Балкан експрес
| Балкан експрес | |
|---|---|
 Филмски постер | |
| Изворни наслов | Балкан експрес |
| Жанр | комедија |
| Режија | Бранко Балетић |
| Сценарио | Гордан Михић |
| Продуцент | Александар Стојановић Мирјана Мијојлић |
| Главне улоге | Бора Тодоровић Драган Николић Тања Бошковић |
| Музика | Зоран Симјановић |
| Сценограф | Владислав Лашић |
| Сниматељ | Живко Залар |
| Монтажа | Вуксан Луковац |
| Продуцентска кућа | Арт филм 80 Инекс филм Београд |
| Година | 1983. |
| Трајање | 101 минута |
| Земља | СФР Југославија |
| Језик | српскохрватски |
| Следећи | |
| IMDb веза | |
Балкан експрес је југословенски филм направљен 1983. године у режији Бранка Балетића. Главне улоге тумаче Бора Тодоровић, Драган Николић и Тања Бошковић.[1]
Филм је сниман под радним насловом Попај не сме да умре.[2] Након премијере имао је великог успеха код публике, па је 1989. године снимљен наставак — „Балкан експрес 2“, а такође и мини тв серија „Балкан експрес”. У наставку и серији улогу Попаја уместо Драгана Николића преузима Александар Берчек, улогу Лили уместо Тање Бошковић Аница Добра, а улогу Бошка уместо Гојка Балетићa преузима Милан Штрљић.
Радња
[уреди | уреди извор]Група ситних лопова и варалица лута по местима прерушена у музички састав „Балкан Експрес“. Почиње окупација и једина брига ових џепароша је како сачувати главу на ветрометини првих ратних страхота.
У том страшном и немилосрдном времену људи са дна израстају из својих, до тада, безначајних судбина и постају трагични хероји свог времена. Црни хумор се преплиће са узбудљивим драмским заплетом, а носталгична музика као да се бори са страхотама рата.
Радња се дешава у Србији окупираној од сила Осовине. У новом окружењу, скривени под Балкан експрес бендом покушавају да се снађу и наравно гледају да профитирају.[3]
Улоге
[уреди | уреди извор]| Глумац | Улога |
|---|---|
| Бора Тодоровић | Пик |
| Драган Николић | Попај |
| Тања Бошковић | Лили |
| Велимир Бата Живојиновић | Стојчић |
| Оливера Марковић | Тетка |
| Радко Полич | Капетан Дитрих |
| Бранко Цвејић | Костица |
| Тома Здравковић | Певач Славуј |
| Богдан Диклић | Ернeст (Жути) |
| Милан Ерак | Макса |
| Гојко Балетић | Бошко |
| Мило Мирановић | Агент |
| Ратко Танкосић | Келнер |
| Предраг Милетић | Немачки официр Герд |
| Катица Жели | Станодавка |
| Јосиф Татић | Поп 1 |
| Предраг Милинковић | Виолиниста |
| Столe Новаковић | Крaјскомандант |
| Љубо Шкиљeвић | Поп 2 |
| Стеван Крунић | Добошар |
| Милутин Мићовић | Пуковник |
| Богдан Михајловић | Официр југословенске војске |
| Катица Жeли | Власница преноћишта |
| Живота Брадић | Сладолеџија |
| Љиља Ђоговић | Госпођица |
| Радмила Гутeшa | Преводилац |
| Ванeсa Ојданић | Женска 1 |
| Драгомир Станојевић | Немачки официр Анци |
| Петар Лупа | Послаников отац |
| Горан Марковић | Посланик |
| Јулиус Зaгони | Аркaдо |
| Загорка Петровић | Женска 2 |
| Бранимир Перић | Путник |
| Бранко Стевановић | Кочијаш |
| Славољуб Плавшић | Немачки официр |
| Хајдана Балетић | Леа |
Награде
[уреди | уреди извор]Филм је 1983. године добио награду за најбољи сценарио на Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи.[4]
Културно добро
[уреди | уреди извор]Југословенска кинотека је, у складу са својим овлашћењима на основу Закона о културним добрима, 28. децембра 2016. године прогласила сто српских играних филмова (1911-1999) за културно добро од великог значаја. На тој листи се налази и филм "Балкан експрес".[5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Балкан експрес”. hbogo.rs. Приступљено 4. 2. 2020.
- ^ „СА СНИМАЊА "БАЛКАН ЕКСПРЕСА": Радни наслов био је другачијиwebsite=nportal.rs”. 14. 12. 2022.
- ^ „Балкан експрес”. Мој Тв. Приступљено 4. 2. 2020.
- ^ „7. Фестивал филмског сценарија - Награде и признања”. Фестивал филмског сценарија. Приступљено 31. 1. 2021.
- ^ „Сто српских играних филмова (1911-1999) проглашених за културно добро од великог значаја”. Југословенска Кинотека. Приступљено 31. 1. 2021.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Балкан експрес на веб-сајту IMDb (језик: енглески)
- Балкан експрес - филмска банка
