Дмитриј Мануиљски
дмитриј мануиљски | ||||||
---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | ||||||
Датум рођења | 3. октобар 1883. | |||||
Место рођења | Свјатец, Волинска губернија, Руска Империја | |||||
Датум смрти | 22. фебруар 1959.75 год.) ( | |||||
Место смрти | Кијев, Украјинска ССР, СССР | |||||
Професија | правник, политичар | |||||
Деловање | ||||||
Члан КПСС од | 1903. | |||||
Учешће у ратовима | Октобарска револуција | |||||
први секретар КП Украјине | ||||||
Период | 15. децембар 1921 — 10. април 1923. | |||||
Претходник | Феликс Кон (вд) | |||||
Наследник | Емануел Квиринг | |||||
Одликовања |
|
Дмитриј Захарович Мануиљски (укр. Дмитро Захарович Мануїльський; Свјатец, 3. октобар 1883 — Кијев, 22. фебруар 1959) био је украјински и совјетски револуционар и комунист, први секретар КП Украјине.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 3. октобра 1883. године у селу Свјатец, Волинска губернија. Од 1903. године је студирао на Петербуршком универзитету, када је постао и члан Руске социјалдемократске радничке партије. Руска жандармерија га је ухапсила 1906. и затворила. Убрзо је побегао из кијевског затвора и од 1910. до 1912. живео у емиграцији у Француској. Завршио је право на универзитету Сорбони 1911. године. Током 1912. и 1913. неко је време боравио на илегалном раду у Санкт Петербургу и Москви, а затим се поновно вратио у Француску.
У Русију је поновно дошао 1917. и у октобру постао члан Петроградског револуционарног комитета. Од 1919. је вршио више функција у Украјинској ССР и био секретар КП Украјине од 1920. до 1922. године. Од 1922. до 1943. је радио у Коминтерни, а 1923. је постао члан Централног комитета СКП(б).
Од 1946. до 1953. Мануиљски је радио као заменик председника Већа министара Украјинске ССР. Био је члан совјетске комисије која је учествовала у оснивању Организације уједињених народа у Сан Франсиску 1945, а 1946. на Париској мировној конференцији.
Био је делегат од Десетог до Деветнаестог конгреса КПСС.
Отишао је у пензију 1953. године. Умро је у Кијеву 1959. године.
Аутор је многих радова о стратешким питањима, те о радничком и комунистичком покрету. Био је члан Академије наука Совјетског Савеза од фебруара 1945. године[1].
Носилац је три Ордена Лењина и Ордена црвене звезде.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 30. 05. 2008. г. Приступљено 11. 02. 2013.