Град Суботица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ово је чланак о општинској административној јединици, опис актуелног града се налази у чланку Суботица.
Град Суботица
Subotica townhall at night.jpg
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Округ Севернобачки округ
Становништво
Становништво Пад 141.554
Географске карактеристике
Површина 1.007 km2
Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Веб-сајт http://www.subotica.rs/

Град Суботица (општинска јединица, агломерат – по новом закону[1]) се налази у широкој равници на крајњем северу Војводине, у близини границе Србије и Мађарске. Територија административне области града се уједно преклапа са подручјем Севернобачког управног округа. Средиште града као и округа је градско насеље Суботица.

У административној области града се налазе следећа насељена места: Бачки Виногради, Биково, Ђурђин, Стари и Нови Жедник, Келебија, Љутово, Мала Босна, Доњи Таванкут, Горњи Таванкут, Шупљак, Чантавир, Вишњевац, Бачко Душаново, Бајмок, Мишићево, Палић, и Хајдуково.

Историја[уреди]

Крајем XII и почетком XIII века јавља се насеље Забатка, а од краја XIV и у XV веку помиње се у документима и као Суботица, град у поседу угарских великаша. Још нека од имена коришћена за град у историјским документима[2]: Сабатка (1567), Соботска (1589), Собатиз (1687), Соботиза (1692), Сободга (1699), Сентмарија (1743) (више детаља о називу града види у чланку Суботица). У XVIII веку, после ослобођења од Турака, место се брзо насељавало и 1779. проглашен је „Слободан краљевки град“ - Маријатерезиополис. У XIX веку развој Суботице је убрзан, иако је 1831. у епидемији колере страдало мноштво грађана. У историји радничког покрета и народноослободилачког рата значајан је допринос овог краја. Суботицу је на помолу уласка Црвене Армије ослободио Суботички партизански одред 10. октобра 1944. године.

Саобраћајна инфраструктура[уреди]

Путеви на територији града и севернобачком округу квантитативно изражени:

Укупна дужина путева износи 444 km, од тога:

  • магистрални путеви 134 km,
  • регионални путеви 19 km,
  • локални путеви 291 km.

Када је реч о савременом коловозу његова дужина износи укупно 261 km. Основну окосницу саобраћајних веза општине Суботица са ближим и даљим окружењем представља мрежа састављена од друмских саобраћајница: Е-75 (М-22, М-1); Будимпешта – Суботица – БеоградНишСкопљеАтина, наведена у стратегији привредног развоја Србије као Коридор 10 (уз потенцијал обезбеђења 10.000 нових радних места); следи попречна веза: Е-771 Суботица – СомборБогојевоВинковци, и даље Загреб.

Квантитативна анализа упућује на закључак да је дужина путева на територији града у просеку на нивоу Војводине, било да се стављају у однос површина или број становника. Једино је Суботица у предности када је реч о локалним путевима. То упућује на чињеницу да је основна путна мрежа добро постављена, али да није довољно улагано у то да њен већи део добије виши ранг односно изостаје улагање у унапређење квалитета.

У смислу претходних података може се извести закључак да је квалитет путева незадовољавајући, јер нема ауто-пута, ако се таквим не оцени полу-ауто-пут који са пар километара пролази кроз општину; локални путеви су у лошем стању; нема обилазнице око Суботице; међународни саобраћај пролази кроз центар града; нису решени прелази преко железничке пруге, итд.[3]

Ако се посматрају железничке пруге на територији града данас је од значаја једино пруга Будимпешта-Суботица-Нови Сад-Београд. Правац према Сегедину захтева реконструкцију да би се могле остварити одговарајуће брзине, правац према Сомбору и Богојеву хендикепиран је још увек немогућношћу саобраћаја даље према Осијеку или Винковцима, Загребу, Љубљани, односно Ријеци и даље према Венецији. Правац према Баји захтева постављање недостајећег дела пруге, који је извађен, како би се оспособио правац с једне стране према Баји, Печују, Загребу, а са друге према Темишвару и Букурешту.

Култура[уреди]

Суботица је град историјских споменика, старих и значајних културних институција. Позориште са српском и мађарском драмом, Библиотека, Градски музеј, Историјски архив, Галерија „Ликовни сусрет“. На Палићу је и једини зоолошки врт у Војводини. У граду су привлачни историјски споменици: Градска кућа (1910—1912), синагога, фрањевачки самостан, Споменик палим борцима и жртвама фашистичког терора (Тома Росандић) и „Балада вешаних“ (Нандор Глид).

Привреда[уреди]

После аустроугарске нагодбе 1869. Суботица је проглашена слободним градом и посебним статусом и постала је средиште привреде - касније индустријског развитка овог краја. Поред развијене прехрамбене индустрије у Суботици је развијена хемијска и електро индустрија, производња и ремонт железничких вагона и текстилна индустрија. Језеро Палић (8 km од Суботице) и Лудошко језеро (4 km источно од Палића) привлачне су природне лепоте с излетиштима, ловним и риболовним рејонима. У Суботичкој пешчари крај богатих винограда и воћњака има терена за лов.

Мапа административне целине[уреди]

Мапа Суботице

Демографија[уреди]

етничка мапа општине Суботица

Град има укупно 150.534 становника и заузима површину од 1.008 km².

Етничка структура
Резултати пописа 2011.[4]
Мађари
  
50.469 35,65 %
Срби
  
38.254 27,02 %
Хрвати
  
14.151 9,99 %
Буњевци
  
13.553 9,57 %
Остали
  
25.127 17,75 %
укупно: 141.554
Верска структура
Резултати пописа 2011.[4]
Православље
  
39.333 27,787 %
Католицизам
  
81.532 57,598 %
Протестантизам
  
2.372 1,676 %
Остали хришћани
  
200 0,141 %
Ислам
  
2.756 1,947 %
Јудаизам
  
75 0,053 %
Источњачке вер.
  
38 0,027 %
Остале вер.
  
79 0,056 %
Агностицизам
  
79 0,056 %
Атеизам
  
2.787 1,969 %
Не изјашњени
  
11.170 7,891 %
Непознато
  
620 0,438 %
укупно: 141.554

Познате личности[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Закон о територијалној организацији Републике Србије
  2. Група аутора: Корени – Сведочење векова, Историјски архив Суботица, 1991, p. 1
  3. Опште информације у Суботици
  4. 4,0 4,1 РЗС | Резултати извештаја, Приступљено 9. 1. 2016.

Спољашње везе[уреди]