Пређи на садржај

Данијел Шарић

С Википедије, слободне енциклопедије
Данијел Шарић
Данијел Шарић 2014.
Лични подаци
Датум рођења (1977-07-27)27. јул 1977.(47 год.)
Место рођења Добој, СФРЈ
Висина 1,95 m
Информације о каријери
Позиција голман
Сениорска каријера
Године Клуб


0000—1999
1999—2003
2003—2004
2004—2006
2006—2008
2008—2009
2009—2016
2016—2017
2017
2017—2019
2019—
Слога Добој
Борац Бања Лука
Црвена звезда
Синтелон
Кантабрија
Алкобендас
Адемар Леон
Портланд Сан Антонио
Барселона
Ал Кијада
Ал Сад
Ал Духаил
Ал Араби
Репрезентативна каријера
0000—2006
2010—2011
2014—
СРЈ / СЦГ
Босна и Херцеговина
Катар
50 (0)
7 (0)

Данијел Шарић (Добој, 27. јул 1977) катарски је рукометни голман српског порекла.

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Шарић је каријеру почео у Слоги из Добоја. Играо је затим и за Борац из Бања Луке након чега је прешао у Црвену звезду. Као играч београдских црвено-белих освојио је две титуле првака и два купа СР Југославије.[1] Након Звезде игра за Синтелон из Бачке Паланке са којим осваја куп СР Југославије 2000. године.

Током 2003. године одлази у Шпанију где је прво заиграо за екипу Кантабрије, да би потом наступао за Алкобендас, Адемар Леон, Портланд Сан Антонио из којег је 2009. године прешао Барселону. За најбољег играча шпанског првенства је проглашен 2011. године,[2] најбољи голман је био 2011. и 2012, најбољи голман Купа АСОБАЛ био је 2011, док је 2012. проглашен за најбољег голмана Суперкуп АСОБАЛ.[3] Играч каталонског клуба је остао до 2016. године и у том периоду је поред многобројних трофеја у домаћим такмичењима освојио и две титуле првака Европе.[4]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Шарић је на почетку каријере играо за репрезентацију СР Југославије. Био је на ширем списку селектора Веселина Вујовића за Олимпијске игре 2000. у Сиднеју, али није успео да уђе у коначан састав и оде на ОИ.[5] Иста ситуација се десила и пред Светско првенство 2001. у Француској, када га је тадашњи селектор Бранислав Покрајац ставио на списак,[6] али Шарић ипак није заиграо на првенству.[7] И у наредном периоду је био на списковима националног тима, али ипак није добио прилику да игра на великим такмичењима.

Деби на великим такмичењима је имао на Светском првенству 2005. у Тунису где је репрезентација СЦГ освојила 5. место. Играо је и на Европском првенству 2006. у Швајцарској где је СЦГ освојила 9. место. То првенство је остало упамћено због тога што је неколико репрезентативаца оптужило селектора Вујовића да је тражио од њих да пусте Хрватску у мечу који није имао резултатски значај за СЦГ.[8] Након тог првенства Шарић је одлучио да не брани више за репрезентацију.[9]

Након распада државне заједнице Србије и Црне Горе, Шарић је у неколико наврата добијао позив да игра за репрезентацију Србије али је одбијао да се одазове.[10][11]

Босна и Херцеговина

[уреди | уреди извор]

Шарић је у октобру 2009. године, заједно са још једним бившим репрезентативцем СР Југославије Небојшом Голићем, добио позив да игра за репрезентацију Босне и Херцеговине који је и прихватио.[12] Као један од разлога играња за БиХ је навео то што је пријатељ са тадашњи селектором Војиславом Рађом.[13] Шарић је требало да наступа у квалификацијама за Светско првенство 2011. у Шведској али је у јануару 2010. стигло обавештење од Европске рукометне федерације да нема право наступа за БиХ јер не испуњава одређене чланове правилника о регистрацији за национални тим БиХ с обзиром на то да је пре тога наступао за селекцију Србије и Црне Горе.[14] У септембру 2010. је ипак добио дозволу ЕХФ-а да игра за репрезентацију БиХ.[15] За Босну и Херцеговину је играо током 2010. и 2011. године у квалификацијама за Европско првенство 2012. године у Србији.[16] Селекција БиХ је заузела последње место у својој квалификационој групи и није се пласирала на шампионат Европе.[17] Шарић је за национални тим БиХ наступио на само седам утакмица,[18] да би у наредним годинама одбијао позив да игра.[19][20] Током 2015. године је у једном интервјуу изјавио да је играње за Босну и Херцеговину била грешка.[21][22]

Током 2013. године неки медији су објавили вест да ће Шарић играти за репрезентацију Катара. Он је то тада демантовао рекавши да је завршио са играњем за репрезентације.[23] Ипак у октобру 2014. године је објављено да ће Шарић ипак заиграти за селекцију Катара.[24] Са репрезентацијом Катара је заиграо на Светском првенству 2015. године. Селекција Катара је са Шарићем на голу направила историјски успех пласманом у финале Светског првенства.[25] Ипак у финалном мечу су изгубили од репрезентације Француске па су морали да се задовоље сребрном медаљом.[26]

