Сељанце

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Сељанце
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Косово и Метохија
Управни округ Косовскомитровачки
Општина Косовска Митровица
Становништво
Становништво
 — (2011) 164
Географске карактеристике
Координате 43°00′03″ СГШ; 20°56′53″ ИГД / 43.00083° СГШ; 20.94806° ИГД / 43.00083; 20.94806Координате: 43°00′03″ СГШ; 20°56′53″ ИГД / 43.00083° СГШ; 20.94806° ИГД / 43.00083; 20.94806
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 943 м
Сељанце на мапи Србије
Сељанце
Сељанце
Остали подаци
Поштански број 40000
Позивни број +383 (0)28
Регистарска ознака 02

Сељанце (алб. Selac) је насеље у општини Косовска Митровица, Косово и Метохија, Република Србија. Према попису становништва из 2011. године, село је имало 164 становника, укључујући и 164 Албанаца.[a] Село је након 1999. познато као Блетаја (алб. Bletajë).

Географија[уреди]

Село је под брдима Мурсељевачкој чуки, Исљамовићкој чуки, на Преслу и под Висикучком (1358м). Међе села су: Седрава (река), Забрђска река, Главеја (1428м), Јашарова река, Остро копље, Бугарска река. Селом протичу Ломовска река и Чолин поток. Пије се вода с извора и двадесетак бунара. Познатији извори имају називе: Јосићки извор, Маљоковићки извор, Таировићки и Куртовићки извор, Дољаначка вода, Зећирова вода, Топлик. Ниже кућа су њиве и ливаде, а утрина и шума су више кућа. Делови атара се називају највише по родовима: Мурсељ, Исљам, Маљок, Куртовић, Росуље, Видарица, Дољанце, Горанце, Крналово (1447м), Растелница, Ломови, Исљамов поток, Абут и Чука. Постоји подела села на махале. Удаљеност између њих је 200—500 м. У махалама куће су наблизу, 20–50 м удаљене једна од друге. Махале се називају: Мурсељева Мала, Исљамовит, Маљокци, Таировци, па махале Видарица, Дољанце или Дољани, Горанце или Горани, Јосићи или Јосићка мала. У гробљу Горанцу копају се Морачани — Јовановићи и Стевићи, а у гробљу крај Црквишта сахрањују остали српски родови. У Растелници je Црквиште, а око Црквишта, у ливадама виде се трагови насеља. Мала црква на Црквишту је у рушевинама. Друга црквина је у Бековићкој мали. Овде је мала црква сасвим срушена. Казује се да је у Куртовићкој мали била кућа оног попа који је опслуживао ове цркве.

Историја[уреди]

Село Сељанце је записано 1774. године у Девичком катастиху. Године 1921 у Сељанцу су 75 домаћинстава са 470 чланова. Године 1948 у селу су 98 домаћинстава са 729 чланова. У Растелници je Црквиште, а око Црквишта, у ливадама виде се трагови насеља. Мала црква на Црквишту је у рушевинама. Друга црквина је у Бековићкој мали. Овде је мала црква сасвим срушена. Казује се да је у Куртовићкој мали била кућа оног попа који је опслуживао ове цркве.

Порекло становништва[уреди]

  • Исајићи (данашњи Јосићи/Јовановићи и Деспотовићи) (6 кућа, Св. Петка, јесења и летња). Предак Јосије из Црепуље у Ибарском Колашину био је чифчија „на агиној земљи“. Сибин Јовановић, члан овог рода, наводи да су данашња деца девето колено од досељења. У исто време кад и Јосија из Црепуље су се одселили Јакша и Ђура, рођена браћа Јосијева и настанили се у Бучи, селу на левој страни Ибра. Тамо живе њихови потомци: Миловановићи и Ђурђевићи у Добрави, засеоку Мошницама: Лазићи у Коњуви у Топлици и Вучковићи, у Мерћезу у Топлици].

Потом су се из Бајгоре на Косову доселили Албанци.

  • Дедај , су од фиса Фанде, из области Мирдита y Северној Албанији. Дошли су као католици, а у новом крају су прешли на ислам (58 кућа).

После рата 1877/78, из Игришта у Горњој Топлици су дошли муслимани Албанци мухаџири Игришта:

  • Дуљ (3 куће).

У исто време настањују се:

После балканских ратова 1912/13. године доселили су се:

Демографија[уреди]

Историјска популација: Сељанце
Година1948195319611971198119912011
Становништво729807823811554648164
Еволуција становништва

Етнички састав[уреди]

Етнички састав према попису из 1961.[2]
Албанци
  
610 74,12 %
Срби
  
210 25,52 %
остали
  
2 0,24 %
Укупно: 823
Етнички састав према попису из 1971.[3]
Албанци
  
631 77,81 %
Срби
  
176 21,70 %
Црногорци
  
4 0,49 %
Укупно: 811
Етнички састав према попису из 1981.[4]
Албанци
  
518 93,50 %
Срби
  
36 6,50 %
Укупно: 409
Етнички састав према попису из 2011.[5]
Албанци
  
164 100 %
Укупно: 164

Напомене[уреди]

  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце[уреди]