Златна арена за музику

С Википедије, слободне енциклопедије

Златна арена за музику је награда која се додељује композиторима на филмском фестивалу у Пули.

Златна арена за музику
Додељује жири Фестивала
Стање СР Хрватска (у саставу Југославије) (1955-1990)
Хрватска (1992 – данас)
Први пут додељена 1955. године
Тренутни победник Ален Синкауз, Ненад Синкауз (2021. )

Списак добитника[уреди | уреди извор]

У време социјалистичке Југославије (1955—1990)[уреди | уреди извор]

Година Добитник Филм
1955. Бојан Адамич Њих двојица
1956. Марјан Козина Долина миру
1957. Боривоје Симић Поп Ћира и поп Спира
Бојан Адамич Туђа земља
1958. Бојан Адамич Кроз грање небо
1959. Маријан Липовшек Добар стари пијанино
1960. Бранимир Сакач Девети круг
1961.
1962. Марјан Водопивец* Дружински дневник
1963. Душан Радић Мачак под шлемомЧовек и звер
1964. Алјоз Среботњак Не јочи, Петер
1965. Томица Симовић Доћи и остати
1966.
1967. Зоран Христић Хасанагиница
1968. Миљенко Прохаска Гравитација или фантастична младост чиновника Бориса Хорвата
1969. Зоран Христић Вране
Хороскоп
1970. Војислав Костић Бициклисти
Крвава бајка
1971. Јоже Прившек На кланцу
1972. Корнелије Ковач Без
1973. Томислав Зографски Уклети смо, Ирина
1974. Алјоз Среботњак Пастирица
1975. Урош Крек Прича о добрим људима
1976. Алфи Кабиљо Сељачка буна 1573
1977. Бранислав Таминџић Бештије
1978. Зоран Симјановић Мирис пољског цвећа
1979. Булдожер Живи били па видјели
1980. Корнелије Ковач Снови, живот, смрт Филипа Филиповића
1981. Алфи Кабиљо Бановић Страхиња
1982. Башким Шеху
1983. Зоран Симјановић Балкан експрес
1984. Бране Живковић У раљама живота
1985. Живан Цвитковић Хорватов избор
1986. Љупчо Константинов Срећна нова '49
1987. Јанез Грегорц Љубави Бланке Колак
1988. Ђон Ђевљекај
1989. Арсен Дедић Донатор
1990. Горан Бреговић Глуви барут

У време независне Хрватске (1992-данас)[уреди | уреди извор]

Година Победник Филм
1991.
Фестивал није одржан.
1992. Давор Роко Вријеме ратника
1993. Игор Куљерић Контеса Дора
1994.
Свечана додела награда није одржана.
1995. Зринко Тутић Путовање кроз мрачну хемисферу
1996. Давор Роко Препознавање
1997. Арсен Дедић Понт Неуф
1998. Зринко Тутић Кад мртви запјевају
1999. Ђело Јусић Дубровачки сутон
2000 Мате Матишић Маршал
2001 Давор Роко Полагана предаја
2002. Далибор Павичић Презимити у Рију
2003. Мате Матишић Свједоци
2004. Игор Куљерић Дуга мрачна ноћ
2005. Дарко Хајсек Снивај, злато моје
2006. Тамара Обровац Што је мушкарац без бркова
2007. Андрија Милић Живи и мртви
2008. Мате Матишић Ничији син
2009. Срђан Гулић Кењац
2010. Алфи Кабиљо , Алан Бјелински Нека остане међу нама
2011. Дринко Апелт Коко и духови
2012. Станко Ковачић , Дамир Мартиновић , Иванка Мазуркијевић Соња и бик
2013. Јуре Ферина, Павле Михољевић Шути
2014. Лука Зима Загреб Капућино
2015. Tехо Теадро Ти мене носиш
2016. Rundek Cargo Trio[1] Генерација '68
2017. Ален и Ненад Синкауз Горан[2]
2018. Осми повјереник[3]
2019. Дневник Диане Будисављевић[3]
2020. Игор Паро Риболов и жалбе на риболов
2021. Ален и Ненад Синкауз Зора
2022. Није додељен

Занимљивости[уреди | уреди извор]

  • Тамара Обровац је прва жена која је освојила Златну арену у овој категорији. Освојила га је 2006. године за музику у филму " Што је мушкарац без бркова? " .
  • 34 године је најдужи распон између прве и последње освојене Златне арене за појединца у овој категорији. Рекорд држи Алфи Кабиљо који је прву Златну арену освојио 1976, а последњу 2010 .
  • За 65 година колико се Златна арена додељује у овој категорији, жене су је освојиле само два пута. То су Тамара Обровац (2006) и Иванка Мазуркијевић (2012).

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Zlatna Arena za Rundek Cargo Trio i "Generaciju '68". Dokumentarni.net (на језику: хрватски). 2016-07-17. Приступљено 2022-07-27. 
  2. ^ „Nagrade 2017” (на језику: енглески). 2019-05-10. Приступљено 2022-07-27. 
  3. ^ а б „66. Pula Film Festival”. pulafilmfestival.hr. Приступљено 2022-07-27. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  • Веб архива 1954–2010 на службеним страницама Пулског фестивала играног филма (језик: хрватски)