна заједница Напредак (улица Црновршке бригаде 36)
- Месна заједница Металург (улица Љубе Нешића 23)
- Месна заједница Нови Центар (улица Добривоја Радосављевића Бобија 15)
- Месна заједница Слога (улица Ђорђа Симеоновића 2)
Сеоске месне заједнице:
- Месна заједница Брестовац (Трг омладине 10, Брестовац)
- Месна заједница Брестовачка бања (улица Војводе Радомира Путника 4, Брестовац)
- Месна заједница Злот (Трг Петра Радовановића 2, Злот)
- Месна заједница Оштрељ
- Месна заједница Кривељ
- Месна заједница Шарбановац
- Месна заједница Шарбановац Тимок
- Месна заједница Метовница
- Месна заједница Горњане
- Месна заједница Бучје
- Месна заједница Слатина
- Месна заједница Доња Бела Река
- Месна заједница Танда
- Месна заједница Лука
Демографија[уреди | уреди извор]
|
|
Насеља са српским већинским становништвом су Бор, Брестовац, Доња Бела Река и Оштрељ. Насеља са већинским влашким становништвом су Бучје, Горњане, Кривељ, Лука, Метовница, Танда и Шарбановац. Злот има релативну српску, а Слатина релативну влашку већину.
Верски састав[уреди | уреди извор]
Верски састав града Бора према попису становништва из 2011. године био је:[3]
- Православци - 42.993 (88,44%)
- Муслимани - 1.338 (2,75%)
- Католици - 337 (0,69%)
- Протестанти - 80 (0,16%)
- Остале религије - 61 (0,13%)
- Атеисти - 334 (0,69%)
- Агностици - 8 (0,02%)
- Неизјашњени - 2.377 (4,89%)
- Непознато - 649 (1,33%)
Језички састав[уреди | уреди извор]
Језички састав града Бора према попису становништва из 2011. године био је:
- Српски језик - 38.703 (79,61%)
- Влашки језик - 5.803 (11,94%)
- Ромски језик - 1.583 (3,26%)
- Румунски језик - 267 (0,55%)
- Македонски језик - 262 (0,54%)
- Албански језик - 188 (0,39%)
- Остали језици - 225 (0,52%)
- Неизјашњени - 952 (1,96%)
- Непознато - 639 (1,31%)
Насеља[уреди | уреди извор]
Град Бор чини 14 насеља од којих је једно градско (Бор), а 13 остала.
Насеље | Број становника (2002) | Број становника (2011) | Кретање станивника (%) | Површина | Густина насељености (2002) |
---|---|---|---|---|---|
Бор | 39.387 | 34.160 | -13,27 | 47,621 | 827,1 |
Брестовац | 2.950 | 2.690 | -8,81 | 69,108 | 42,7 |
Бучје | 666 | 579 | -13,06 | 30,633 | 21,7 |
Горњане | 1.114 | 930 | -16,52 | 90,349 | 12,3 |
Доња Бела Река | 823 | 741 | -9,96 | 40,674 | 20,2 |
Злот | 3.757 | 3.299 | -12,19 | 229,867 | 16,3 |
Кривељ | 1.316 | 1.052 | -20,06 | 99,207 | 13,3 |
Лука | 612 | 537 | -12,25 | 44,995 | 13,6 |
Метовница | 1.331 | 1.111 | -16,53 | 44,131 | 30,2 |
Оштрељ | 654 | 586 | -10,40 | 19,6 | 33,4 |
Слатина | 921 | 890 | -3,37 | 38,575 | 23,9 |
Танда | 350 | 319 | -8,86 | 40,764 | 8,6 |
Топла | 100 | 97 | -3,00 | 10,404 | 9,6 |
Шарбановац | 1.836 | 1.624 | -11,55 | 50,415 | 36,4 |
Највиши врхови[уреди | уреди извор]
Врх | Надморска висина (m) | Планина |
---|---|---|
Велика Треста | 1.284 | Кучај |
Стобор | 1.050 | Кучај |
Микуљ | 1.023 | Кучај |
Оштри камен | 1.213 | Кучај |
Курматура | 979 | Кучај |
Црни Врх | 1.043 | Црни Врх |
Стрелник | 1.065 | Велики Крш |
Велики Крш | 1.148 | Велики Крш |
Голи Крш | 778 | Голи Крш |
Стол | 1.155 | Голи Крш |
Кулмеа Маре | 554 | Кулмеа Маре |
Црни врх | 1.141 | Дели Јован |
Велики Голи врх | 1.037 | Дели Јован |
Тилва Њагра | 770 | Тилва Њагра |
Цркве[уреди | уреди извор]
У граду Бору се налазе 1 католичка и 9 православних црква.
