Гушавац

Гушавац
Гушавац;
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Косово и Метохија
Управни округ	Косовскомитровачки
Општина	Косовска Митровица
Становништво
— 2011.	475
Географске карактеристике
Координате	42° 53′ 02″ С; 20° 49′ 28″ И / 42.88389° С; 20.82444° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	519 m
	Гушавац Гушавац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	38220; 40000
Позивни број	+383(0)28
Регистарска ознака	02

Гушавац (алб. Gushacë; до 1980 — Гушевац) је насеље у општини Косовска Митровица, Косово и Метохија, Република Србија. Након 1999. године насеље је познато као Гушак (алб. Gushak). Село чине углавном две групе кућа које су видно издвојене и чине Горњи Гушавац или Горња Мала и Доњи Гушавац или Доња Мала.

Географија[уреди | уреди извор]

Гушавац је у долини истоименог потока, леве притоке Ибра. Потес је у лакту Ибра тамо где он мења правац тока запад–исток и почиње да тече на север. Њиве су: Арат е Мла, Отават, Фуша Мале, Луга (Луг) поред Ибра, Арат нел Суходол, Сокак, Патерска Њива, Крчевина, Чалија, Плугиште, Мамутска Башта с воћкама, Конопљиште, Селиште, Шљивик с воћкама, Мали Лаз, Велики Лаз, Међума(ха)ле, Бели Пут, Дугачка Њива, Катуљец, Ново Насеље, Дулана; ливаде и испаше; Лази Барес, Шпат или Суво Брдо, Фуша е Хусенит, Језеро, Страдак, Хасанов Лаз, Бојриски Лаз, Тршански Поток; пасишта са ситном шумом: Гурзи, Рудина, Велики Поток, Колипски Поток, Улзов Поток, Забелски Поток утиче у Бели Поток, Пресло-Поток, Улица у Кршском Потоку, Фетахов Поток, Гушавачки Поток и Аџијин Поток.

Историја[уреди | уреди извор]

Муслиманско гробље је поред пута који води из Митровице за Чабру. Мектеб (верска школа) је између Винарца и Гушавца, а џамија је у Митровици. Око 1316. године забележени су потоци који се састају „на Гуштавици“, назив који је претходио преиначеном називу у Гушавац. Старо село било је на Селишту.

Порекло становништва по родовима[уреди | уреди извор]

Порекло становништва по родовима: ^[1]

Друштинци братства Тунзес, 28 кућа, преци им дошли из Малесије у Арбанији у почетку 18. века.

У Горњем Гушавцу су:

Ајдаровићи, 10 кућа.

У Доњем Гушавцу су:

Садиковићи, 18, кућа, сви поисламљени католици.

Демографија[уреди | уреди извор]

Према проценама из 2009. године које су коришћене за попис на Косову 2011. године, ово насеље је имало 545 становника, већина Албанци.^[2]^[3]

Популација (ист.): Гушавац
Година	1948	1953	1961	1971	1981	1991	2011
Становништво	234	266	315	410	538	650	475

Еволуција становништва

Референце[уреди | уреди извор]

^ Петровић, Петар Ж. (2010). Рашка:антропогеографска истраживања. Књ. 2. Нови Сад: Нови Пазар:Музеј "Рас". COBISS.SR 176130060
^ „Composition ethnique 2009”. Приступљено 10. април 2018.
^ На основу представљених података (ажурирање 2009) који су стварни и који су врло приближни са подацима који су произишли из пописа становништва 2011. као и са подацима из осталих извора, АСК је употребила податке из ажурирања 2009. године као званичне податке о процени становништва општина: Лепосавић,Зубин Поток, Звечан и северни део Митровице.

[1] Петровић, Петар Ж. (2010). Рашка:антропогеографска истраживања. Књ. 2. Нови Сад: Нови Пазар:Музеј "Рас". COBISS.SR 176130060

[stats3-2] „Composition ethnique 2009”. Приступљено 10. април 2018.

[3] На основу представљених података (ажурирање 2009) који су стварни и који су врло приближни са подацима који су произишли из пописа становништва 2011. као и са подацима из осталих извора, АСК је употребила податке из ажурирања 2009. године као званичне податке о процени становништва општина: Лепосавић,Зубин Поток, Звечан и северни део Митровице.

[1]

[2]

[3]