Григориј Перељман
Григориј Перељман | |
---|---|
![]() Grigori Perelman in 1993 | |
Рођење | Лењинград, ![]() |
Поље | математика |
Григориј Перељман (рус. Григо́рий Я́ковлевич Перельма́н; Лењинград, 13. јун 1966) руски је математичар. Допринео је развоју Риманове геометрије и геометријске топологије. Године 1994. Перељман је доказао соул конјектуру. Године 2003, он је доказао (потврдио 2006) Терстонову геометризациону претпоставку. Ово је последично решено потврдном Поанкареовом претпоставком.
У августу 2006. године Перељману је понуђена Филдсова медаља[1] за „његов допринос геометрији и револуционарни увид у аналитичку и геометријску структуру Ричијевог тока“, али је одбио награду, изјавивши: „Не занима ме новац или слава; не желим да будем изложен попут животиње у зоолошком врту.“[2] Дана 22. децембра 2006. научни часопис Science прогласио је Перељманов доказ Поенкареове хипотезе као научни „Пробој године“, што је прво такво признање у области математике.[3]
Дана 18. марта 2010, објављено је да је испунио критеријуме за добијање прве награде Клејове Миленијумске награде[4] за решавање Поенкареове хипотезе. Дана 1. јула 2010. године одбио је награду од милион долара, рекавши да сматра да је одлука одбора Клејовог института неправедна, јер његов допринос у решавању Поенкареове хипотезе није био већи од доприноса Ричарда С. Хамилтона, математичара који је био пионир Ричијевог тока делимично са циљем решавања на хипотезе.[5][6] Он је претходно одбио престижну награду Европског математичког друштва 1996.[7]
Породица, детињство и образовање[уреди | уреди извор]
Григоријеви родитељи су Јаков (који сада живи у Израелу) и Љубов.[8] Григоријева мајка Љубов одустала је од дипломског рада у математици како би га подигла. Математички таленат Григорија постао је очигледан у доби од десет година, а његова мајка га је уписала у школи математике Сергеја Руксина.
Његово математичко образовање настављено је у Лењинградској средњој школи # 239, специјализованој школи са напредним програмима математике и физике. Григориј се истицао у свим темама осим физичког васпитања. Године 1982, као члан тима Совјетског Савеза који се такмичио на Међународној математичкој олимпијади, међународном такмичењу за средњошколце, освојио је златну медаљу и постигао савршен резултат. Наставио је као студент Математике и механике на Лењинградском државном универзитету, без пријемних испита и уписао се на универзитет.
Након доктората 1990. године, Перељман је почео да ради на Лењинградском одсеку Математичког института Стеклова Академије наука Совјетског Савеза, где су његови саветници били Александар Александров и Јури Бураго. Крајем осамдесетих и почетком деведесетих, са снажном препоруком геометра Михаила Громова, Перељман је добио истраживачке позиције на неколико универзитета у Сједињеним Државама. Године 1991. Перељман је освојио Награду младих математичара Математичког друштва Санкт Петербурга за свој рад на просторима за закривљеност Александра, који су били ограничени одоздо. Године 1992. позван је да сваке године проведе семестар у Институту Коурант на Универзитету у Њујорку и Универзитету Стони Брок гдје је почео радити на многострукостима са доње стране на кривини Рици. Одатле је 1993. године прихватио двогодишњу истраживачку стипендију Миллер Ресеарцх на Универзитету Калифорније у Берклију. Након што је 1994. године доказао претпоставку душе, понуђен је посао на неколико врхунских универзитета у САД, укључујући Принстон и Станфорд, али он све их је одбацио и вратио се у Институт Стеклов у Санкт Петербургу у лето 1995. године за само истраживачку позицију.
Види још[уреди | уреди извор]
Радови[уреди | уреди извор]
- Перельман, Григорий Яковлевич (1990). Седловые поверхности в евклидовых пространствах [Saddle surfaces in Euclidean spaces] (на језику: руски). Ленинградский государственный университет. Автореф. дис. на соиск. учен. степ. канд. физ.-мат. наук.
- Perelʹman, G.Ya. Realization of abstract k-skeletons as k-skeletons of intersections of convex polyhedra in R2k − 1. Geometric questions in the theory of functions and sets, 129–131, Kalinin. Gos. Univ., Kalinin, 1985.
- Polikanova, I.V.; Perelʹman, G.Ya. A remark on Helly's theorem. Sibirsk. Mat. Zh. 27 (1986), no. 5, 191–194, 207.
- Perelʹman, G.Ya. On the k-radii of a convex body. Sibirsk. Mat. Zh. 28 (1987), no. 4, 185–186.
- Perelʹman, G.Ya. Polyhedral saddle surfaces. Ukrain. Geom. Sb. No. 31 (1988), 100–108. English translation in J. Soviet Math. 54 (1991), no. 1, 735–740.
