Душан Васиљев

С Википедије, слободне енциклопедије
Датум измене: 12. март 2013. у 11:58; аутор: Addbot (разговор | доприноси) (Бот: Селим 1 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q5317759)
Душан Васиљев
Душан Васиљев
Датум рођења(1900-Грешка у изразу: непознати интерпункцијски карактер „ј“.-19)19. Погрешан унос за неопходни параметар 1, месец! 1900.Грешка у изразу: непозната реч „strong“Грешка у изразу: неочекивани оператор „<“
Место рођењаВелика КикиндаАустроугарска
Датум смрти27. Погрешан унос за неопходни параметар 1, месец! 1924.(1924-Грешка у изразу: неочекивани оператор „<“-27) (Грешка: Need valid year, month, dayКатегорије:Грешке у годинама год.)Грешка у изразу: непозната реч „strong“Грешка у изразу: непозната реч „strong“Грешка у изразу: неочекивани оператор „<“
Место смртиКикиндаКраљевина СХС

Душан Васиљев (19001924) је српски песник, прозни и драмски писац, један од најзначајнијих српских експресиониста.

Живот

Рођен је у Великој Кикинди, тада у Аустроугарској, 19. јула 1900. године од мајке Ракиле, пореклом из Перлеза, и оца Косте. Душан је имао сестру Александру, брата Спасоја и сестру Јелену. Мајка му је умрла 1904. а отац се потом по други пут оженио. Из тог брака рођено је још петоро деце, од којих је троје умрло непосредно по рођењу.

Основну школу је похађао у Кикинди, а грађанску и учитељску у Темишвару, где му се породица преселила 1911. године.

Пошто му је отац отпремљен на фронт, морао је да преузме бригу о браћи и сестрама. Похађао је школу и радио као писар, а 1917. се пријављује у војску. Позивају га 1918. и отпремају на фронт на Пјави. Враћа се исцрпљен и са озбиљним знацима маларије и бронхитиса. По повратку у Темишвар затиче српску војску. Ступа у службу у команду места, као писар и тумач, а потом као деловођа.

Оснива Коло младих Срба и лист Слога. Када је српска војска напустила Темишвар, одлази у Београд. Уписује се као ванредни слушалац на Филозофски факултет, почео је да сарађује у Слози, Књижевном југу, Дану, у Мисли, коју води Сима Пандуровић. Студије је морао да прекине, али завршава педагошки курс и 1920. прелази у Ченеј (Румунија), место које је тада кратко припадало Југославији, као учитељ и исте године се жени Милојком Малетић.

Поново га 1921. позивају у војску у Кратово, где гони качаке и бугарске комите. Болестан, пуштен је кући исте године. Проводи време у Ченеју у читању и писању, али му се стање погоршава због запаљења плућне марамице и бронхијалног катара. Покушава 1923. да се лечи, одлази у Загреб, али га враћају са препоруком да се јави на пролеће. Умире 27. марта 1924. у Кикинди.

Песништво

Проживео је кратак и драматичан живот почетком 20. века, током Првог светског рата и непосредно после њега. Кикинда и Темишвар, као градови његовог одрастања и образовања, са неамбициозним и малим заједницама културних Срба, његово социјално порекло, његово настојање да се са маргина укључи у средишње токове српске културе, као и трагично искуство рата, утицали су на њега.

Први светски рат ће екстремизовати ставове уметника тог доба. Апокалиптичке и драматичне визије, отпор према стварности, неповерење у човека, у његову историјску одговорност, скепса пред гестовима знања, експанзијом технике и индустрије, пред модерним облицима друштвености, трагање за новим светом и новим вредностима, амбивалентно и сложено одређивали су нову ситуацију.

Колико год да је Васиљев црпео своја искуства из литературе, са страшћу коју је показивао пратећи часописе који су излазили у Београду и Загребу читајући Винавера и Црњанског, његов непосредни драматични доживљај живота, посебно онај произашао из рата, обликовао је његову тамну и парадоксалну визију света, његово разумевање удеса човека.

Као песник Васиљев је изашао на глас песмом Човек пева после рата. Песма је објављена у часопису Мисао 1920. године и одмах увела Васиљева у средиште послератних књижевних струјања. И данас је он по њој највише познат међу широм читалачком публиком. Она је изразила духовно расположење младих који, враћајући се из рата, своју стравичну визију европске ратне катастрофе суочавају са бесмислом прозаичне грађанске свакодневице у којој је требало започети нови живот. Од осталих песама Душана Васиљева посебно треба истаћи Плач матере човекове и Домовину.

Душан Васиљев за живота није успео да објави књигу песама. Написао је око 300 песама, двадесетак новела, четири драме и имао богату преписку. Највећи део његове заоставштине чува се у Народној библиотеци у Београду.

Посмртна издања

Поезија

  • Изабране песме (песме изабрао Живко Милићевић. Предговор написао Велимир Живојиновић), Српска књижевна задруга, Београд, 1932, стр. XIV + 94.)
  • Песме (за штампу приредио Живан Милисавац), Матица српска, Нови Сад, 1950, стр. 386.
  • Човек пева после рата (песме изабрао и књигу приредио Стеван Раичковић. Предговор О човеку Душана Васиљева написао Радомир Константиновић), Просвета, Београд, 1968, стр. (10)92.
  • Изабране песме (песме изабрао и предговор Сложеност поезије Душана Васиљева написао Љубомир Симовић), Рад, Београд, 1975, стр. (13)98.
  • Човек пева после рата (песме изабрао и предговор Горко сјећање на покољ написао Јован Делић), Веселин

Маслеша, Сарајево, 1982, стр. (43)271.

Проза

  • Испред прага, приповетке и драме (приредио и предговор написао др Александар Пејовић), Рад, Београд, 1986, стр. (20)325.

Изабрана литература о Душану Васиљеву

  • Милан Богдановић: Песник Душан Васиљев, СК Гласник, Београд, 1929, књ. XXVI, бр. 8, стр. 580—583.
  • Срдан Богосављевић: Душан Васиљев: Бура у зору, Поља, Нови Сад, 2000, бр. 415—418.
  • Бранислав В. Бранковић: Пет коментара уз изабране песме, у књизи: Записи из магареће клупе / микроесеји, Зајечар, 2003, стр. 37-48 (41-42)
  • Спасоје Васиљев: Душан Васиљев, Мисао, Београд, 1931, књ. XXXVI, св. 5—8, стр. 396—409.
  • Драгиша Васић: Живот Душана Васиљева, СК Гласник, Београд, 1929, књ. XXVI, св. 8, стр. 573—579.
  • Др Станиша Величковић: Књижевност у основној школи , пети разред, Ниш, 1999, стр. 31-34.
  • Радован Вучковић: Авангардна поезија, Глас, Бања Лука, 1984, стр. 91—101.
  • Историја књижевности , Јован Деретић и Марија Митровић, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1999.
  • Александар Јовановић: Облаци у души, Став, Кикинда, 1980, стр. 3—123.
  • Југословенски књижевни лексикон , “Матица српска”, Нови Сад, 1971, стр. 557.
  • Бојана Стојановић Пантовић: Српски експресионизам, Матица српска, Нови Сад, 1998. стр. 72—73, 127-128.

Литература

  • Душан Васиљев: Песме, приредио Јован Зивлак, 2000.