Григориј Перељман

С Википедије, слободне енциклопедије
Григориј Перељман
Perelman, Grigori (1966).jpg
Grigori Perelman in 1993
Рођење(1966-06-13)13. јун 1966. (56 год.)
Лењинград,  СССР
Пољематематика

Григориј Перељман (рус. Григо́рий Я́ковлевич Перельма́н; Лењинград, 13. јун 1966) руски је математичар. Допринео је развоју Риманове геометрије и геометријске топологије. Године 1994. Перељман је доказао соул конјектуру. Године 2003, он је доказао (потврдио 2006) Терстонову геометризациону претпоставку. Ово је последично решено потврдном Поанкареовом претпоставком.

У августу 2006. године Перељману је понуђена Филдсова медаља[1] за „његов допринос геометрији и револуционарни увид у аналитичку и геометријску структуру Ричијевог тока“, али је одбио награду, изјавивши: „Не занима ме новац или слава; не желим да будем изложен попут животиње у зоолошком врту.“[2] Дана 22. децембра 2006. научни часопис Science прогласио је Перељманов доказ Поенкареове хипотезе као научни „Пробој године“, што је прво такво признање у области математике.[3]

Дана 18. марта 2010, објављено је да је испунио критеријуме за добијање прве награде Клејове Миленијумске награде[4] за решавање Поенкареове хипотезе. Дана 1. јула 2010. године одбио је награду од милион долара, рекавши да сматра да је одлука одбора Клејовог института неправедна, јер његов допринос у решавању Поенкареове хипотезе није био већи од доприноса Ричарда С. Хамилтона, математичара који је био пионир Ричијевог тока делимично са циљем решавања на хипотезе.[5][6] Он је претходно одбио престижну награду Европског математичког друштва 1996.[7]

Породица, детињство и образовање[уреди | уреди извор]

Григоријеви родитељи су Јаков (који сада живи у Израелу) и Љубов.[8] Григоријева мајка Љубов одустала је од дипломског рада у математици како би га подигла. Математички таленат Григорија постао је очигледан у доби од десет година, а његова мајка га је уписала у школи математике Сергеја Руксина.

Његово математичко образовање настављено је у Лењинградској средњој школи # 239, специјализованој школи са напредним програмима математике и физике. Григориј се истицао у свим темама осим физичког васпитања. Године 1982, као члан тима Совјетског Савеза који се такмичио на Међународној математичкој олимпијади, међународном такмичењу за средњошколце, освојио је златну медаљу и постигао савршен резултат. Наставио је као студент Математике и механике на Лењинградском државном универзитету, без пријемних испита и уписао се на универзитет.

Након доктората 1990. године, Перељман је почео да ради на Лењинградском одсеку Математичког института Стеклова Академије наука Совјетског Савеза, где су његови саветници били Александар Александров и Јури Бураго. Крајем осамдесетих и почетком деведесетих, са снажном препоруком геометра Михаила Громова, Перељман је добио истраживачке позиције на неколико универзитета у Сједињеним Државама. Године 1991. Перељман је освојио Награду младих математичара Математичког друштва Санкт Петербурга за свој рад на просторима за закривљеност Александра, који су били ограничени одоздо. Године 1992. позван је да сваке године проведе семестар у Институту Коурант на Универзитету у Њујорку и Универзитету Стони Брок гдје је почео радити на многострукостима са доње стране на кривини Рици. Одатле је 1993. године прихватио двогодишњу истраживачку стипендију Миллер Ресеарцх на Универзитету Калифорније у Берклију. Након што је 1994. године доказао претпоставку душе, понуђен је посао на неколико врхунских универзитета у САД, укључујући Принстон и Станфорд, али он све их је одбацио и вратио се у Институт Стеклов у Санкт Петербургу у лето 1995. године за само истраживачку позицију.

Види још[уреди | уреди извор]

Радови[уреди | уреди извор]

