Ембрионално развиће мозга
Ембрион или заметак (грч. ἔμβρυον) је вишећелијски диплоидни еукариот у најранијем стадијуму развоја, од прве деобе ћелија до рођења, излегања или клијања. Код људи се назива ембрионом од тренутка оплодње до краја 8. недеље трудноће, након чега се назива фетус.
Ембрионално развиће мозга[уреди | уреди извор]
Мозак и кичмена мождина се развијају из ектодерма. Након формирања неуралног ектодерма, формира се неурална предплоча која се цепа и формира неуралну плочу. Затварање неуралне плоче формира неуралну цев у процесу који се назива неурулација (погледајте опис у прегледу „Неуралне цеви“). Централни шупљи простор неуралне цеви касније формира мождане коморе испуњене течношћу. Неуроепител се ствара у зидовима неуралне цеви и ствара незреле нервне прекурсоре зване неуробласти, од којих већина мигрира и расте водећи аксонални додаци, а затим се агрегирају на специфичним, генетски одређеним локацијама које ће постати мождано стабло и кичмена мождина. Неуроектодерм тада дели се на вентрикуларне и субвентрикуларне зоне, које производе одвојене таласе мигрирајућих неуробласта.[1]
Пост-ембрионално развиће мозга[уреди | уреди извор]
Гирификација је процес формирања карактеристичних набора коре великог мозга.[2] Врх таквог набора назива се гирус, а његово корито се назива сулкус. Неурони церебралног кортекса налазе се у танком слоју сиве материје, дебљине само 2–4 мм, на површини мозга.[3] Већи део унутрашњег волумена заузима бела материја, која се састоји од дугих аксоналних пројекција ка и од кортикалних неурона који се налазе близу површине. Гирификација омогућава већу површину кортекса и самим тим већу когнитивну функционалност да се уклопи у мању лобању. Код већине сисара, гирификација почиње током феталног развоја. Примати, китови и копитари имају екстензивне кортикалне вијуге, са неколико изузетака врста, док их глодари углавном немају. Гирификација код неких животиња, на пример код твора, наставља се и у постнаталном животу.[4]
Величина и обим савијања церебралног кортекса сисара су важни фактори који утичу на когнитивне способности и сензомоторичке способности врсте.[5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Brain - Embryonic Development & Stem Cells - LifeMap Discovery”. discovery.lifemapsc.com. Приступљено 2022-03-14.
- ^ Rakic, Pasko (2009). „Evolution of the neocortex: Perspective from developmental biology”. Nature reviews. Neuroscience. 10 (10): 724—735. ISSN 1471-003X. PMC 2913577
. PMID 19763105. doi:10.1038/nrn2719.
- ^ Kandel, Eric R.; Schwartz, James H.; Jessell, Thomas M.; Siegelbaum, Steven A.; Hudspeth, A.J., ур. (2012) [1981]. Principles of Neural Science (5th изд.). New York: McGraw Hill. ISBN 978-0-07-139011-8.
- ^ Smart, IH; McSherry, GM (јун 1986). „Gyrus formation in the cerebral cortex in the ferret. I. Description of the external changes.”. Journal of Anatomy. 146: 141—52. PMC 1166530 . PMID 3693054.
- ^ Sun, Tao; Hevner, Robert F. (2014). „Growth and folding of the mammalian cerebral cortex: from molecules to malformations”. Nature reviews. Neuroscience. 15 (4): 217—232. ISSN 1471-003X. PMC 4107216 . PMID 24646670. doi:10.1038/nrn3707.
