Жлездача

Жлездача
	Adenophora liliifolia (L.) A.DC.
Научна класификација
Царство:	Plantae
Тип:	Tracheophyta
Класа:	Magnoliopsida
Ред:	Asterales
Породица:	Campanulaceae
Род:	Adenophora
Врста:	A. liliifolia
Биномно име
	Adenophora liliifolia; (L.) A. DC.
Синоними
	Campanula liliifolia L.; Adenophora alpini (L.) Borbás; Adenophora setulosa Borbás;

Жлездача или жлездасти звончић (лат. Adenophora liliifolia) је зељаста врста која припада фамилији Campanulaceae. Род Adenophora обухвата 64 врсте које су углавном распрострањене у источној и југоисточној Азији са центром диверзитета у јужној Кини. Ова врста је терцијарни реликт и једини је представник рода који расте у централној Европи.^[2]

Опис[уреди | уреди извор]

Жлездача је вишегодишња биљка са дебелим и вретенастим кореном. Стабло је усправно, слабо разгранато, са уздужним браздама, висине до 100 cm. Са стабла полазе листови, у основи стабла су на дугим дршкама, срцасто округласти, при цветању често осушени. Доњи листови су елиптични, док горњи линеарни, седећи. Цветови су висећи и налазе се на кратким дршкама. Цветови образују цваст која је метлица или растерсит грозд. Чашични зупци доста кратки, благо тестерасто назубљени. Круница је звонаста, светлоплава и миришљава. У цвету се налази 5 прашника и тучак чији је стубић два пута дужи од крунице. Цвета током јула и августа, а опрашује се ентемофилијом. Плод је јајаста, избраздана чахура која се отвара са три поре при основи. Врста се размножава помоћу семена или вегетативно ризомима.^[3]

Распрострањење[уреди | уреди извор]

Ареал жлездаче обухвата европски континет и западну Азију. На Балканском полуострву врста расте у заадном делу на малом броју локалитета у Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори и Србији. У државама централне Европе, ова врста такође расте на маом броју локалитета, а примећен је тренд смањења броја популација, као и броја јединки у популацијама.^[4] У Републици Србији је забележена у кањону Дервенте, кањону реке Грлац и кањону Ибра. Расте на каменитим и сеновитим обалама планинских река, у оквиру шума свезе Seslerio-Ostryon. Може расти у влажним ливадама поред брдских река и по планинским тресава. У Црној Гори расте и на кречњачким стенама кањона изнад воде.^[5]

Угроженост и заштита врсте[уреди | уреди извор]

На територији Републике Србије је проглашена строго заштићеном врстом Правилником о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива. Налази се у Црвеној књизи флоре Србије, али и Црвеним књигама других држава. Антропогени фактор представља главни фактор који негативно утиче на ову врсту, поготово на ишчезавање утиче загађење река хемијским материјама и чврстим отпадом.

Референце[уреди | уреди извор]

^ „The Euro+Med Plantbase Project”. ww2.bgbm.org. Приступљено 8. 11. 2023.
^ „Staphylea pinnata L. | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-08.
^ Јосифовић, М. (1974). Флора СР Србије 6. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 556-557.
^ Prausová, R.; Marečková, L.; Kapler, A.; Majeský, L.; Farkas, T.; Indreica, A.; Šafářová L, L.; Kitner, M. (2016). „Adenophora liliifolia: Condition of its Populations in Central Europe.”. Acta Biologica Cracoviensia Series Botanic. 58(1): 83—105.
^ Стевановић, В. (1999). Црвена књига флоре Србије 1. Ишчезли и крајње угрожени таксони. Београд: Министарство за животну средину Републике Србије, Биолошки факултет Универзитета у Београду, Завод за заштиту природе Републике Србије. стр. 267-269.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива

Црвена књига флоре Србије
Овај таксон је убележен у Црвену књигу флоре Србије услед своје угрожености или нестанка са територије Србије.

[euro-1] „The Euro+Med Plantbase Project”. ww2.bgbm.org. Приступљено 8. 11. 2023.

[POWO-2] „Staphylea pinnata L. | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-08.

[Флора-3] Јосифовић, М. (1974). Флора СР Србије 6. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 556-557.

[рас-4] Prausová, R.; Marečková, L.; Kapler, A.; Majeský, L.; Farkas, T.; Indreica, A.; Šafářová L, L.; Kitner, M. (2016). „Adenophora liliifolia: Condition of its Populations in Central Europe.”. Acta Biologica Cracoviensia Series Botanic. 58(1): 83—105.

[Црвена-5] Стевановић, В. (1999). Црвена књига флоре Србије 1. Ишчезли и крајње угрожени таксони. Београд: Министарство за животну средину Републике Србије, Биолошки факултет Универзитета у Београду, Завод за заштиту природе Републике Србије. стр. 267-269.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]