Шарић је са Катаром изборио пласман на Олимпијске игре 2016. у Рију,[27] где је заузео осмо место. Играо је и на Светском првенству 2017. у Француској (8. место) и на Светском првенству 2019. у Данској (13. место).[28][29]

Данијел Шарић

Црвена звезда

[уреди | уреди извор]

Синтелон

[уреди | уреди извор]

Барселона

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Данијел Шарић - РК Барселона” (на језику: шпански). arxiu.fcbarcelona.cat. Архивирано из оригинала 13. 12. 2015. г. Приступљено 10. 6. 2019. 
  2. ^ „Данијел Шарић најбољи играч АСОБАЛ 2010/2011”. balkan-handball.com. 5. 9. 2011. Приступљено 10. 6. 2019. 
  3. ^ „Шарић је проглашаван за најбољег играча и голмана Асобала”. sportsport.ba. 1. 2. 2015. Приступљено 10. 6. 2019. 
  4. ^ „Барса се опростила од Шарића”. balkan-handball.com. 16. 5. 2016. Приступљено 10. 6. 2019. 
  5. ^ „Право Веселина Вујовића”. glas-javnosti.rs. 30. 8. 2000. Архивирано из оригинала 05. 07. 2020. г. Приступљено 10. 6. 2019. 
  6. ^ „Покрајац чека странце”. blic.rs. 18. 12. 2000. Приступљено 10. 6. 2019. 
  7. ^ „Интервју недеље – Данијел Шарић”. balkan-handball.com. 29. 10. 2007. Приступљено 10. 6. 2019. 
  8. ^ „Шкрбић за Б92: "Штербик не лаже!". b92.net. 13. 2. 2006. Приступљено 10. 6. 2019. 
  9. ^ „Збогом заувек”. novosti.rs. 27. 2. 2006. Приступљено 10. 6. 2019. 
  10. ^ „Никада више нећу бранити ни у једној репрезентацији”. danas.rs. 4. 4. 2007. Приступљено 10. 6. 2019. 
  11. ^ „Хасанефендић: Тешко је на две столице”. mondo.rs. 5. 10. 2009. Приступљено 10. 6. 2019. 
  12. ^ „Данијел Шарић и Небојша Голић играју БиХ!”. balkan-handball.com. 27. 10. 2009. Приступљено 10. 6. 2019. 
  13. ^ „Шарић: Због Рађе ћу бранити за Босну”. sport.blic.rs. 28. 10. 2010. Приступљено 10. 6. 2019. 
  14. ^ „Репрезентација БиХ без Данијела Шарића”. klix.ba. 7. 1. 2010. Приступљено 10. 6. 2019. 
  15. ^ „Данијел Шарић добио дозволу ЕХФ-а за наступ за БиХ”. klix.ba. 29. 9. 2010. Приступљено 10. 6. 2019. 
  16. ^ „Желим побједу у Мађарској”. nezavisne.com. 29. 9. 2010. Приступљено 10. 6. 2019. 
  17. ^ „Рукометаши БиХ очекивано поражени и у Македонији”. klix.ba. 12. 6. 2011. Приступљено 10. 6. 2019. 
  18. ^ „На окупљање бх. репрезентације није дошао ради породичних проблема?”. sportsport.ba. 1. 12. 2015. Приступљено 10. 6. 2019. 
  19. ^ „Данијел Шарић поново рекао не!”. sportsport.ba. 1. 12. 2015. Приступљено 10. 6. 2019. 
  20. ^ „Шарић поново неће играти за БиХ”. sportsport.ba. 28. 10. 2013. Приступљено 10. 6. 2019. 
  21. ^ „Од „тринаестог прасета“ до најбољег на свету – Данијел Шарић за БХ: Још увек имам много жеља”. balkan-handball.com. 29. 6. 2015. Приступљено 10. 6. 2019. 
  22. ^ „Шарић: Играње за БиХ је била велика грешка!”. rtvbn.com. 30. 6. 2015. Приступљено 10. 6. 2019. 
  23. ^ „Данијел Шарић - Нећу бранити за селекцију Катара”. glassrpske.com. 12. 6. 2013. Приступљено 10. 6. 2019. [мртва веза]
  24. ^ „Данијел Шарић сада голман Катара”. b92.net. 28. 10. 2014. Приступљено 10. 6. 2019. 
  25. ^ „СЕНЗАЦИЈА: Катар у финалу Светског првенства, јунак Данијел Шарић”. zurnal.rs. 30. 1. 2015. Приступљено 10. 6. 2019. 
  26. ^ „ИНТЕРВЈУ - ДАНИЈЕЛ ШАРИЋ: Нико нам у Катару није обећао авионе или камионе, поштено смо освојили сребро”. mozzartsport.com. 7. 2. 2015. Приступљено 10. 6. 2019. 
  27. ^ „Шарић са Катаром иде у Рио на Олимпијске игре”. zurnal.rs. 27. 11. 2015. Приступљено 10. 6. 2019. 
  28. ^ „Састав Катара за Светско првенство 2017.” (PDF). livecache.sportresult.com. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 08. 2017. г. Приступљено 10. 6. 2019. 
  29. ^ „Састав Катара за Светско првенство 2019.” (PDF). competition.ihf.info. Приступљено 10. 6. 2019. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]