Свињаре

Координате: 42° 51′ 00″ СГШ; 20° 53′ 26″ ИГД / 42.850056° СГШ; 20.890601° ИГД / 42.850056; 20.890601
С Википедије, слободне енциклопедије
Свињаре
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовскомитровачки
ОпштинаКосовска Митровица
Становништво
 — 2011.Пад 567
Географске карактеристике
Координате42° 51′ 00″ СГШ; 20° 53′ 26″ ИГД / 42.850056° СГШ; 20.890601° ИГД / 42.850056; 20.890601
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина517 м
Свињаре на мапи Србије
Свињаре
Свињаре
Свињаре на мапи Србије

Свињаре је бивше српско насеље у општини Косовска Митровица на Косову и Метохији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Свињаре површине 685 ha.

У Мартовском погрому над Србима 17. марта 2004. године из овог села је протерано око 900 Срба и спаљено више од 250 кућа. Једина српска породица која је остала у Свињару је Јовић.[1]

Положај села[уреди | уреди извор]

Свињаре је најсеверније село на падини Чичавице према Косовској котлини. Пружа се по једној коси за свега тридесетак метара изнад алувијалне равни Ситнице. Збијеног је типа. На махале се не дели. Раније је било празног простора у селу, којим се село јасно делило на два дела, али и тада ти делови нису имали имена.

Историјат[уреди | уреди извор]

Село се први пут помиње у турском попису 1455. године, када је имало 14 српских кућа. У селу постоји црква и остаци два црквишта. Трагови од старог насеља (темеља од зграда) има поред друга ВучитрнКосовска Митровица и јужније од села – у Палића потоку. Садашње село је постало око 1830. године, „у доба Бошњака“, тј. у доба похода Хусејина Градашчевића на Косово. У то је време земљиште садашњег села било под лугом. Насеља није било, једини је можда кућу имао неки Качмер, у чијој је својини било сеоско земљиште, јер има његовог гробља, у које се сахрањују и садашњи муслимани села. Качмер је потом продао земљу и одселио се некуд.[2]

Порекло становништва по родовима[уреди | уреди извор]

Подаци из 1935. године:[2][а]

Српски родови

Поисламљени и поарбанашени српски род

  • Мустафићи (7 кућа). Досељени су у православљу из Међеђег Потока (Ст. Колашин) после Јефтовића. Око 1865. им је од породице (тад била 1 кућа) остао само један младић по имену Цветко. Он се као сиромашак најми за слугу код Хаџи Махмуда из Вучитрна, где пређе на ислам и нешто доцније се врати у Свињаре на чифлик. По имену Мустафа које је добио при прелазу на ислам његов се род сад зове Мустафићи. Син Мустафин, Рамадан 1934. је имао 60 година.

Албански родови

  • Шегачани (1 кућа). Од фиса Шаље. Презиме им је по насељу Сегашу (Лаб), где су некад живели. У Велико Свињаре су се доселили из Кутловца (Копаоничка Шаља) око 1865. за чифчије.
  • Статовц (4 куће). Од фиса Краснића. Доселили се 1878. као мухаџири из Г. Статовца (Топлица) у Пантину, одакле су 1916. прешли у Свињаре.

Колонисти

  • Радовановић (1 кућа). 1929. из Јагњила (Рача).

Демографија[уреди | уреди извор]

Насеље је данас узурпирано од стране Албанаца.

Популација (ист.): Свињаре
Година1948195319611971198119912011
Становништво637707731773787908567
Еволуција становништва

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Атанасије Урошевић је презимена албанских породица записивао у српском облику

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Једина српска породица у селу Свињаре („Вечерње новости“, 20. јул 2013)
  2. ^ а б Урошевић 1997, стр. 286-287.
  3. ^ Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело. стр. 286—287.  COBISS.SR 135931911

Литература[уреди | уреди извор]