- Perelʹman, G.Ya. An example of a complete saddle surface in R4 with Gaussian curvature bounded away from zero. Ukrain. Geom. Sb. No. 32 (1989), 99–102. English translation in J. Soviet Math. 59 (1992), no. 2, 760–762.
- Burago, Yu.; Gromov, M.; Perelʹman, G. A.D. Aleksandrov spaces with curvatures bounded below. Uspekhi Mat. Nauk 47 (1992), no. 2(284), 3–51, 222. English translation in Russian Math. Surveys 47 (1992), no. 2, 1–58. doi:10.1070/RM1992v047n02ABEH000877
- Perelʹman, G.Ya. Elements of Morse theory on Aleksandrov spaces. Algebra i Analiz 5 (1993), no. 1, 232–241. English translation in St. Petersburg Math. J. 5 (1994), no. 1, 205–213.
- Perelʹman, G.Ya.; Petrunin, A.M. Extremal subsets in Aleksandrov spaces and the generalized Liberman theorem. Algebra i Analiz 5 (1993), no. 1, 242–256. English translation in St. Petersburg Math. J. 5 (1994), no. 1, 215–227
- Perelman, G. A complete Riemannian manifold of positive Ricci curvature with Euclidean volume growth and nonunique asymptotic cone. Comparison geometry (Berkeley, CA, 1993–94), 165–166, Math. Sci. Res. Inst. Publ., 30, Cambridge Univ. Press, Cambridge, 1997.
- Perelman, G. Collapsing with no proper extremal subsets. Comparison geometry (Berkeley, CA, 1993–94), 149–155, Math. Sci. Res. Inst. Publ., 30, Cambridge Univ. Press, Cambridge, 1997.
- Perelman, G. Construction of manifolds of positive Ricci curvature with big volume and large Betti numbers. Comparison geometry (Berkeley, CA, 1993–94), 157–163, Math. Sci. Res. Inst. Publ., 30, Cambridge Univ. Press, Cambridge, 1997.
- Perelman, G. Manifolds of positive Ricci curvature with almost maximal volume. J. Amer. Math. Soc. 7 (1994), no. 2, 299–305. doi:10.1090/S0894-0347-1994-1231690-7
- Perelman, G. Proof of the soul conjecture of Cheeger and Gromoll. J. Differential Geom. 40 (1994), no. 1, 209–212. doi:10.4310/jdg/1214455292
- Perelman, G. Spaces with curvature bounded below. Proceedings of the International Congress of Mathematicians, Vol. 1, 2 (Zürich, 1994), 517–525, Birkhäuser, Basel, 1995. doi:10.1007/978-3-0348-9078-6
- Perelman, G. A diameter sphere theorem for manifolds of positive Ricci curvature. Math. Z. 218 (1995), no. 4, 595–596. doi:10.1007/BF02571925
- Perelman, G. Widths of nonnegatively curved spaces. Geom. Funct. Anal. 5 (1995), no. 2, 445–463. doi:10.1007/BF01895675
Unpublished work
- Perelman, G. Alexandrov's spaces with curvatures bounded from below II. (1991)
- See also: Kapovitch, Vitali. Perelman's stability theorem. Surveys in differential geometry. Vol. XI, 103–136, Surv. Differ. Geom., 11, Int. Press, Somerville, MA, 2007. doi:10.4310/SDG.2006.v11.n1.a5
- Perelman, G.; Petrunin, A. Quasigeodesics and gradient curves in Alexandrov spaces. (1995)
- Perelman, G. DC structure on Alexandrov space.
- Perelman, Grisha (11. 11. 2002). „The entropy formula for the Ricci flow and its geometric applications”. arXiv:math.DG/0211159
.
- Perelman, Grisha (10. 3. 2003). „Ricci flow with surgery on three-manifolds”. arXiv:math.DG/0303109
.
- Perelman, Grisha (17. 7. 2003). „Finite extinction time for the solutions to the Ricci flow on certain three-manifolds”. arXiv:math.DG/0307245
.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Fields Medals 2006”. International Mathematical Union (IMU) - Prizes. Архивирано из оригинала на датум 17. 6. 2013. Приступљено 30. 4. 2006.
- ^ „Russian maths genius Perelman urged to take $1m prize”. BBC News. 24. 3. 2010.
- ^ Dana Mackenzie (2006). „Breakthrough of the year. The Poincaré Conjecture—Proved”. Science. 314 (5807): 1848—1849. PMID 17185565. doi:10.1126/science.314.5807.1848
.
- ^ „The Poincaré Conjecture”. Архивирано из оригинала на датум 5. 7. 2014. Приступљено 1. 5. 2014.