  • Перельман, Григорий Яковлевич (1990). Седловые поверхности в евклидовых пространствах [Saddle surfaces in Euclidean spaces] (на језику: руски). Ленинградский государственный университет. Автореф. дис. на соиск. учен. степ. канд. физ.-мат. наук. 
  • Perelʹman, G.Ya. Realization of abstract k-skeletons as k-skeletons of intersections of convex polyhedra in R2k − 1. Geometric questions in the theory of functions and sets, 129–131, Kalinin. Gos. Univ., Kalinin, 1985.
  • Polikanova, I.V.; Perelʹman, G.Ya. A remark on Helly's theorem. Sibirsk. Mat. Zh. 27 (1986), no. 5, 191–194, 207.
  • Perelʹman, G.Ya. On the k-radii of a convex body. Sibirsk. Mat. Zh. 28 (1987), no. 4, 185–186.
  • Perelʹman, G.Ya. Polyhedral saddle surfaces. Ukrain. Geom. Sb. No. 31 (1988), 100–108. English translation in J. Soviet Math. 54 (1991), no. 1, 735–740.
  • Perelʹman, G.Ya. An example of a complete saddle surface in R4 with Gaussian curvature bounded away from zero. Ukrain. Geom. Sb. No. 32 (1989), 99–102. English translation in J. Soviet Math. 59 (1992), no. 2, 760–762.
  • Burago, Yu.; Gromov, M.; Perelʹman, G. A.D. Aleksandrov spaces with curvatures bounded below. Uspekhi Mat. Nauk 47 (1992), no. 2(284), 3–51, 222. English translation in Russian Math. Surveys 47 (1992), no. 2, 1–58. doi:10.1070/RM1992v047n02ABEH000877
  • Perelʹman, G.Ya. Elements of Morse theory on Aleksandrov spaces. Algebra i Analiz 5 (1993), no. 1, 232–241. English translation in St. Petersburg Math. J. 5 (1994), no. 1, 205–213.
  • Perelʹman, G.Ya.; Petrunin, A.M. Extremal subsets in Aleksandrov spaces and the generalized Liberman theorem. Algebra i Analiz 5 (1993), no. 1, 242–256. English translation in St. Petersburg Math. J. 5 (1994), no. 1, 215–227
  • Perelman, G. A complete Riemannian manifold of positive Ricci curvature with Euclidean volume growth and nonunique asymptotic cone. Comparison geometry (Berkeley, CA, 1993–94), 165–166, Math. Sci. Res. Inst. Publ., 30, Cambridge Univ. Press, Cambridge, 1997.
  • Perelman, G. Collapsing with no proper extremal subsets. Comparison geometry (Berkeley, CA, 1993–94), 149–155, Math. Sci. Res. Inst. Publ., 30, Cambridge Univ. Press, Cambridge, 1997.
  • Perelman, G. Construction of manifolds of positive Ricci curvature with big volume and large Betti numbers. Comparison geometry (Berkeley, CA, 1993–94), 157–163, Math. Sci. Res. Inst. Publ., 30, Cambridge Univ. Press, Cambridge, 1997.
  • Perelman, G. Manifolds of positive Ricci curvature with almost maximal volume. J. Amer. Math. Soc. 7 (1994), no. 2, 299–305. doi:10.1090/S0894-0347-1994-1231690-7
  • Perelman, G. Proof of the soul conjecture of Cheeger and Gromoll. J. Differential Geom. 40 (1994), no. 1, 209–212. doi:10.4310/jdg/1214455292
  • Perelman, G. Spaces with curvature bounded below. Proceedings of the International Congress of Mathematicians, Vol. 1, 2 (Zürich, 1994), 517–525, Birkhäuser, Basel, 1995. doi:10.1007/978-3-0348-9078-6
  • Perelman, G. A diameter sphere theorem for manifolds of positive Ricci curvature. Math. Z. 218 (1995), no. 4, 595–596. doi:10.1007/BF02571925
  • Perelman, G. Widths of nonnegatively curved spaces. Geom. Funct. Anal. 5 (1995), no. 2, 445–463. doi:10.1007/BF01895675

Unpublished work

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Fields Medals 2006”. International Mathematical Union (IMU) - Prizes. Архивирано из оригинала на датум 17. 6. 2013. Приступљено 30. 4. 2006. 
  2. ^ „Russian maths genius Perelman urged to take $1m prize”. BBC News. 24. 3. 2010. 
  3. ^ Dana Mackenzie (2006). „Breakthrough of the year. The Poincaré Conjecture—Proved”. Science. 314 (5807): 1848—1849. PMID 17185565. doi:10.1126/science.314.5807.1848 Слободан приступ. 
  4. ^ „The Poincaré Conjecture”. Архивирано из оригинала на датум 5. 7. 2014. Приступљено 1. 5. 2014. 
  5. ^ „Последнее "нет" доктора Перельмана”. Interfax. 1. 7. 2010. Архивирано из оригинала на датум 2. 7. 2010. Приступљено 1. 7. 2010. 
  6. ^ Malcolm Ritter (1. 7. 2010). „Russian mathematician rejects $1 million prize”. AP on PhysOrg. Архивирано из оригинала на датум 17. 1. 2012. Приступљено 15. 5. 2011. 
  7. ^ „Maths genius declines top prize”. BBC News. 22. 8. 2006. Архивирано из оригинала на датум 15. 8. 2010. 
  8. ^ John Allen Paulos (29. 4. 2010). „He Conquered the Conjecture”. The New York Review of Books. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Григориј Перељман на Викимедијиној остави

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Григориј_Перељман&oldid=25341290”