Ивано Балић

С Википедије, слободне енциклопедије
Ивано Балић
Ивано Балић
Лични подаци
Датум рођења (1979-04-01)1. април 1979. (45 год.)
Место рођења Сплит, СФРЈ
Висина 1,89 m
Сениорска каријера
Године Клуб
1997—2001
2001—2004
2004—2008
2008—2012
2012—2013
2013—2015		 Сплит
Метковић
Портланд Сан Антонио
Загреб
Атлетико Мадрид
Вецлар
Репрезентативна каријера
2002—2012 Хрватска 572 (313)
Медаље
Рукомет
Олимпијске игре
Златна медаља — прво место 2004. Атина Хрватска
Бронзана медаља — треће место 2012. Лондон Хрватска
Светско првенство
Златна медаља — прво место 2003. Португал Хрватска
Сребрна медаља — друго место 2005. Тунис Хрватска
Сребрна медаља — друго место 2009. Хрватска Хрватска
Европско првенство
Сребрна медаља — друго место 2008. Норвешка Хрватска
Сребрна медаља — друго место 2010. Аустрија Хрватска
Бронзана медаља — треће место 2012. Србија Хрватска

Ивано Балић (Сплит, 1. април 1979) бивши је хрватски рукометаш.

Пре него што је почео да тренира рукомет, дуго година тренирао је кошарку у тадашњем клубу Југопластика. Рукомет је почео да игра у РК Сплит. Балић је био члан хрватске репрезентације која је освојила Светско првенство у рукомету 2003. године у Португалу. На Олимпијским играма 2004. је освојио златну медаљу. На Светском првенству 2005. У Тунису освојио је сребрну медаљу.

Балић је проглашен од стране Међународне рукометне федерације за играча године 2003,[1] а такође је изабран за најбољег рукометаша у Хрватској. Након РК Метковић, прешао је у Портланд Сан Антонио. На Европском првенству 2006. у Швајцарској изабран је у најбољу седморку првенства и проглашен за најбољег играча првенства.[2][3]

На Светском првенству у Немачкој 2007 проглашен је за најбољег играча на свету, упркос чињеници да је Рукометна репрезентација Хрватске заузела тек 5 место.

Двоструки је добитник Државне награде за спорт „Фрањо Бучар“ 2004. као појединац и као члан хрватске рукометне репрезентације.

Према анкети службене странице Међународне рукометне федерације освојио је титулу најбољег рукометаша свих времена испред Николе Карабатића и Таланта Дујшебајева.[4]

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Ивано Балић у дресу РК ЦО Загреб

Пре рукомета дуго година тренирао је кошарку у тадашњем клубу Југопластика и ПОП 84, данашњем КК Сплит. Рукомет је почео да игра у РК Сплит. Након трогодишње афирмације (2001-2004) у РК Метковићу, Балић 2004. на четири године прелази у Портланд Сан Антонио. Године 2008. потписује за РК Загреб.

Освојио је Хрватски куп 2002. године са РК Метковић Џамбо и 2009. године са РК Загребом те хрватско првенство 2009. године такође са РК Загребом. Са РК Загреб је из године у годину почео да осваја првенство Хрватске и куп Хрватске.

Током лета 2012. године је био у контакту многим клубовима, и одабрао је РК Атлетико Мадрид и потписао једногодишњи уговор. Након једне сезоне проведене у Атлетико Мадриду Ивано као слободан играч одлази из Мадрида. Иако се спомињало да ће продужити уговор, због финансијски проблема ипак напушта Атлетико Мадрид.[5] Након тога Ивано своју каријеру одлучује да настави у немачком ХСГ Вецлар, те потписује уговор на једну сезону.[6]

Након две сезоне проведене тамо, Балић је најавио повлачење из професионалног рукомета на почетку сезоне 2014–15.[7] Своју последњу утакмицу Балић је одиграо 5. јуна 2015. у Бундеслиги. Вецлар победио је Гепинген 29:24, чему је допринео учинком од једног поготка и пет асистенција.[8]

Репрезентативна каријера[уреди | уреди извор]

Балић игра на Европском шампионату 2010.

Освојио је злато на Медитеранским играма 2001. у Тунису.[9][10] Првак је света 2003. године у Португалији. Освајач је златне медаље на Олимпијским играма 2004. године у Атини. Други је са светског првенства у Тунису 2005. и европских првенстава у Норвешкој 2008. и Аустрији 2010. године, те двоструки четврти на Европским првенствима (Словенија 2004., Швајцарска 2006.). Редовно је на великим такмичењима биран за најбољег играча турнира (МВП), па је самим тим редовно и у најбољој екипи (СП 2003; ЕП 2004.; ОИ 2004.;[11] СП 2005.; ЕП 2006.; СП 2007.; ЕП 2008.).

