Трстена (Косовска Митровица)

Координате: 42° 54′ 50″ С; 20° 58′ 21″ И / 42.91389° С; 20.9725° И / 42.91389; 20.9725
С Википедије, слободне енциклопедије

Трстена
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовскомитровачки
ОпштинаКосовска Митровица
Становништво
 — 2011.Пад 163
Географске карактеристике
Координате42° 54′ 50″ С; 20° 58′ 21″ И / 42.91389° С; 20.9725° И / 42.91389; 20.9725
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина993 m
Трстена на карти Србије
Трстена
Трстена
Трстена на карти Србије
Остали подаци
Поштански број40000
Позивни број+383 (0)28
Регистарска ознакаKM

Трстена (алб. Tërstenë) је насеље у општини Косовска Митровица, Косово и Метохија, Република Србија. Према попису становништва из 2011. године, село је имало 163 становника, већину становништва чинили су Албанци.[а]

Положај села[уреди | уреди извор]

Село је на падини Копаоника, јужно од Црног врха (1364 м), а западно и јужно од врха Духовца (1134 м). Кроз село протичу Велики поток и река Врело. Разбијеног је типа. Дели се на три махале, чији су називи по родовима који у њима живе. Куће су на окупу само у махали Зумберовића, а исто тако и десетак кућа у махали Грбовића. Сви остали делови села су разбијени на групице од по две до три куће. Удаљења између тих групица износе 200-500 м.[1]

Историјат[уреди | уреди извор]

На атару овог села према Гумништу једно се место зове Вори Шкаут (Словенинов гроб). Ту је, кажу, било велико гробље, чији се трагови више не познају. Преци садашњих Албанаца. У селу су почетком 19. века затекли село као чифлик „бега из Пећи“, на коме су чифчије били преци садашњих Албанаца из Пасоме и један род мештана Срба који је већ био у исламу. И преци садашњих Албанацасу све до око 1860. били чифчије, када су, кажу, купили село.[2]

Порекло становништва по родовима[уреди | уреди извор]

Подаци из 1935. године:[3][б]

  • Азлановић (алб. Aslani) (10 кућа.) и – Бећировић (алб. Beqiri) (11 кућа.), од фиса Шаље. Доселили се из Шаље у Малесији почетком 19. века. Појасеви за Бећировиће у 1933. од досељења: Бека (Бећир), Зећир, Јашар, Дема.

Поарбанашени српски род је – Грбовић (алб. Grbaj) (24 кућа.). Затечен у селу још средином 18. века при досељењу оних Албанаца који сада живе у Пасоми. На ислам прешли у другој половини 18. века за време живљења тих Албанаца у овом селу. Ушли су у фис (племе) Шаљу, фис свога села и села у суседству.

Демографија[уреди | уреди извор]

Популација (ист.): Трстена (Косовска Митровица)
Година1948195319611971198119912011
Становништво377433465470545632163
Еволуција становништва

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.
  2. ^ Атанасије Урошевић је презимена албанских породица записивао у српском облику

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Урошевић 1965, стр. 309.
  2. ^ Урошевић 1965, стр. 310.
  3. ^ Подаци „Насеља и порекло становништва“ (др. А. Урошевић: Косово)

Литература[уреди | уреди извор]