- ^ „Последнее "нет" доктора Перельмана”. Interfax. 1. 7. 2010. Архивирано из оригинала на датум 2. 7. 2010. Приступљено 1. 7. 2010.
- ^ Malcolm Ritter (1. 7. 2010). „Russian mathematician rejects $1 million prize”. AP on PhysOrg. Архивирано из оригинала на датум 17. 1. 2012. Приступљено 15. 5. 2011.
- ^ „Maths genius declines top prize”. BBC News. 22. 8. 2006. Архивирано из оригинала на датум 15. 8. 2010.
- ^ John Allen Paulos (29. 4. 2010). „He Conquered the Conjecture”. The New York Review of Books.
Литература[уреди | уреди извор]
- Anderson, M.T. 2005. Singularities of the Ricci flow. Encyclopedia of Mathematical Physics, Elsevier. (Comprehensive exposition of Perelman's insights that lead to complete classification of 3-manifolds)
- The Associated Press, „Russian may have solved great math mystery”. CNN. 1. 7. 2004. Архивирано из оригинала на датум 13. 8. 2006. Приступљено 15. 8. 2006.
- Cao, Huai-Dong; Zhu, Xi-Ping (јун 2006). „A Complete Proof of the Poincaré and Geometrization Conjectures — application of the Hamilton-Perelman theory of the Ricci flow” (PDF). Asian Journal of Mathematics. 10 (2). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 14. 5. 2012. Erratum. Revised version (December 2006): Hamilton-Perelman's Proof of the Poincaré Conjecture and the Geometrization Conjecture
- Collins, Graham P. (2004). „The Shapes of Space”. Scientific American. 291 (July): 94—103. Bibcode:2004SciAm.291a..94C. PMID 15255593. doi:10.1038/scientificamerican0704-94.
- Gessen, Masha (2009). Perfect Rigor: A Genius and the Mathematical Breakthrough of the Century
. Boston, Massachusetts: Houghton Mifflin Harcourt. ISBN 978-0151014064.
- Jackson, Allyn (септембар 2006). „Conjectures No More? Consensus Forming on the Proof of the Poincaré and Geometrization Conjectures” (PDF). Notices of the AMS.
- Kleiner, Bruce; Lott, John (2008). „Notes on Perelman's papers”. Geometry & Topology. 12 (5): 2587—2855. S2CID 119133773. arXiv:math.DG/0605667
. doi:10.2140/gt.2008.12.2587.
- Kusner, Rob. „Witnesses to Mathematical History Ricci Flow and Geometry” (PDF). Приступљено 22. 8. 2006. (an account of Perelman's talk on his proof at MIT; pdf file; also see Sugaku Seminar 2003-10 pp 4–7 for an extended version in Japanese)
- Lobastova, Nadejda; Hirst, Michael (20. 8. 2006). „World's top maths genius jobless and living with mother”. The Daily Telegraph. Архивирано из оригинала на датум 8. 6. 2014. Приступљено 10. 5. 2014.
- Morgan, John W.; Gang Tian (25. 7. 2006). „Ricci Flow and the Poincaré Conjecture”. arXiv:math.DG/0607607
.
- Mullins, Justin (22. 8. 2006). „Prestigious Fields Medals for mathematics awarded”. New Scientist.
- Overbye, Dennis (15. 8. 2006). „An Elusive Proof and Its Elusive Prover”. The New York Times. Приступљено 15. 8. 2006.
- Randerson, James (16. 8. 2006). „Meet the cleverest man in the world (who's going to say no to a $1m prize)”. The Guardian. London.
- Robinson, Sara (15. 4. 2003). „Russian Reports He Has Solved a Celebrated Math Problem”. The New York Times. Приступљено 20. 8. 2006.
- Schecter, Bruce (17. 7. 2004). „Taming the fourth dimension”. New Scientist. 183 (2456).
- Weeks, Jeffrey R. (2002). The Shape of Space
. New York: Marcel Dekker. ISBN 0-8247-0709-5. (The author is a former PhD student of Bill Thurston.)
- Weisstein, Eric (15. 4. 2004). „Poincaré Conjecture Proved--This Time for Real”. Mathworld. Приступљено 22. 8. 2006.
- Gessen, Masha (2009). Perfect Rigor: A Genius and the Mathematical Breakthrough of the Century
. Houghton Mifflin Harcourt. ISBN 978-0-15-101406-4. Приступљено 12. 12. 2012. (Story of Grigory Perelman based on information from people who interacted with him.)
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Медији везани за чланак Григориј Перељман на Викимедијиној остави
- the guardian.com - Григори Перелман одбио награду од милион долара
- Григориј Перељман на сајту MGP (језик: енглески)
- O'Connor, John J.; Robertson, Edmund F. „Григориј Перељман”. MacTutor History of Mathematics archive. University of St Andrews.