Дмитриј Рогозин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дмитриј Рогозин
Dmitry Rogozin, 2015-07-15, 2.jpg
Дмитриј Рогозин 2015 године
Биографија
Пуно име Дмитриј Олегович Рогозин
Датум рођења (1963-12-21)21. децембар 1963.(52 год.)
Место рођења Москва
 Савез Совјетских Социјалистичких Република
Држављанство  Русија
Религија православац
Деца син Алексеј
Професија доктор филозофских наука
Универзитет Московски државни универзитет
Политичка партија сада: Јединствена Русија
раније:
Родина (2003-2006)
НПРФ (2001-2003)
Мандат(и)
Заменик председника владе Руске Федерације
Председник владе Дмитриј Медведев
Претходник Сергеј Иванов
Стални представник Руске Федерације при НАТO-у у Бриселу
9. јануар 2008. — 23. децембар 2011.
Претходник Константин Тоцки
Наследник Александар Грушко
Председник Државне Думе одбора за спољне послове
19. јануар 2000. — 29. децембар 2003.
Претходник Владимир Лукин
Наследник Константин Косачев

Дмитриј Олегович Рогозин (рус. Дмитрий Олегович Рогозин, Москва, 21. децембар 1963) руски је политичар, дипломата и доктор филозофских наука. Био је стални представник Руске Федерације при НАТО-у од 2008. до 2011. године. Од 2011. замјеник је предсједника Владе Руске Федерације задужен за одбрамбену индустрију.

До марта 2006. био је предсједник партије Отаџбина (рус. Родина).

Биографија[уреди]

Дмитриј Рогозин се родио у породици која има дугу војничку традицију. По очевој линији Рогозин припада пољском племићком роду Миткевича-Желтока.[1] Међутим, један његов прадеда (деда његове мајке), Милан Јовановић,[2] има српско поријекло из племена Дробњаци. Милан се родио и одрастао у селу Петњица код Шавника у Црној Гори одакле је као добровољац отишао у Руско-јапански рат (1904—1905)[3] заједно са још неколико хиљада сународника. Након рата Милан је остао у Русији и ту је засновао породицу. Умро је 30-их година у Оренбургу гдје се и данас налази његов гроб. Један чукундеда му је био генерал Николај Антонович Миткијевич-Жолток, један од руководилаца Бијелог покрета на југу Русије и 1920. је заједно са Врангелом емигрирао у Србију, гдје је и сахрањен.[4][5][6]

Отац Дмитрија Рогозина је био Олег Константинович Рогозин, генерал-потпуковник, професор, доктор техничких наука, херој социјалистичког рада. До одласка у оставку вршио је дужност првог замјеника начелника Службе наоружања Министарства одбране Совјетског Савеза. Мајка му је била Тамара Васиљевна Рогозина (дјевојачко Прокофјева). До одласка у пензију радила је у стоматолошком комплексу Московског медицинског стоматолошког института.

Дмитриј Рогозин је 1996. на Филозофском факултету Московског универзитета одбранио дисертацију на тему „Руско питање и његов утицај на националну и међународну безбједност“ и постао је кандидат (магистар) филозофских наука. Године 1999. одбранио је докторску дисертацију на тему „Проблеми националне безбједности Русије на крају 21. вијека“.

Политичка каријера[уреди]

У фебруару 2003. године Дмитриј Рогозин је објавио да напушта Народну партију Русије и прелази у Јединствену Русију образлажући да људи који подржавају предсједника (Владимира Путина) морају наступати у једној политичкој организацији.

Дана 14. септембра 2003. на оснивачкој конференцији изборног блока Отаџбина (Народно-патриотски савез) био је изабран за потпредсједника Високог савјета блока и за руководиоца изборног штаба. Дана 7. децембра 2003. Дмитриј Рогозин је био поново изабран на депутатску дужност када је блок Отаџбина освојио 9,1% гласова и прошао у Државну думу. Изабран је за замјеника предсједника Државне думе, а у марту 2004. за руководиоца фракције Отаџбина. Био је члан Комитета Државне думе за међународне послове. У време предсједничких избора 2004, између Рогозина и потпредсједника партије Сергеја Глазјева је настао раскол. Рогозин је позвао партију да подржи Владимира Путина, док се Глазјев сам желио кандидовати за предсједника. У унутарпартијској борби Рогозин је побиједио Глазјева, и јула 2004. постао је једини предсједник партије.

Медведев и Рогозин

Новембра 2005, пред изборе за Московску градску думу, изашла је скандалозна телевизијска реклама Очистимо Москву од смећа са учешћем Рогозина. Партија је оптужена за екстремизам, а Дмитрију Рогозину је био објављен информациони бојкот, тј. партија није могла учествовати ни на једним изборима за регионалне парламенте. Због таквог притиска он је марта 2006. године дао оставку на дужност предсједника партије и руководиоца фракције. У децембру 2006. организовао је оснивачки конгрес Конгреса руских општина где је био изабран за предсједника. Априла 2007. Рогозин је објавио своју намјеру да оснује партију под именом Велика Русија. Маја 2007. године одржао се оснивачки конгрес, али партија на крају није била регистрована.

Дана 9. јануара 2008. указом предсједника Руске Федерације Владимира Путина Рогозин је био именован за сталног представника Русије при НАТО-у у Бриселу. На тој функцији је био до 23. децембра 2011.

Лични живот[уреди]

Дмитриј Рогозин је ожењен и има сина. Супруга му се зове Татјана Генадијевна Рогозина (дјевојачки Серебрјакова). Син му се зове Алексеј Дмитријевич Рогозин, бави се бизнисом и члан је Омладинске друштвене коморе. Године 2005. Дмитриј Рогозин је постао дјед, родио му се унук Фјодор, а 2008. унука Марија.

Дмитриј Рогозин је мајстор спорта за рукомет. Активно се бави фудбалом, тенисом и кошарком. Такође се бави роњењем.

Говори енглески, шпански, италијански и француски језик.

Дипломатски ранг[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]