Игуманија Екатерина (Радосављевић)
| Екатерина (Радосављевић) | |
|---|---|
| Основни подаци | |
| Помесна црква | Српска православна црква |
| Епархија | Епархија сремска |
| Чин | игуманија |
| Титула | игуманија Манастира Беочина |
| Седиште | Манастир Беочин |
| Године службе | од 1965. до 2019. |
| Наследник | Варвара (Радосављевић) |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 14. јануар 1934. |
| Место рођења | Причевић код Ваљева, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 19. новембар 2019. (85 год.) |
| Место смрти | Манастир Беочин, Србија |
| Гроб | Манастир Беочин |
Екатерина Радосављевић (Причевић код Ваљева, 14. јануар 1934 — Манастир Беочин, 19. новембар 2019) била је монахиња Српске православне цркве и игуманија Манастира Беочин.
Биографија[уреди | уреди извор]
Игуманија Екатерина (Радосављевић), рођена је 14. јануара 1934. године у селу Причевићу код Ваљева, од побожних благочестивих родитеља.[1] Њене две биолошлке сестре су монахиње мати Марина и Варвара.[1]
Свој монашки пут започиње 1950. године када долази у Манастир Ћелије код Ваљева, као искушеница код тадашње игуманије Саре (Ђукетић).[2] Монашки постриг је примила 1965. године у Манастиру Беочину. Приликом монашења је добила монашко име Екатерина.[3]
Залагањем игуманије Екатерине у манастиру је сачуван архив светог Варнаве Настића који је 2005. године канонизован као 78 српски светитељ.[3] Повеља „Капетан Миша Анастасијевић” – за духовност и предузетништво уручена јој је 2009.[4] Културно просветна заједница Србије доделила јој је 1997. златну значку за несебичан, предан рад и стваралачки допринос у ширењу културе.[4]
Игуманија Екатерина (Радосављевић) добила је 2010. године октобарску награду Општине Беочин, за ширење верске толеранције и очување културне баштине Манастира Беочина.[5]
Одлуком тадашњега епископа сремскога господина Макарија (Ђорђевића), постављена је 1965. године за игуманију Манастира Беочина.[6] Упокојила се у Господу 19. новембра 2019. године у Манастиру Беочину, а сахрањена је 20. новембра у порти манастира. Опело је извршио епископ сремски господин Василије, са више свештеномонаха и монахиња манастира.[6]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Св. Исповедник Варнава прослављен у манастиру Беочину”. Живе Речи Утехе (на језику: српски). 2013-11-24. Приступљено 2023-11-28.
- ^ „Свети исповедник Варнава прослављен у манастиру Беочину | Serbian Orthodox Church [Official web site]”. arhiva.spc.rs. Приступљено 2023-11-28.
- ^ а б „Вазнесење Господње у манастиру Беочин | Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]”. arhiva.spc.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-11-28.
- ^ а б Nikolić, Obrad. „Нови изглед беочинског манастира”. www.beocin.rs. Приступљено 2023-11-28.
- ^ „Митрополит Амфилохије ходочастио светињама Фрушке Горе | Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]”. arhiva.spc.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-11-28.
- ^ а б „У Господу се упокојила мати Екатерина (Радосављевић) – Радио Српски Сион” (на језику: српски). 2019-11-20. Приступљено 2023-11-28.
