Трстена (Косовска Митровица)
Трстена | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
Управни округ | Косовскомитровачки |
Општина | Косовска Митровица |
Становништво | |
— 2011. | 163 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 54′ 50″ С; 20° 58′ 21″ И / 42.91389° С; 20.9725° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 993 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 40000 |
Позивни број | +383 (0)28 |
Регистарска ознака | KM |
Трстена (алб. Tërstenë) је насеље у општини Косовска Митровица, Косово и Метохија, Република Србија. Према попису становништва из 2011. године, село је имало 163 становника, већину становништва чинили су Албанци.[а]
Положај села
[уреди | уреди извор]Село је на падини Копаоника, јужно од Црног врха (1364 м), а западно и јужно од врха Духовца (1134 м). Кроз село протичу Велики поток и река Врело. Разбијеног је типа. Дели се на три махале, чији су називи по родовима који у њима живе. Куће су на окупу само у махали Зумберовића, а исто тако и десетак кућа у махали Грбовића. Сви остали делови села су разбијени на групице од по две до три куће. Удаљења између тих групица износе 200-500 м.[1]
Историјат
[уреди | уреди извор]На атару овог села према Гумништу једно се место зове Вори Шкаут (Словенинов гроб). Ту је, кажу, било велико гробље, чији се трагови више не познају. Преци садашњих Албанаца. У селу су почетком 19. века затекли село као чифлик „бега из Пећи“, на коме су чифчије били преци садашњих Албанаца из Пасоме и један род мештана Срба који је већ био у исламу. И преци садашњих Албанацасу све до око 1860. били чифчије, када су, кажу, купили село.[2]
Порекло становништва по родовима
[уреди | уреди извор]- Азлановић (алб. Aslani) (10 кућа.) и – Бећировић (алб. Beqiri) (11 кућа.), од фиса Шаље. Доселили се из Шаље у Малесији почетком 19. века. Појасеви за Бећировиће у 1933. од досељења: Бека (Бећир), Зећир, Јашар, Дема.
Поарбанашени српски род је – Грбовић (алб. Grbaj) (24 кућа.). Затечен у селу још средином 18. века при досељењу оних Албанаца који сада живе у Пасоми. На ислам прешли у другој половини 18. века за време живљења тих Албанаца у овом селу. Ушли су у фис (племе) Шаљу, фис свога села и села у суседству.
Демографија
[уреди | уреди извор]Година | 1948 | 1953 | 1961 | 1971 | 1981 | 1991 | 2011 |
---|---|---|---|---|---|---|---|
Становништво | 377 | 433 | 465 | 470 | 545 | 632 | 163 |
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.
- ^ Атанасије Урошевић је презимена албанских породица записивао у српском облику
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Урошевић 1965, стр. 309.
- ^ Урошевић 1965, стр. 310.
- ^ Подаци „Насеља и порекло становништва“ (др. А. Урошевић: Косово)
Литература
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |