Ернестс Гулбис

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ернестс Гулбис

Ернестс Гулбис на Вимблдону 2017.
Ернестс Гулбис на Вимблдону 2017.


Професионална каријера:
2004–
Држава  Летонија
Пребивалиште Јурмала, Летонија
Датум рођења (1988-08-30)30. август 1988.(30 год.)
Место рођења Рига, Летонска ССР, СССР
Висина 1,91 m
Маса 85 kg
Игра Десном руком; дворучни бекхенд
Зарада 6.928.289 $
Тренер Кевин Дарси (2011–2012)
Гинтер Брезник (2012–2016, 2017–)[1][2][3]
Лари Стефанки (2016–2017)[4][5]
Пјотрс Нечајевс (2017–)[6]
АТП профил
Појединачно
Победе—порази: 235–217 (51,99 % у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира, на Летњим олимпијским играма и у Дејвис купу)
Освојени турнири: 6 (4 челенџера, 3 фјучерса)
Изгубљена финала: 1
Најбољи пласман: Бр. 10 (9. јун 2014)
Тренутни пласман: Бр. 96 (10. децембар 2018)
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија ОП Аустралије 2К (2009, 2014)
Француска Ролан Гарос ПФ (2014)
Уједињено Краљевство Вимблдон 4К (2018)
Сједињене Америчке Државе ОП САД 4К (2007)
Олимпијске игре
Olympic rings without rims.svg Олимпијске игре 1K (2008)
Парови
Победе—порази: 29–30 (49,15 % у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира и у Дејвис купу)
Освојени турнири: 2 (3 челенџера)
Изгубљена финала: 0
Најбољи пласман: Бр. 130 (23. новембар 2009)
Тренутни пласман:
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија ОП Аустралије
Француска Ролан Гарос
Уједињено Краљевство Вимблдон 1К (2007)
Сједињене Америчке Државе ОП САД

Ажурирано: 10. децембар 2018.

Портал Portal.svg Тенис

Ернестс Гулбис (лет. Ernests Gulbis; 30. август 1988) је летонски тенисер. Године 2010. је освојио своју прву АТП титулу у синглу победом над Хрватом Ивом Карловићем. Почео је да тренира тенис са 12 година на академији Никија Пилића, који му је био и тренер.

АТП финала[уреди]

Појединачно: 7 (6–1)[уреди]

Легенда
Гренд слем турнири (0–0)
Завршно првенство сезоне (0–0)
АТП мастерс 1000 (0–0)
АТП 500 (0–0)
АТП 250 (6–1)
Финала по подлози
Тврда (5–1)
Шљака (1–0)
Трава (0–0)
Финала по локацији
Отворено (4–0)
Дворана (2–1)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат
Победник 1. 28. фебруар 2010. Делреј Бич, САД Тврда Хрватска Иво Карловић 6–2, 6–3
Победник 2. 31. јул 2011. Лос Анђелес, САД Тврда Сједињене Америчке Државе Марди Фиш 5–7, 6–4, 6–4
Победник 3. 3. март 2013. Делреј Бич, САД (2) Тврда Француска Едуар Роже-Васелен 7–6(7–3), 6–3
Победник 4. 22. септембар 2013. Санкт Петербург, Русија Тврда (д) Шпанија Гиљермо Гарсија-Лопез 3–6, 6–4, 6–0
Победник 5. 23. фебруар 2014. Марсеј, Француска Тврда (д) Француска Жо-Вилфрид Цонга 7–6(7–5), 6–4
Победник 6. 24. мај 2014. Ница, Француска Шљака Аргентина Федерико Делбонис 6–1, 7–6(7–5)
Финалиста 1. 21. октобар 2018. Стокхолм, Шведска Тврда (д) Грчка Стефанос Циципас 4–6, 4–6

Парови: 2 (2–0)[уреди]

Легенда
Гренд слем турнири (0–0)
Завршно првенство сезоне (0–0)
АТП мастерс 1000 (0–0)
АТП 500 (0–0)
АТП 250 (2–0)
Финала по подлози
Тврда (1–0)
Шљака (1–0)
Трава (0–0)
Финала по локацији
Отворено (2–0)
Дворана (0–0)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Победник 1. 20. април 2008. Хјустон, САД Шљака Немачка Рајнер Шитлер Уругвај Пабло Куевас
Шпанија Марсел Гранољерс
7–5, 7–6(7–3)
Победник 2. 26. јул 2009. Индијанаполис, САД Тврда Русија Дмитриј Турсунов Аустралија Ешли Фишер
Аустралија Џордан Кер
6–4, 3–6, [11–9]

Референце[уреди]

  1. ^ „Wimbledon 2012: Latvia maverick Ernests Gulbis enjoys centre stage to leave Tomas Berdych broken”. The Telegraph. 25. 6. 2012. Приступљено 23. 9. 2016. 
  2. ^ „Ernests Gulbis rompe de nuevo con su entrenador, Gunter Bresnik”. Punto de Break. 26. 5. 2016. Приступљено 13. 12. 2017. 
  3. ^ „Ernests Gulbis Turns Back Time While Looking Ahead at Wimbledon”. Tennis Now. 8. 7. 2018. Приступљено 22. 10. 2018. 
  4. ^ „Ernests Gulbis Enlists The Help Of Renowned Tennis Coach Larry Stefanki”. Ubitennis. 26. 7. 2016. Приступљено 23. 9. 2016. 
  5. ^ „Gulbis zaudē «French Open» pirmajā kārtā un atkritīs uz pasaules ranga sesto simtu”. TVNET. 29. 5. 2017. Приступљено 13. 12. 2017. 
  6. ^ „Gulbis pirms mača ar Čiliču noskaņots pozitīvi”. Sportacentrs. 28. 5. 2017. Приступљено 13. 12. 2017. 

Спољашње везе[уреди]