Ијан Смит

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ијан Даглас Смит
IanSmith1990crop.png
Ијан Смит 1990.
Биографија
Датум рођења (1919-04-08)8. април 1919.
Место рођења Шуругви
Јужна Родезија
Датум смрти 20. новембар 2007.(2007-11-20) (88 год.)
Место смрти Кејптаун
Јужноафричка Република
Универзитет Rhodes University
Политичка
партија
Rhodesian Front

Ијан Даглас Смит (енгл. Ian Douglas Smith; Шуругви, 8. април 1919Кејптаун, 20. новембар 2007) био је премијер Британске крунске колоније Јужна Родезија од 16. априла 1964. године до 11. новембра 1965. и председник владе Родезије (сада Зимбабве) од 11. новембра 1965. до 1. јуна 1979. године. Као премијер спроводио је расну дискриминацију над већинским домородачким становништвом.

Биографија[уреди]

Рођен је у градићу Селукве (сада Шуругви) и образован је у Гвелу (сада Гверу) и на Родес Универзитету у Јужној Африци.

Након завршених престижних школа, борио се у Другом светском рату где је његов авион срушила немачка противваздушна одбрана. Као последица несреће, једна страна лица остала му је заувијек паралисана. Кад се Други светски рат завршио, укључио се у политику. Након лутања по неколико странака, коначно је створио Родезијски фронт.[1]

Независност Родезије и владавина[уреди]

Иако је процес деколонизације почео након рата, Родезија није добила независност као друге колоније под британском круном. У таквом полу-колонијалном статусу Смит се добро снашао. Био је премијер од 16. априла 1964.[2] до 11. новембра 1965. године. Након што независност није изборена, Смит последњег дана свог премијерског мандата повлачи један веома лош потез. Наиме, донесена је и јавно објављена Једнострана декларација независности. Успостављена је владавина беле мањине. Белци никад нису имали удео већи од 5% у целокупном становништву, а ипак би на изборима добили 95% свих гласова. Тај чин једностране независности, УН и остали важни међународни фактори прогласили су незаконитим. Уједињене нације су јануара 1966. године наметнуле санкције Родезији због режима Ијана Смита који су класификовали као расистички[3].

Смит је свој режим темељио на премиси како није добро да се уведе владавина већинског становништва наводећи тиме примере афричких држава као што су Гана, Танзанија, Уганда и Нигерија. Против његове власти бунили су се и домаћи, па и страни политичари. Код куће Смиту су проблеме задавале странке ЗАНУ и ЗАПУ чије су вође били Роберт Мугабе и Џошуа Нкомо као представници етничких скупина црначког становништва. Многе демократске земље са Запада одбиле су да признају његову творевину, а међу онима који су му нудили разне ствари да нагодбом сиђе с власти били су Харолд Вилсон и Хенри Кисинџер.

Смит је такође док је био на власти, предлагао да се број заступника црнаца и белаца у парламенту уреди на начин да више заступника има онај ко плаћа већи порез.

Крај каријере[уреди]

Коначно су 1980. одржани избори у којима је Смит био принуђен да сиђе с власти, а на месту премијера га је накратко заменио бискуп Абел Музорева. Зимбабве је постао независан након седам година борбе и 40.000 жртава.

Након повлачења из активне политике, бунио се против Мугабеове владе. Живео је са ћерком Џин у Кејптауну.

Ијан је био ожењен и имао сина Алека који није подржавао очеву политику. Алек је умро 2006. на аеродрому Хитроу. Оженивши Џенет Вот, постао је очух њеној деци, Роберту и Џин. Живио је са ћерком Џин, удовицом, у Јужноафричкој Републици. Умро је 2007. у 88. години,[4][5] а узрок смрти био је мождани удар.

Извори[уреди]

  1. Wood, J. R. T. (2005). So Far and No Further!: Rhodesia's Bid for Independence During the Retreat from Empire 1959–1965. Victoria, British Columbia: Trafford Publishing. стр. 100. ISBN 978-1-4120-4952-8. OCLC 61258300. 
  2. Van Rensburg, A. P. J. (1975), Contemporary Leaders of Africa, Cape Town: HAUM, стр. 317, ISBN 978-0-7986-0156-6, OCLC 1676807 
  3. http://content.time.com/time/magazine/article/0,9171,840760,00.html
  4. „Ex-Rhodesia leader Ian Smith dies”, BBC News, 21. 11. 2007, Приступљено 12. 5. 2013 
  5. „Obituary: Ian Smith”, BBC News, 20. 11. 2007, Приступљено 12. 5. 2013 

Литература[уреди]