Црква | Место | Година изградње |
---|---|---|
Црква Светог Ђорђа | Бор | 1911. |
Католичка црква Светог Људевита | Бор | 1928. (обновљена 1967) |
Црква Свете Тројице | Кривељ | 1883. - 1889. |
Црква Свете Тројице | Горњане | / |
Црква Успења Пресвете Богородице | Слатина | 1861. |
Црква Светог Петра и Павла | Брестовац | 1940. |
Црква Светог Пророка Илије | Злот | 1837. |
Црква Свете Тројице | Доња Бела Река | / |
Црква Свете Тројице | Шарбановац | / |
Црква Светог Спаса | Метовница | 1936. започета (1941. прекинута због рата, 1986. поново реновирана) |
Образовање[уреди | уреди извор]
На територији града Бора налази се 9 основних школа, једна средња и основна школа, 6 средњих школа (једна приватна и 5 државних) и један факултет.
Основне школе:[4]
- Основна школа "3. октобар" Бор
- Основна школа „Бранко Радичевић" Бор
- Основна школа „Душан Радовић“ Бор
- Основна школа „Свети Сава" Бор
- Основна школа „Вук Караџић" Бор
- Основна школа „Петар Радовановић" Злот
- Основна школа „Станоје Миљковић" Брестовац
- Основна школа „Ђура Јакшић" Кривељ
- Основна музичка школа „Миодраг Васиљевић" Бор
Основна и средња школа:
Средње школе:[5]
- Гимназија „Бора Станковић" Бор
- Машинско-електротехничка школа Бор
- Економско-трговинска школа Бор
- Техничка школа Бор
- Издвојено одељење средње медицинске школе академије „Доситеј" Бор (приватна)[6]
Факултет у Бору који припада Београдском универзитету:
Туризам[уреди | уреди извор]
Град Бор је препун туристичких потенцијала који нису искоришћени на најбољи начин. 2018. године град Бор је посетило 14.048 туриста, од тога 10.779 домаћих (76,73%) и 3.249 страних (23,13%).
Најзначајније туристичке атракције у околини Бора су: Борско језеро, Брестовачка бања, планина Стол, комплекс Злотских пећина (за туристичке посете уређене Лазарева пећина и Верњикица), Лазарев кањон и скијалиште Црни врх.
У самом граду Бору најзначајније атракције су: зоолошки врт, Музеј рударства и металургије Бор и површински коп Бор.
Скијалиште на Црном врху
Бор из ваздуха
Планина Стол
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.
- ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.
- ^ Књига 4 - Вероисповест, матерњи језик и национална припадност, 30. септембар 2011.
- ^ Основне школе у Бору osnovneskole.edukacija.rs Приступљено 14. јануара 2022.
- ^ Државне средње школе у Бору osnovneskole.edukacija.rs Приступљено 14. јануара 2022.
- ^ Издвојено одељење средње медицинске школе у Бору Средња медицинска школа - Академија Доситеј Приступљено 14. јануара 2022.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
![]() |
Град Бор на Викимедијиној остави. |