Свињаре

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Свињаре
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Косово и Метохија
Управни округ Косовскомитровачки
Општина Косовска Митровица
Становништво
Становништво
Географске карактеристике
Координате 42°51′04″ СГШ; 20°53′23″ ИГД / 42.8511° СГШ; 20.8897° ИГД / 42.8511; 20.8897Координате: 42°51′04″ СГШ; 20°53′23″ ИГД / 42.8511° СГШ; 20.8897° ИГД / 42.8511; 20.8897
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 517 м
Свињаре на мапи Србије
Свињаре
Свињаре

Свињаре је српско насеље у општини Косовска Митровица на Косову и Метохији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Свињаре површине 685 ha.

У Мартовском погрому над Србима 17. марта 2004. године из овог села је протерано око 900 Срба и спаљено више од 250 кућа. Једина српска породица која је остала у Свињару је Јовић.[1]

Положај села[уреди]

Свињаре је најсеверније село на падини Чичавице према Косовској котлини. Пружа се по једној коси за свега тридесетак метара изнад алувијалне равни Ситнице. Збијеног је типа. На махале се не дели. Раије је било празног простора у селу, којим се село јасно делило на два дела, али и тада ти делови нису имали имена.

Историјат[уреди]

Село се први пут помиње у турском попису 1455. године, када је имало 14 српских кућа. У селу постоји црква и остаци два црквишта. Трагови од старог насеља (темеља од зграда) има поред друга ВучитрнКосовска Митровица и јужније од села – у Палића потоку. Садашње село је постало око 1830. године, „у доба Бошњака“, тј. у доба похода Хусејина Градашчевића на Косово. У то је време земљиште садашњег села било под лугом. Насеља није било, једини је можда кућу имао неки Качмер, у чијој је својини било сеоско земљиште, јер има његовог гробља, у које се сахрањују и садашњи муслимани села. Качмер је потом продао земљу и одселио се некуд.[2]

Порекло становништва по родовима[уреди]

Подаци из 1935. године:[2][a]

Српски родови

Поисламљени и поарбанашени српски род

  • Мустафићи (7 кућа). Досељени су у православљу из Међеђег Потока (Ст. Колашин) после Јефтовића. Око 1865. им је од породице (тад била 1 кућа) остао само један младић по имену Цветко. Он се као сиромашак најми за слугу код Хаџи Махмуда из Вучитрна, где пређе на ислам и нешто доцније се врати у Свињаре на чифлик. По имену Мустафа које је добио при прелазу на ислам његов се род сад зове Мустафићи. Син Мустафин, Рамадан 1934. је имао 60 година.

Албански родови

  • Шегачани (1 кућа). Од фиса Шаље. Презиме им је по насељу Сегашу (Лаб), где су некад живели. У Велико Свињаре су се доселили из Кутловца (Копаоничка Шаља) око 1865. за чифчије.
  • Статовц (4 куће). Од фиса Краснића. Доселили се 1878. као мухаџири из Г. Статовца (Топлица) у Пантину, одакле су 1916. прешли у Свињаре.

Колонисти

  • Радовановић (1 кућа). 1929. из Јагњила (Рача).

Демографија[уреди]

Насеље је данас узурпирано од стране Албанаца.

Историјска популација: Свињаре
Година194819531961197119811991
Становништво637707731773787908
Еволуција становништва

Напомене[уреди]

  1. ^ Атанасије Урошевић је презимена албанских породица записивао у српском облику

Референце[уреди]

  1. ^ Једина српска породица у селу Свињаре („Вечерње новости“, 20. јул 2013)
  2. 2,0 2,1 Урошевић 1997, стр. 286-287.
  3. ^ Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело. стр. 286—287.  (COBISS.SR 135931911)

Литература[уреди]