Свињаре

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Свињаре
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Косово и Метохија
Управни округ Косовскомитровачки
Општина Косовска Митровица
Становништво
Становништво
Географске карактеристике
Координате 42°51′04″ СГШ; 20°53′23″ ИГД / 42.8511° СГШ; 20.8897° ИГД / 42.8511; 20.8897Координате: 42°51′04″ СГШ; 20°53′23″ ИГД / 42.8511° СГШ; 20.8897° ИГД / 42.8511; 20.8897
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 517 м
Свињаре на мапи Србије
Свињаре
Свињаре

Свињаре је српско насеље у општини Косовска Митровица на Косову и Метохији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Свињаре површине 685 ha. Налази се на северним обронцима Чичавице. Село се први пут помиње у турском попису 1455. године, када је имало 14 српских кућа. У селу постоји црква и остаци два црквишта.

У Мартовском погрому над Србима 17. марта 2004. године из овог села је протерано око 900 Срба и спаљено више од 250 кућа. Једина српска породица која је остала у Свињару је Јовић.[1]

Историја[уреди]

Трагови од старог насеља (темеља од зграда) има поред друга ВучитрнКосовска Митровица и јужније од села – у Палића потоку. Садашње село је постало око 1830. године, „у доба Бошњака“, тј. у доба похода Хусејина Градашчевића на Косово. У то је време земљиште садашњег села било под лугом. Насеља није било, једини је можда кућу имао неки Качмер, у чијој је својини било сеоско земљиште, јер има његовог гробља, у које се сахрањују и садашњи муслимани села. Качмер је потом продао земљу и одселио се некуд.[2]

Порекло становништва по родовима[уреди]

Подаци из 1935. године:[2][a]

Јефтовићи (10 кућа, Св. Никола). Досељени око 1830. године (у доба похода Хусејина Градашчевића на Косово) из Дедилове (Ибарски Колашин), коју су напустили да избегну крвну освету.

Млађовићи ( 5 кућа, Ђурђевдан). Из Пресеке у Ибарском Колашину прешли у колашинско село Прељез, па у Мало Свињаре (код Кос. Митровице), одакле се доселили у Свињаре после Јефтовића.

Шарчевићи (9 кућа, Петковдан). Доселили се из Зупча у Ст. Колашину после Млађовића.

Кошани ( 5 кућа, Петковдан). Досељени из Резала (Ст. Колашин) после Шарчевића.

Шљакићи (3 куће, Св. Врачи). Досељени из Житковца (Ибарска клисура) кад и Кошани.

Крљегаћани ( 2 куће, Св. Арханђео) су Јовићи. Досељени из Крљегата (Ибарски Колашин) кад и Шљакићи око 1860-их. Рођаци су са Чубрцима исто Крљегаћанима из Слатине.

Леповићи ( 2 куће, Петковдан). Из Тушића у Ст. Колашину прешли у М. Свињаре (код К. Митровице), где су живели око 20 година и одатле се доселили око 1865.

Чукић (1 кућа, Св. Арханђео). Досељен из Међеђег Потока после Леповића.

Савићи (2 куће, Св. Лука). Из Житковца (Ибарска клисура) досељени у Пантину, где су живели око 50 година и одакле се преселили 1908. и 1912.

Поисламљени и поарбанашени српски род су Мустафићи (7 к). Досељени су у православљу из Међеђег Потока (Ст. Колашин) после Јефтовића. Око 1865. им је од породице (тад била 1 кућа) остао само један младић по имену Цветко. Он се као сиромашак најми за слугу код Хаџи Махмуда из Вучитрна, где пређе на ислам и нешто доцније се врати у Свињаре на чифлик. По имену Мустафа које је добио при прелазу на ислам његов се род сад зове Мустафићи. Син Мустафин, Рамадан 1934. је имао 60 година.

Албански родови:

Шегачани (1 кућа.), од фиса Шаље. Презиме им је по насељу Сегашу (Лаб), где су некад живели. У В. Свињаре су се доселили из Кутловца (Копаоничка Шаља) око 1865. за чифчије.

Статовц (4 куће.), од фиса Краснића. Доселили се 1878. као мухаџири из Г. Статовца (Топлица) у Пантину, одакле су 1916. прешли у Свињаре.

Колонисти:

Ђерасимовић (5 кућа.) 1929. из Придворице (Смедерево).

Радовановић (1 кућа.) 1929. из Јагњила (Рача).

Минчуновић (2 куће.) Власи Царани. Досељени 1929. из Грљана (Зајечар).

Демографија[уреди]

Насеље је данас узурпирано од стране Албанаца.

Број становника на пописима:

Напомене[уреди]

  1. ^ Атанасије Урошевић је презимена албанских породица записивао у српском облику

Референце[уреди]

Литература[уреди]