Елена Лацкова

С Википедије, слободне енциклопедије
Елена Лацкова
Датум рођења(1921-03-22)22. март 1921.
Место рођењаВељки ШаришЧехословачка
Датум смрти1. јануар 2003.(2003-01-01) (81 год.)
Место смртиКошицеСловачка

Мр. Елена Лацкова (словен. Elena Lacková) рођена Докторова (22. март 1921. Велики Шариш1. јануар 2003. Кошице) била је словачка списатељка и драматург, аутор лиетратуре за децу и омладину.

Биографија[уреди | уреди извор]

Образовање је стекла у Великом Шаришу а касније је 1963. – 1969. ванредно завршила филозофски факултет Карловог универзитета у Прагу. Постала је прва жена која је као Ромкиња завршила факултет. У годинама 1949. – 1951. радила је у просвети са ромским становништвом у Прешову, од 1961. радила је у културном центру у Усти над Лабом у Чешкој, 1976. – 1980. радила је у савезу Рома у Прагу, 1976. – 1980. радила је у културном центру у Лемешанима а од 1980. је живела као пензионерка у Прешову.

Стваралаштво[уреди | уреди извор]

Писала је стихове, приче, позоришне игре у ромском језику чиме је постала првом ромкињом и писцем у Словачкој.

Оцене[уреди | уреди извор]

У години 2000. добила је државно признање Реда Људовита Штура III реда од председника Рудолфа Шустера.

Дело[уреди | уреди извор]

  • 1946. - Horiaci cigánsky tábor, позоришна игра
  • 1988. - Žužika, радио игра
  • 1992. - Rómske rozprávky - Romane paramisa, двојезична књига
  • 1997. - Narodila som sa pod šťastnou hviezdou, проза
  • Život vo vetre
  • Mŕvi sa nevracajú
  • Primáš Bari