Иван Караиванов

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ИВАН КАРАИВАНОВ
Grob Ivana Karaivanova.JPG
Гроб Ивана Караиванова у Алеји
народних хероја
на Новом гробљу у Београду
Датум рођењаоктобар 1889.
Место рођењаПирдоп
Бугарска Кнежевина Бугарска
Датум смрти27. март 1960.(1960-03-27) (70 год.)
Место смртиБеоград, Социјалистичка Република Србија НР Србија
Социјалистичка Федеративна Република Југославија ФНР Југославија
Одликовања
Орден јунака социјалистичког рада
Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден братства и јединста

Иван Караиванов (буг. Иван Караиванов; Пирдоп, октобар 1889Београд, 27. март 1960), бугарски комуниста, активист међународног радничког покрета и јунак социјалистичког рада.

Биографија[уреди]

Рођен је октобра 1889. године у Пирдопу у западној Бугарској. У Софији је завршио Филозофски факултет.

Године 1918. постао је члан Комунистичке партије Бугарске. Године 1923. је учествовао у несуспелом Септембарском устанку, током којег је био члан Револцуинарсног комитета и блиски сарадник Георги Димитрова и Васила Коларова. После пропасти устанка, по одлуци Централног комитета, емигрирао је у Беч, где је заједно са Димитровим и Коларевим издавао илегални лист „Работнически весник“. Године 1926, отишао је у Совјетски Савез.

Током боравка у Совјетском Савезу, до 1929. године радио је у Институту „Маркса и Енгелса“, а потом на Комунистичком универзитету радника истока. По задатку Коминтерне, 1929. године, отишао је у Кину. Године 1934. се вратио у Москву и до 1944. године је радио у Извршном комитету Коминтерне. Године 1944. по ослобођењу Бугарске, одлази тамо. Маја 1945. године, због несугласица с неким руководиоцима КП Бугарске, прелази у Југославију.

Настањује се у Југославије, где је добио и држављанство. Био је народни посланик Савезне народне скупштине ФНРЈ, а на Шестом и Седмом конгресу СКЈ биран је за члана Централног комитета Комунистичке партије Југославије. Био је уредник листа „Глас Бугара“.

Умро је 27. марта 1960. године у Београду и сахрањен је у Алеји народних хероја на Новом гробљу.

Одликован је Орденом јунака социјалистичког рада, 1959. године и другим страним и југословенским одликовањима.

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Југословенски савременици: Ко је ко у Југославији. „Седма сила“, Београд 1957. година.
  • Енциклопедија Југославије (књига шеста). „Југословенски лексикографски завод“, Загреб 1965. година.