Асоцијација тениских професионалаца

Из Википедије, слободне енциклопедије
Асоцијација тениских професионалаца
Лого организације од 2009.
Спорт Тенис
Основана 1972.
Седишта Уједињено Краљевство Лондон
Монако Монако
Сједињене Америчке Државе Понте Ведра Плажа, Флорида
Аустралија Сиднеј
Званични веб-сајт www.atpworldtour.com

Асоцијација тениских професионалаца (енг. Association of Tennis Professionals), или само АТП (енг. ATP) је тениска организација за чување интереса мушког професионалног тениса. Организација је основана у септембру 1972. године, а основали су је Џек Кремер , Доналд Деф и Клиф Дрисдејл. Дрисдејл је био први председник организације. Од 1990. удружење је организовало светску тениску турнеју за мушкарце под називом АТП турнеја (енг. ATP Tour), која је 2001. променила назив у АТП. 2009. године је име поново промењено и од тада је светска тениска турнеја за мушкарце позната под називом АТП светска турнеја (енг. ATP World Tour) [1] Ова промена произлази из еволуције турнирских такмичења која су предходно била позната под називом Гранд Прикс тениски турнири (енг. Grand Prix tennis tournaments) и Светско тениско првенство (енг. World Championship Tennis).

Главно седиште АТП организације је у Лондону, у Великој Британији. Седиште америчке организације је у Понте Ведра Плажи на Флориди, седиште европске организације је у Монаку, док је интернационално седиште, које обухвата Африку, Азију и Океанију у Сиднеју у Аустралији.

Пандан овој организацији у женском тенису је Женска тениска асоцијација (ВТА) (енг. Women's Tennis Association)

Историја[уреди]

Организација је започела са радом 1972. године. Првобитно је вођен од стране Џека Крејмера који је вршио функцију ексклузивног директора, да би га потом заменио Клиф Дрисдејл као председник организације.[2] Крејмер је осмислио АТП листу, професионални ренкинг систем за играче, која се почела примењивати 1973. и користит се до данас.

Од 1974. до 1989., мушким такмичењима управља пододбор под називом Мушко интернационално професионално тениско веће (енг. Men's International Professional Tennis Council (MIPTC)) Тениско веће је било састављено од представника Међународне тениске федерације (ИТФ), АТП тура и директора турнира из целог света.[2] АТП је затражио и добио дозволу од тениског већа да уведе правило тестирања на допинг, чиме је тенис постао први професионални спорт са добро дизајнираним системом тестирања на недозвољене супстанце.

Бојкот Вимблдона 1973.[уреди]

АТП је стављен на велики тест у мају 1973. године. Никола Пилић, у то време први рекет Југославије, је суспендован од стране свог националног тима, који је тврдила да је одбио да игра у Дејвис куп мечу за селекцију Југославије раније тог месеца.[3] Првобитна суспензија од девет месеци, коју је подржала ИТФ, је саније смањена од стране саме ИТФ на месец дана, што је значило да Пилић неће моћи да игра на Вимблдону. Као одговор на ово АТП је запретио бојкотом Вимблдона уколико се Пилићу на допусти да игра на том турниру.[2] Пошто није успело да се дође до договора, АТП је гласао у корист бојкота. Као резултат тога, 81 најбољинајбољих играча света није учествовало на Вимблдону. Међу њима је био и двоструки узастопни финалиста и актуелни шампион Стен Смит, као и 13 од 16. носилаца.[4] Илије Настасе, Роџер Тејлор и Реј Келди су одбили да бојкотују Вимблдон, па су касније кажњени од стране АТП-а.[5]

АТП[уреди]

И после овог бојкота, тур су и даље водили директори турнира и ИТФ. Недостатак представника играча унутар саме структуре тениског већа и њихов мањак утицаја на веће је резултирао великом побуном од стране играча 1988. које је довело до великих промена унутар организације. 19. јануара 1989. АТП је објавио календар за 1990. сезону.[6] 1991. је направљен први телевизијски пакет преноса мечева са 19 турнира,[2] а 1995. су имали свој први интернет сајт[2], који је пратио и први вишегодишњи спонзорски уговор са Мерцедесом. 2008. године су прва три играча на свету (Рафаел Надал, Роџер Федерер и Новак Ђоковић преузели водећу улогу тако што су постали чланови АТП-овог играчког већа, са Федерером као председником. То је први пут у историји организације да су се прва три најбоља светска играча укључили у рад организације у истом двогодишњем мандату.[2]

АТП турнеја[уреди]

АТП турнеја обухвата АТП Мастерс 1000, АТП 500, Серија АТП 250, АТП Челенџер серију и ИТФ фјучерс серија. АТП такође надгледа и Шампионски тур за сениоре, као и Светско екипно првенство. Гренд слемови, Олимпијске игре и Дејвис куп не спадају под окриље АТП, иако се на овим турнирама деле бодови за АТП листу. Играчи и дубл тимови са највише поена на листи (сакупљених током календарске године) учествују крајем године на Завршном мастерсу.

