Знаменито место Бранковина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Знаменито место Бранковина
Znamenito mesto Brankovina 042.jpg
Црква у Бранковини
Опште информације
Место Бранковина
Општина Ваљево
Држава  Србија
Врста споменика Историјско-културна целина
Време настанка 19. век
Тип културног добра Споменик културе од изузетног значаја
Надлежна институција
Надлежна установа за заштиту Завод за заштиту споменика културе
Седиште Ваљево
Адреса Милована Глишића 2 14000
Званични веб-сајт

Знаменито место Бранковина је познато по истакнутим историјским личностима из фамилије Ненадовића, који су рођени, живели, стварали и сахрањени код сеоске цркве. Као просторна, историјска и културна целина Бранковина спада у споменике културе од изузетног значаја. [1][2]

Лоза Ненадовића[уреди]

Стара школа

Ненадовићи воде порекло од српског племена Бањани, из херцеговачког Бирча код Никшића (Стара Херцеговина). Својим учешћем и ангажовањем за време Устанака у Србији почетком 19. века, оставили су трага у борби против Турака и формирању младе државе.

На челу великана из лозе Ненадовића стоји кнез Алекса Ненадовић погубљен у чувеној сечи кнезова 1804. године, а за њим следе господар Јаков, брат Алексин био је истакнути вођа првог српског устанка, Прота Матеја Ненадовић, син Алексе био је Карађорђев први дипломата, совјетник и војвода, војвода Јефрем Ненадовић син Јаковљев, Сима Ненадовић син кнеза Алексе био је најшколованији и најмлађи војвода првог устанка, песник Љубомир Ненадовић, син Проте Матеје.

Положај Бранковине[уреди]

На 11 километара од Ваљева, крај пута за Шабац, налази се знаменито место Бранковина по заслужним личностима, њиховим споменицима и задужбинама јединствена је просторна, културна и историјска целина. Иако се убраја међу најстарија села ваљевског краја, у српску историју улази током 18. века, војевањем кнеза Алексе Ненадовића у аустро-турском рату. Саставни део спомен комплекса Бранковина чине: црква са старим гробљем, црквеном кућом, портом и столетним дрвећем, стара школска зграда, вајат Љубе Ненадовића, собрашице, судница и нова школа, познатија као Десанкина школа. Овде је одрасла и наша песникиња Десанка Максимовић, чији је отац Михајло Максимовић био учитељ.

Споменички комплекс Бранковина[уреди]

Споменички комплекс обухвата, у порти поред цркве Светих арханђела (саграђене 1830. ктиторством Матије Ненадовића) и споменике народног градитељства, међу којима се издвајају 4 собрашице и вајат Љубе Ненадовића, смештен у дворишту једне од најстаријих школа у Србији, саграђене залагањем проте Матије 1834. године. Ту је и школа подигнута 1895. године, у којој је учила наша позната песникиња Десанка Максимовић. У порти храма налазе се гробови породице Ненадовић, заслужне како за историју овог краја тако и за ток најзначајнијих догађаја на почетку 19. века, као и споменик ратницима околних села, палим у ослободилачким ратовима 1912.-1918., са ликом краља Петра I Карађорђевића. Овде је одрасла и увек се враћала и наша песникиња Десанка Максимовић, која је сахрањена код бранковинске цркве. Сваке године њој у част на дан рођења, 16. маја, у Бранковини се додељује Награда Десанка Максимовић, признатим песницима из Србије

Бранковина у слици[уреди]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Литература[уреди]

  • Завод за заштиту споменика Ваљево: "Споменичко наслеђе Колубарског и Мачванског Округа" , Ваљево. 2006. ISBN 86-904745-2-8. (COBISS.SR)

Спољашње везе[уреди]


Напомена: Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са http://vaza.co.rs. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2013110510010149.