Дурални синуси
| Називи и ознаке | |
|---|---|
| MeSH | D003392 |
| TA98 | A12.3.05.101 |
| TA2 | 4846 |
| FMA | 76590 |
| Анатомска терминологија | |
Дурални венски синуси (који се називају и дурални синуси, церебрални синуси или кранијални синуси) су венски канали који се налазе између ендосталног и менингеалног слоја тврде мождане опне у мозгу.[1][2] Они примају крв из церебралних вена, примају цереброспиналну течност (ЦСТ) из субарахноидног простора преко арахноидних гранулација и углавном се празне у унутрашњу југуларну вену.[2]
Структура
[уреди | уреди извор]Зидови дуралних венских синуса се састоје од тврде мождане опне обложене ендотелијумом, специјализованим слојем спљоштених ћелија које се налазе у крвним судовима. Они се разликују од других крвних судова по томе што им недостаје комплетан сет слојева крвних судова (нпр. tunica media) карактеристичних за артерије и вене. Такође му недостају залисци.
Клиничка релевантност
[уреди | уреди извор]Синуси могу бити повређени траумом у којој оштећење тврде опне може довести до стварања крвних угрушака (тромбозе) унутар дуралних синуса. Други уобичајени узроци тромбозе дуралног синуса укључују праћење инфекције кроз офталмичку вену у орбиталном целулитису. Иако је ретка, тромбоза дуралног синуса може довести до хеморагичног инфаркта или церебралног едема са озбиљним последицама укључујући епилепсију, неуролошки дефицит или смрт.[3]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Дуралне вене. -
Синуси дуре. -
Дура матер и њени процеси изложени су уклањањем дела десне половине лобање и мозга. -
Синуси на дну лобање.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Архивирана копија”. web.archive.org. Архивирано из оригинала 14. 05. 2011. г. Приступљено 2021-11-14.
- ^ а б Gaillard, Frank. „Dural venous sinuses | Radiology Reference Article | Radiopaedia.org”. Radiopaedia (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-14.
- ^ de Bruijn, S. F. T. M.; Stam, J. (1999-03-01). „Randomized, Placebo-Controlled Trial of Anticoagulant Treatment With Low-Molecular-Weight Heparin for Cerebral Sinus Thrombosis”. Stroke. 30 (3): 484—488. doi:10.1161/01.STR.30.3.484.
