Драгутин Анастасијевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Драгутин Анастасијевић
Драгутин Анастасијевић.jpg
Драгутин Анастасијевић
Датум рођења(1877-07-30)30. јул 1877.
Место рођењаКрагујевац
Кнежевина Србија
Датум смрти20. август 1950.(1950-08-20) (73 год.)
Место смртиБеоград
ФНРЈ

Драгутин Анастасијевић (Крагујевац, 30. јул 1877Београд, 20. август 1950) је био класични филолог и византолог.

Биографија[уреди]

Рођен је у Крагујевцу 30. јула (18. јула по старом календару) 1877. Класичну гимназију је завршио у Београду, а 1900. је дипломирао класичну филологије на Великој школи у Београду. У Минхену је код Карла Крумбахера студирао византологију и новогрчку филологију те докторирао 1905. године.

Био је први византолог у Београду. Године 1906. је постављен за привременог, 1908. за сталног доцента, а 1919. за ванредног професора византологије на Филозофском факултету у Београду.[1]

Оснивач је семинара за византологију у Београду. Од 1920. године професор је грчког језика и византијске културе на Богословском факултету у Београду (19201941).

За редовног члана САН (Српске академије наука) изабран је 22. марта 1946. године.

Његова докторска дисертација је била из области филологије, али се касније бавио историјом Византије и византијско-словенских односа, проучавао је постанак Самуиловог царства и хронологију ратова са руским кнезом Свјатославом, питањима византијске дипломатије.

Много се бавио и српском средњовековном историјом. Највише је проучавао српско-византијске односе, Свету гору и манастир Хиландар.

У Енциклопедији Срба, Хрвата и Словенаца објавио је преко две стотине прилога који су посебно објављени у његовом делу Византија и Византијци. Енциклопедијски речник, Београд 1994. (Видети Богословље за 1980. годину.)

Референце[уреди]

  1. ^ Анастасијевић, Драгутин. Једина византијска царица Српкиња. Београд : Свет књиге, 2004. стр. 99—101. ISBN 978-86-7396-078-4. 

Спољашње везе[уреди]