Постоје следеће категорије такмичења:

Категорија такмичења Број турнира Укупни наградни фонд ($) Ранг бодова Управљачко тело
Гренд слем 4 Видети појединачно турнире 2000 ИТФ
Тенис мастерс куп 1 4.450,000 1100–1500 АТП (2009-сада)
АТП Мастерс 1000 9 2.450,000 do 3.645,000 1000 АТП
АТП 500 13 755.000 do 2.100,000 500 АТП
Серија АТП 250 38 416.000 do 1.024,000 250 АТП
Светско екипно првенство 1 1.750,000 АТП
АТП Челенџер серија 178 35.000 до 150.000 75 до 125 АТП
ИТФ фјучерс серија 534 10.000 и 15.000 17 до 33 ИТФ

Промене из 2009.[уреди]

2009. АТП је представио нову структуру турнира који је преименован у АТП светска турнеја и који се састоји од Мастерс 1000 серије, АТП 500 серије и АТП 250 серије.[7]

У Мастерс 1000 серију спадају турнири у Индијан Велсу, Мајамију, Монте Карлу, Риму, Мадриду, Торонту/Монтреалу, Синсинатију, Шангају и Паризу. Завршни турнир сезоне се преместио из Шангаја у Лондон. Хамбург је замењен са новим турниром на шљаци који се одржава у Мадриду. Озбиљне казне ће бити прописане играчима који пропусте турнире без ваљаног медицинског доказа. Планови да се Монте Карло и Хамбург избаце из мастерс серије су довели до полемика и протеста од стране играча и организатора. Ова два турнира су поднела тужбу против АТП-а.[8] Одлучено је да Монте Карло остане турнир из мастерс серије 1000, са већим наградним фондом и 1000 бодова за победника турнира, али неће бити обавезан за играче. Монте Карло је касније повукао тужбу. Хамбург је смањен на турнир из серије 500, није повукао тужбу, јер нису били задовољни одлуком, али је изгубио на суду.[9]

У АТП серију 500 спадају Ротердам, Рио де Жанеиро, Дубаи, Акапулко, Барселона, Хамбург, Вашингтон, Пекинг, Токио, Базел и Валенсија. Од 2015. у серију 500 спадају Хале и Лондон.[10]

ATП и ИТФ су донели одлуку да се светска група Дејвис купа и доигравање за попуну светске групе награђују са укупно до 500 бодова. Играчи акумулирају бодове кроз 4 круга главне групе и кроз доигравања. То се рачуна као један од четири најбоља резултата из категорије турнира 500. Додатних 125 бодова добија играч који победи у свих 8 појединачних сусрета и уз то освоји Дејвис куп.

Од почетка 2009. сезоне сви освојени бодови на турнирима су дуплирани да би се изједначили са новим системом категорисања турнира.

Такође је и име сајта промењено у "www.atpworldtour.com".

Рангирање тенисера[уреди]

За више информација погледајте чланак АТП листа.

Асоцијација тениских професионалаца сваке седмице објављује нове листе: Емирејтс АТП листу (енг. Emirates ATP Rankings), листа са поенима освојним у последње 52 недеље на АТП турнеји и Емирејтс АТП листу трка за Лондон (енг. Emirates ATP Rankings Race to London) која показује поене освојене од почетка године на АТП турнеји. АТП листа се користи за одређивање носиоца и учешће на турнирима за појединачну конкуренцију и парове. Играч који на крају сезоне освоји највише бодова буде први тенисер света. На самом крају сезоне, АТП организује Завршни мастерс на којем учествују осам тенисера који су сакупили највише бодова на Емирејтс АТП листи трка за Лондон.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ((en)) "Posing 10 ATP questions for 2009", Kamakshi Tandon ESPN. 6. новембар 2008. Приступљено: 14. фебруар 2014.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 ((en)) "How it all began", ATP. Приступљено: 14. фебруар 2014.
  3. ((en)) "Yugoslavia - New Zeland 2:3", Davis Cup. Приступљено: 14. фебруар 2014.
  4. ((en)) "Wimbledon faces 2004 boycott", BBC. 23. јун 2003. Приступљено: 14. фебруар 2014.
  5. John Barrett, ed. (1974). World of Tennis '74. London: Queen Anne. pp. 15–17,45–47. ISBN 978-0362001686. 
  6. ((en)) "The tour born in a parking lot (part III)", 14. август 2013. Приступљено: 14. фебруар 2014.
  7. ((en)) "ATP unveils 2009, 2010 & 2011 tour calendars", ATP. 30. август 2008. Приступљено: 15. фебруар 2014.
  8. ((en)) "Federer volley for tennis authorities", Telegraph. 16. април 2007. Приступљено: 15. фебруар 2014.
  9. ((en)) "ATP wins crucial anti-trust case", BBC. 6. август 2008. Приступљено: 15. фебруар 2014.
  10. ((en)) "Queen's Club upgraded to Tour 500 level", ESPN. 8. новембар 2013. Приступљено: 15. фебруар 2014.

Литература[уреди]

  • John Barrett, ed. (1974). World of Tennis '74. London: Queen Anne. pp. 15–17,45–47. ISBN 978-0362001686. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката: