Драгољуб М. Трајковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Драгољуб Трајковић)
Иди на навигацију Иди на претрагу
Драгољуб Трајковић
Пуно име Драгољуб М. Трајковић
Датум рођења (1904-11-08)8. новембар 1904.
Место рођења Лесковац
 Краљевина Србија
Датум смрти 6. јануар 1992.(1992-01-06) (87 год.)
Место смрти Београд
 СР Југославија

Драгољуб М. Трајковић (Лесковац, 8. новембар 1904-Београд, 6. јануар 1992) је био историчар, правник и публициста, пореклом из Лесковца.

Биографија[уреди]

Драгољуб Трајковић рођен је 8. новембра 1904. године у Лесковцу, у трговачкој породици, терзије Михајла и Јулке Цекић Мојсинче.

Завршио је Правни факултет у Београду. Каријеру у правосуђу започео је 1932. године у Лесковцу као судијски приправник, где је радио до 1936. године. Након тога премештан је по казни, због свог јавног ангажовања, у Приштину а затим у Призрен, а потом у Пирот.[1] По завршетку статуса судијског приправника, распоређен је као судија Среског суда у Охриду (1936-1940). Ратне године провео је као старешина Среског суда у Ариљу (1940-1942) и судија Окружног суда у Ваљеву (1942-1944). После рата изабран је за судију Врховног суда Србије (1945). До краја каријере био је помоћник и заменик јавног тужиоца Србије у Београду.[2]

Драгољуб Трајковић преминуо је 6. јануара 1992. године у Београду у 87. години живота.

Био је оснивач и члан управе Народног универзитета у Лесковцу.

Скоро седам деценија био је хроничар и истраживач прошлости Лесковца и околине. У књижевном часопису Наше стварање и научном часопису Лесковачки зборник објавио је укупно око 200 прилога. Објављивао је и у другим новинама и часописима - Лесковачком гласнику, Лесковачком привреднику, Врањским новинама, Недељним новинама (Лесковац), Зети , Трибуни (Алексинац), Нашем листу, Браничеву (Пожаревац), Правди, Нашој речи (Лесковац), Архиву, Аналима, Правном животу (Београд). Током свога живота објавио је више од 100 већих студија, расправа и монографија о прошлости или савременим приликама Лесковца и околине, као и читавог Јужног Поморавља.

Награда[уреди]

Добитник је Медаље града Лесковца за изванредне заслуге.

Библиографија[уреди]

Прве радове, песме у прози, објавио са 19 година, у Ђачкој дружини (1923) у Крушевцу.

Прву књигу објавио је 1927. године (Први весници слободе).

Најважнија дела[уреди]

  • Први весници слободе, Лесковац 1927.
  • Покрети за ослобођење у крајевима ослобођеним 1877/78, Лесковац 1928.
  • Ми једемо паприке па зидамо фабрике: прилози за студију манчестерства, Лесковац 1930.
  • Силуете из Фанара: прилози за студију манчестерства, Лесковац 1932.
  • Кратак преглед историје Лесковца и његове индустрије у: Лесковац јуче и данас, Лесковац 1935.
  • У чему је трајна појаве и развитка индустрије у Лесковцу: историја једне првобитне акумулације, Ужице 1940.
  • Из нашег Манчестра, Београд 1953.
  • Трагом народне епике у Јужном Поморављу, Лесковац 1955.
  • Ново Брдо и његов пад 1455, Лесковац, 1955.
  • Скобаљић код Ћустендила 1454. године, Лесковац 1955.
  • Нишка буна 1841: преглед извора и литературе, Лесковац 1955.
  • Историја лесковачке индустрије до Другог светског рата, Београд, 1961.
  • Немањина Дубочица од најстаријих времена до ослобођења од Турака 1961.
  • Глубочица у новијим историографским и другим радовима 1968.
  • Живот и рад Михаила М. Јовановића – Мике браде 1970.
  • Преглед лесковачког књижевног стваралаштва 1973.
  • Народни просветитељ и писац Сретен Динић и његово време, 1973.
  • Из прошлости Лесковца и околине: студије и чланци, 1977.

Радови објављени у Лесковачком зборнику[уреди]

  • Становништво лесковачког краја од досељавања Словена до 1941. г. (II)
  • Стари лесковачки учитељи, Јован Ђорђевић (III)
  • Никола Скобаљић (IV)
  • Око Лесковачког закона од 27. Зилкаде 1275. г. (IV)
  • За историју средњевњковне Дубочице (V)
  • О Ђачкој дружини Светислав Вуловић до 1925. г. (VI)
  • Предратне организације студената лесковачког краја и стварање народне књижнице и читаонице у Лесковцу (VI)
  • О почецима лесковачке текстилне индустрије (VII)
  • Аустријски документи о Нишкој буни у 1841. години (VIII и X)
  • Два латинска текста о Дубочици и Лесковцу у 16. и 17. веку (XI)
  • Још о хановима у Грделичкој клисури (XI)
  • О земљорадничком покрету и о другим напреднијим акцијама и струјама у Лесковцу и околини од 1927. до 1936. г. (XIII)
  • У једно време охридско (XIV)
  • Глумац, сценограф и драмски писац Сима Бунић и његово позориште (XV)

...

Радови објављени у Нашем стварању[уреди]

  • Ново Брдо и његов пад 1455. г. (1955)
  • Скобаљић код Ћустендила 1454. г. (1955)
  • Нишка буна 1841. г. (1955)
  • Из предратне Македоније (1954)
  • Између Шаре и Озрена (1954)
  • Из македонске прошлости (1955)
  • Грађа за историју културе наших крајева (1955)
  • Одломци једног изгубљеног документа (1957)
  • Из времена Радоја Домановића (1966)
  • Фреди Фазловски, глумац, песник и новинар (1969)
  • Аристомен Ристић, новинар и публициста (1970)
  • Стара и нова открића о Лази Костићу (1971)
  • У потрази за првим лесковачким часописом и за једним комадом о Лесковчанима (1971)
  • Две песме Сретена Динића и два његова сусрета са Јанком Веселиновићем (1971)

...

Радови објављени у Браничеву[уреди]

  • Балкански хегемонисти и Македонија (1959)

Позоришни комади[уреди]

  • Укачи си барјаче (Комад говори о Лесковчанима у време ослобођења њиховог града од Турака у децембру 1877. године) Објављено у Нашем стварању 1976.
  • Ладовинке и фотељке (О политичким приликама у Лесковцу између два рата) Објављено у Нашем стварању 1966/67.


Приказе на Трајковићеве радове писали су или их у својим делима цитирали наши познати научници, публицисти, новинари, књижевници и други, као што су: Тихомир Ђорђевић, Јован Ђорђевић, Драгослав Јанковић, Теофан Ристић, Ж. Милојковић, Б.М.Грашић, С. Галогажа, Раде Драинац, Милан М,Јовановић, Мика Брада, Милован Ристић и други.[3]

Референце[уреди]

  1. ^ Коцић, Данило (1915). Лесковачки писци: трагови и трагања II. Лесковац: Ауторско издање. 
  2. ^ Цветковић, Томислав (октобар/децембар 1997). „Лесковчанин духом и телом”. Помак.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  3. ^ Ракић, Хранислав. Белешка о писцу, у: Из прошлости Лесковца и околине: студије и чланци. Лесковац: Народни музеј.