Дарко Цвијетић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Дарко Цвијетић
Darko-Cvijetic.jpg
Датум рођења(1968-01-11)11. јануар 1968.(51 год.)
Место рођењаПриједор
 СФР Југославија
Најважнија дела
Масовне разгледнице из Босне
Конопци с отиском врата
Јежене кожице
Параолимпијске химне
Емотикони у виберу

Дарко Цвијетић (11. јануар 1968, Приједор) је босанскохерцеговачки и српски песник, писац, режисер и драматург.

Биографија[уреди]

Рођен 11. јануара 1968. године у приједорском насељу Љубија (Рудник). Одрастао и школовао се у Приједору. Често наводи као једног од узора Ивана Обренова.[1] Пише поезију, есеје, кратке приче, режисер је и драматург приједорског Позоришта. Песме су му превођене на неколико светских језика: француски, енглески, немачки, словеначки, хебрејски, албански, мађарски, пољски, македонски и јидиш. Уређује књижевнички блог под називом Hypomnemata.[2] Члан је два друштва: П.Е.Н. Центра Босне и Херцеговине[3] и Друштва писаца БиХ.[4]

Песме из његова збирке Јежене кожице, које је на пољски превео Милош Валигорски (пољ. Miłosz Waligórski) нашла се у избору за европску награду Европски песник слободе (пољ. Europejski Poeta Wolności) чије је финале 2020. године, док ће 2019. године читава збирка бити преведена на пољски језик у оквиру тог фестивала.[5]

На порталу Номад уређује рубрику поезија под називом Ко то тамо пева.[6] Дарко Цвијетић је несумњиво један од најзначајнијих књижевника постјугословенске књижевности, објављивао текстове и колумне за све важније часописе у региону, учесник свих важнијих књижевних фестивала (као што су Сарајевски дани поезије[7], Шопови дани на Пливи,[8] Слово Горчина[9] у Стоцу). Дневничке записе објављивао на порталу Бука[10] и Слободна Европа.[11]

Објављена дела[уреди]

  • Ноћни Горбачов, 1990, Београд;
  • Хименица, 1996, Београд;
  • Манифест Младе Босне, 2000, Нови Сад;
  • Passport for Sforland, 2004, Бања Лука;
  • Масовне разгледнице из Босне, 2012, Бања Лука;
  • Конопци с отиском врата, 2013, Мостар;
  • Мали ексхуматорски есеји, 2015, Бања Лука – Београд.
  • Емотикони у Виберу, 2016. Сарајево
  • Параолимпијске химне, 2017. двојезично, Љубљана
  • Јежене кожице, 2017. Зеница
  • " Шиндлеров лифт", 2018. Сарајево - Загреб

Значајније позоришне режије[уреди]

  • Није човјек ко не умре, Велимир Стојановић, 1991.
  • Српска драма, Синиша Ковачевић, 1995.
  • Мандрагола, Н.Макијавели, 1997.
  • Галеб, павиљон 6, по А.П. Чехову, 2003.
  • На чијој страни, Роналд Харвуд, 2007.
  • Квартет, Роналд Харвуд, 2012.
  • Феничанке, материјали, ауторски пројекат, 2013.
  • Генерација без кости, ауторски пројекат, 2015.
  • Бунар, Радмила Смиљанић, 2016.

Значајније позоришне улоге[уреди]

  • Раскољников, ЗЛОЧИН И КАЗНА,Ф.М. Достојевски, режија Градимир Гојер, 2007.
  • Борис Давидович, ГРОБНИЦА ЗА БОРИСА ДАВИДОВИЧА, Данило Киш, режија Градимир Гојер, 2009.
  • Естрагон, ЧЕКАЈУЋИ ГОДОА,Семјуел Бекет, режија Раденко Билбија
  • Clow, КРАЈ ПАРТИЈЕ, Семјуел Бекет, режија Драгољуб Мутић

Часописи[уреди]

Објављивао у:

  • Књижевна реч (Београд),
  • Литература (Љубљана),
  • Qуорум (Загреб),
  • Сплит Мајнд (Сплит),
  • Одјек (Сарајево),
  • Поља (Нови Сад),
  • Кораци (Крагујевац),
  • Повеља (Краљево),
  • Реч (Београд),
  • Поезија (Београд),
  • Живот (Сарајево),
  • Сарајевске свеске и друге.

Референце[уреди]

  1. ^ „Darko Cvijetić”. Sarajevske sveske. Приступљено 11. 12. 2018. 
  2. ^ „Биографија”. Hypomnemata. Приступљено 08. 12. 2018. 
  3. ^ „Чланови П.Е.Н. Центра БиХ”. П.Е.Н. БиХ. Приступљено 08. 12. 2018. 
  4. ^ „Društvo pisaca BiH”. DPBiH. Приступљено 12. 12. 2018. 
  5. ^ „Вест о избору за награду”. Номад. Приступљено 08. 12. 2018. 
  6. ^ „Ко то тамо пева”. Номад. Приступљено 08. 12. 2018. 
  7. ^ „Sarajevski dani poezije počinju slijedeće sedmice”. Fokus. Приступљено 11. 12. 2018. 
  8. ^ „Darko Cvijetić gost “Šopovih dana na Plivi. Grad Busovača. Приступљено 11. 12. 2018. 
  9. ^ „Darko Cvijetić – gost pjesnik na “Slovu Gorčina” u Stocu”. Stolac. Приступљено 11. 12. 2018. [мртва веза]
  10. ^ „BUKA STRIPOVI Darko Cvijetić: Masovne razglednice iz Bosne”. Бука. Приступљено 11. 12. 2018. 
  11. ^ „Cvijetić: Gospodo, je li to rat?”. Slobodna Evropa. Приступљено 11. 12. 2018.