Град Суботица

Град Суботица
(административна јединица)
Град Суботица; (административна јединица);
	Градска кућа у Суботици
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Севернобачки округ
Становништво
— 2022.	123.952
Географске карактеристике
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина	1.007 km2
Остали подаци
Председник општине	Богдан Лабан (Српска напредна странка)
Веб-сајт	www.subotica.rs

Ово је чланак о општинској административној јединици, опис актуелног града се налази у чланку Суботица.

Град Суботица (општинска јединица – по новом закону^[1]) се налази у широкој равници на крајњем северу Војводине, у близини границе Србије и Мађарске. Територија административне области града заједно са општинама Бачка Топола и Мали Иђош чини подручје Севернобачког управног округа. Средиште града као и округа је градско насеље Суботица.

У административној области града налазе се и следећа насељена места: Бачки Виногради, Биково, Ђурђин, Стари и Нови Жедник, Келебија, Љутово, Мала Босна, Доњи Таванкут, Горњи Таванкут, Шупљак, Чантавир, Вишњевац, Бачко Душаново, Габрић, Бајмок, Мишићево, Палић, Хајдуково, Носа.

Према подацима са последњег пописа 2022. године у граду је живело 123.952 становника.^[2]

Историја

Суботица је 1779. године проглашена „слободним краљевким градом“, под званичним називом: Маријатерезиополис, а градски статус је задржала све до административих реформи које су спроведене након 1918. године. Статус града поново је стекла 1947. године, када је спроведена управна реформа по којој се тадашња НР Србија делила на градове и срезове, а међу тридесетак највећих насеља која су том приликом добила градски статус била је и Суботица.^[3] Каснијом управном реформом из 1952. године број градова је смањен на седам, а међу местима која су задржала статус града била је и Суботица.^[4] Потоњом реформом из 1955. године извршено је укидање градова, чиме је целокупна територија НР Србије подељена на 42 велика среза, међу којима је био и Суботички.^[5] Каснијим укидањем срезова створена је Општина Суботица, која је постојала све до 2007. године када је Суботица поново добила статус града.^[6]

Саобраћајна инфраструктура

Путеви на територији града и севернобачком округу квантитативно изражени:

Укупна дужина путева износи 444 km, од тога:

магистрални путеви 134 km,
регионални путеви 19 km,
локални путеви 291 km.

Када је реч о савременом коловозу његова дужина износи укупно 261 km. Основну окосницу саобраћајних веза општине Суботица са ближим и даљим окружењем представља мрежа састављена од друмских саобраћајница: Е-75 (М-22, М-1); Будимпешта – Суботица – Београд – Ниш – Скопље – Атина, наведена у стратегији привредног развоја Србије као Коридор 10 (уз потенцијал обезбеђења 10.000 нових радних места); следи попречна веза: Е-771 Суботица – Сомбор – Богојево – Винковци, и даље Загреб.

Квантитативна анализа упућује на закључак да је дужина путева на територији града у просеку на нивоу Војводине, било да се стављају у однос површина или број становника. Једино је Суботица у предности када је реч о локалним путевима. То упућује на чињеницу да је основна путна мрежа добро постављена, али да није довољно улагано у то да њен већи део добије виши ранг односно изостаје улагање у унапређење квалитета.

У смислу претходних података може се извести закључак да је квалитет путева незадовољавајући, јер нема ауто-пута, ако се таквим не оцени полу-ауто-пут који са пар километара пролази кроз општину; локални путеви су у лошем стању; нема обилазнице око Суботице; међународни саобраћај пролази кроз центар града; нису решени прелази преко железничке пруге, итд.^[7]^[8]

Ако се посматрају железничке пруге на територији града данас је од значаја једино пруга Будимпешта-Суботица-Нови Сад-Београд. Правац према Сегедину захтева реконструкцију да би се могле остварити одговарајуће брзине, правац према Сомбору и Богојеву хендикепиран је још увек немогућношћу саобраћаја даље према Осијеку или Винковцима, Загребу, Љубљани, односно Ријеци и даље према Венецији. Правац према Баји захтева постављање недостајућег дела пруге, који је извађен, како би се оспособио правац с једне стране према Баји, Печују, Загребу, а са друге према Темишвару и Букурешту.

Култура

Суботица је град историјских споменика, старих и значајних културних институција. Позориште са српском и мађарском драмом, Библиотека, Градски музеј, Историјски архив, Галерија „Ликовни сусрет“. На Палићу је највећи и најстарији зоолошки врт у Војводини. У граду су привлачни историјски споменици: Градска кућа (1910—1912), синагога, фрањевачки самостан, Споменик палим борцима и жртвама фашистичког терора (Тома Росандић) и „Балада вешаних“ (Нандор Глид).

Привреда

После аустроугарске нагодбе 1869. Суботица је проглашена слободним градом и посебним статусом и постала је средиште привреде - касније индустријског развитка овог краја. Поред развијене прехрамбене индустрије у Суботици је развијена хемијска и електро индустрија, производња и ремонт железничких вагона и текстилна индустрија. Језеро Палић (8 km од Суботице) и Лудошко језеро (4 km источно од Палића) привлачне су природне лепоте с излетиштима, ловним и риболовним рејонима. У Суботичкој пешчари крај богатих винограда и воћњака има терена за лов.

Демографија

Град има укупно 123.954 становника и заузима површину од 1.008 km².

Национална припадност

Састав становништва – град Суботица
	2022.	2011.	2002.
Укупно	123.952 (100,00%)	141.554 (100,00%)	150.534 (100,00%)
Срби	38.174 (30,79%)	38.254 (27,02%)	22.276 (14,79%)
Мађари	37.200 (30,01%)	50.469 (35,65%)	64.277 (42,70%)
Хрвати	10.431 (8,41%)	14.151 (9,99%)	16.369 (10,87%)
Буњевци	9.060 (7,31%)	13.553 (9,57%)	/
Остали	29.087 (23,46%)	25.127 (17,75%)	47.553 (31,59%)

Верска структура

Резултати пописа 2011.‍

Православље	39.333	27,787%
Католицизам	81.532	57,598%
Протестантизам	2.372	1,676%
Остали хришћани	200	0,141%
Ислам	2.756	1,947%
Јудаизам	75	0,053%
Источњачке вер.	38	0,027%
Остале вер.	79	0,056%
Агностицизам	79	0,056%
Атеизам	2.787	1,969%
Неизјашњени	11.170	7,891%
Непознато	620	0,438%
укупно: 141.554