Као прилог мишљењу да се ради о тада једном од најбољих рукометаша света говори и чињеница да је проглашен најбољим играчем (53 гола + 44 асистенције) Светског првенства 2007. у Њемачкој упркос чињеници да је Хрватска освојила тек 5. место, а прозван је и рукометним Џорданом, рукометним Мозартом и рукометним Роналдињоm.[12]

Посебну част добио је постављањем за носитеља хрватске заставе на свечаном мимоходу отворења Олимпијских игара 2008. у Пекингу, те је на тај начин и индиректно проглашен једним од најбољих хрватских спортиста свих времена. Према анкети службене странице Интернационалне Рукометне Федерације однео је наслов најбољег рукометаша свих времена испред Николе Карабатића и Таланта Дујшебајева.[13][14]

После неуспешног Светског првенства 2011, где је Хрватска заузела пето место, Балић је 2012. са Хрватском освојио две бронзане медаље – на Европском првенству у Србији и на Олимпијади у Лондону. Пре Светског првенства 2013. у Шпанији, Балића је из репрезентације избацио тадашњи селектор Славко Голужа, те се повукао из репрезентације.[15] Након утакмице одржана је пригодна свечаност посвећена Балићу. Током церемоније, Џексон Ричардсон, његов рукометни идол, дошао је да му честита на његовој каријери.[16]

Каријера после играња[уреди | уреди извор]

Након повлачења из професионалног рукомета, Балић се придружио стручном штабу Мушке рукометне репрезентације Хрватске код новоименованог селектора Жељка Бабића за координатора тима, уз старе колеге Петра Метличића као помоћника и Валтера Матошевића као тренера голмана. Као део тог штаба освојио је бронзану медаљу на Европском првенству 2016. у Пољској са остатком тима, а био је и део пласмана на пето место на Летњим олимпијским играма 2016. у Рио де Жанеиру.[17]

Хрватски рукометни савез је 8. априла 2021. именовао Балића за помоћног тренера Хрвоја Хорвата у стручном штабу сениорске рукометне репрезентације Хрватске.[18]

Лични живот[уреди | уреди извор]

Од 1999. до 2006. године Балић је био у браку са супругом Иваном. Заједно имају сина Дина, рођеног 2000. Балић је 2014. године добио друго дете, прво са девојком Мирелом Делић, сина по имену Виго.[19] Године 2016, Балић је по трећи пут постао отац.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Ivano Balic voted best male player ever”. ihf.info. 12. 8. 2010. Приступљено 23. 1. 2013. 
  2. ^ „World Handball Players of the Year 2006: Nadine Krause (GER) and Ivano Balic (CRO)”. International Handball Federation. 14. 6. 2007. Приступљено 13. 5. 2010. „To make a long story short: an all-rounder you may not have seen before in handball. Balic is a real star. The handball director, who fully deserved the award as Most Valuable Player of the 2007 World Championship, knows that. He knows the ritual since 2003, at least every second year. Given these facts, it seems to be a little bit surprising that this is only the second time after 2003 that the exceptional player has been elected World Handball Player of the Year.” 
  3. ^ „Ivano Balic, the MVP of all MVPs”. European Handball Federation. 6. 11. 2013. Архивирано из оригинала 04. 05. 2018. г. Приступљено 4. 12. 2013. „No other handball player to date has been awarded 'Most Valuable Player' more often than Ivano Balic, making him - figuratively speaking - the MVP of all MVPs. The 34-year-old playmaker received the honour at five consecutive major events, first at the EHF EURO 2004 in Slovenia followed by the 2004 Olympic Games, the World Championship 2005, the EHF EURO 2006 and the World Championship 2007.” 
  4. ^ вест на сајту ИААФ
  5. ^ „BM Atletico Madrid bankrupt”. handball-magazine.com (на језику: енглески). 
  6. ^ „Ivano Balić potpisao za Wetzlar!”. Večernji list (на језику: хрватски). 
  7. ^ „Ivano Balić okončao je igračku karijeru, a ovdje se prisjetite njegovih najvećih uspjeha”. telegram.hr (на језику: хрватски). 
  8. ^ www.24sata.hr, "Rukometni bog oprostio se sa stilom: Ivano, hvala ti za sve...", objavljeno 5. lipnja 2015., pristupljeno 6. lipnja 2015.
  9. ^ HOO Архивирано на сајту Wayback Machine (26. фебруар 2013) Mediteranske igre 2001.
  10. ^ „13 ozljeda rukometnog ratnika”. arhiva.nacional.hr (на језику: хрватски). 
  11. ^ „Dodjela državne nagrade u športu Franjo Bučar u Splitu”. Index.hr (на језику: хрватски). 
  12. ^ „Eine fast perfekte Show von Balic” (на језику: nemački). Neue Zürcher Zeitung. Архивирано из оригинала 15. 6. 2008. г. Приступљено 26. 8. 2010. 
  13. ^ „Ivano Balic voted best male player ever” (на језику: engleski). Приступљено 13. 8. 2010. 
  14. ^ „Izbor IHF-a: Ivano Balić najbolji rukometaš svijeta svih vremena”. Nacional.hr. Архивирано из оригинала 16. 08. 2010. г. Приступљено 26. 8. 2010. 
  15. ^ „Ivano Balić progovorio o reprezentaciji i Slavko Goluži”. tportal.hr (на језику: хрватски). 
  16. ^ „Ivano Balić igra posljednju utakmicu karijere”. sport.hrt.hr (на језику: хрватски). 
  17. ^ „IVANO BALIĆ 'Nikomu, pa ni Gobcu, ništa ne zamjeram, ne mora moja biti zadnja'”. nacional.hr (на језику: хрватски). 
  18. ^ „Savez: Zastoj liga do sredine svibnja, rukometašicama zaslužena nagrada, Ivano Balić pomoćnik izbornika Horvata”. hrs.hr (на језику: хрватски). Croatian Handball Federation. 8. 4. 2021. Приступљено 9. 4. 2021. 
  19. ^ „IVANO BALIĆ dobio sina”. story.hr (на језику: хрватски). 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ивано_Балић&oldid=26698122”